poezija

PESME SNEŽANE GAGULIĆ OBRADOVIĆ

Za tebe će ona sve što ima dati, čak iako za nju ne ostane, kap krvi, dašak života, mesto tebe nosila bi rane. Njeno rame – i ono je tvoje! Neće dati srce da ti zebe. U daljini tugovaće sama, a mislima biće pored tebe. Tvoja rana i nju će da boli. Kao deo sveta da se ruši. Kao dete niko se ne voli, Ono majci uvek je na duši. […]

Više

PJESME SVJETLANE PEJIĆ 4

  NEMA TE Nema te više i sad moje srce otkucava sve tiše. Više te nema i siva samoća mi se sad sprema. Otišao si iz moje topline, ostavio me da pravim sreću od gline. Nema te više ljubavi moja slijepa, a činilo se da sam ti dobra i lijepa. Prošao si kroz vrata moja, u sobi gdje sam bila samo tvoja. Ukrao moju zadnju kartu za raj, obukao se […]

Više

PJESME SVJETLANE PEJIĆ 3

  MORSKA BOL Bio si u mom životu gost. Mlad, zgodan i priprost. 2017. godine promijenila sam grad, ali me opet privukao jedan gad. I dok sam se polako navikavala na novu klimu, u njegovom naručju dočekala sam i zimu. Nisam stigla ukloniti zavoj sa stare rane, a on je svojim lažima bojao moje dane. Svjesno je zario zube u moju svježu bol i na ranu mi posipao sol. Grad […]

Više

PJESME SVJETLANE PEJIĆ 2

  GRIJEH ILI KARMA Šta su to grijehovi? Ne naplaćeni cehovi? Ko je bez grijeha neka baci kamen, i time ljudskoj laži samo potvrdi znamen. Zar moram stalno misliti šta pričam i šta radim, koga trebam ignorirati i šta to u mislima sadim. Pazim šta jedem, pazim s kim se družim, pazim na kosu i lice, pazim da ne poružnim. Nekad ulažem napore da shvatim drugo biće, a poslije toga […]

Više

PJESME SVJETLANE PEJIĆ

  Svi smo mi jedno Tko vam je rekao da ste samo vi bitni, niste ni svjesni koliko ste sitni. Tko vam je rekao da je smrt kraj, i da se samo klečeći odlazi u raj. Zar zaista mislite da ste odvojeni od neba, i da vas na svakom ćošku nekakav grijeh vreba. Što će vam pare, zlato i devize kad vas čeka rupa gdje svaki crv nagrize. Kuda to […]

Više

U NAŠIM NOĆIMA NAPISAH ROMAN

U našim noćima napisah roman Koji bi svi rado čitati hteli al Sudba, izdavač tvrdo se drži tek neki nagoveštaj okolo deli. I ti bi da štrpneš delić tog dela Kad god ti okrenem prkosno glavu I taman ti ruka počne da lista na glavu ti bacim haljinu plavu. Da, onu istu koja sve pamti lude koktele, poljupce, suze, I Petrov klavir u dnu salona I glupu svađu zbog njene […]

Više

AISHINA POEZIJA 3

U dodiru ožiljaka koje spremaš još uvijek pod tom kožom. Kipiš. Do sagorijevanja. Preslaguješ se u bedrima koja još uvijek odzvanjaju na dodire. Milovana. Pokrivena rukama. Zapetljana među prstima hrapavih grubosti. Još te uzima… Još se otvaraš. Raskoračenih snova na milimetre. U disanjima koji odzvanjaju duboko. Još traženja tih lica izgledaju stvarno. U budnosti koja nije tvoja. Još ugrizi množe se u tvojim očima I uzdasi. Dodiri dodira. Nepokolebljivo slamaš […]

Više

Pesma “Oduvek sam volela”

ODUVEK SAM VOLELA Oduvek sam volela vozove, Njihovo zahuktavanje pri izlasku iz stanice To kloparanje točkova po zmijolikim šinama Dok vijugaju prelazeći granice. Oduvek sam volela satove Kad se gongom oglase po sovinom huku To čežnjivo preklapanje minuta na pragu ponoći sa odvažnim klatnom u službi neumornog vremena S kojim si odnekud morao doći. Oduvek sam volela cipele, Njihovo strasno kuckanje vratolomnim potpeticama, To saplitanje o ludi kamen s željom […]

Više

POEMA – “JESEN  BEOGRADA”

nebeska kapa se natmurila kao šajkača zalutalog Šumadinca. Ljubazno mu pokazah put do glavne autobuske stanice. Niz Balkansku ode užurbanim korakom, popravljajući je usput svojim izrađenim rukama. I sat se hvatao u koštac s vremenom, velika skazaljka poprilično odmakla od podneva. Zastah ispred hotela Moskve… tražeći zaklon od pljuska, da u pesmu prenesem letimični iskaz jesenjeg portparola vetra, dok se šeretski udvarao svakoj ljupkijoj beogradskoj dami. I moj šešir dokači […]

Više

NELLYNA DEČJA POEZIJA

Snežuljiću, sneže kad ćeš više pasti? Padni preko noći do krova narasti. Spremili smo sanke i toplo odelo, da se s brega sjurimo, želja nam zacelo. Vukao se svu noć, s teškim prekrivačem sanja zima stigla, s belim ogrtačem. Probudi se prvi opet zimu čika kad ugleda pahulje nasta opšta cika. Mraz po staklu šara, kao slikar pravi Zapucketa vatra, pa mu slike kvari. Ubunda se Matija, sneg ko vojnik […]

Više