“Kada je proročište u Delfima kralju Akrisiju proreklo da će ga unuk lišiti života i prestola, on je zatvorio svoju kćerku Danaju u podzemnu prostoriju. Iako je na taj način sprečio da kontaktira sa ljudima, nije uspeo da spreči bogove da dopru do nje. Zevs se pretvorio u zlatnu kišu, koja je pala na Danaju. Nakon ovog susreta, Danaja je rodila Perseja. Tada ih je Akrisije zatvorio u kovčeg i bacio u more.

Talasi su ih izbacili na obale Kiklada, gde ih je primio kralj Polidekt pod čijim okriljem je Persej odrastao. Međutim, kasnije se Polidekt zaljubio u Danaju, pa je odlučio da ukloni Perseja da bi iznudio Danajin pristanak na brak. Zbog toga je objavio da namerava da zaprosi Hipodameju i pitao prisutne šta će mu tim povodom pokloniti. Persej je odgovorio da će mu doneti sve što poželi, makar to bila i Meduzina glava. Polidekt je u tome video odličnu šansu da ga se oslobodi, pa je upravo to i zatražio.

Meduza je bila jedina smrtna od tri sestre Gorgone. Na glavi je umesto kose imala zmije, a svako ko bi je pogledao pretvorio bi se u kamen. Ranije je bila lepotica, ali je silovana, pa je njen izgled posledica besa, mržnje i osvetoljubivosti. U ovom opasnom poduhvatu Persej je imao pomoć bogova. Atena mu je dala štit koji će mu poslužiti da vidi Meduzu kao u ogledalu, da bi izbegao da ga ona pretvori u kamen. Od Hermesa je dobio krilate sandale da bi se brže kretao. Na raspolaganju je imao i Hadov šlem, koji ga je mogao učini nevidljivim. Gorgonama se približio dok su spavale i, gledajući u štit, odrubio glavu Meduzi, iz čijeg trupa je iskočio krilati konj Pegaz.

Uz pomoć šlema Persej je postao nevidljiv i tako uspeo da pobegne dvema besmrtnim Gorgonama. U povratku je učinio mnoga junačka dela, a između ostalog, oslobodio Andromedu, koju je uzeo za ženu. Kada je po dolasku kući saznao za Polidektove namere, pretvorio ga je u kamen uz pomoć Meduzine glave. Dedu Akrisija, koji je svim silama pokušao da spreči ostvarenje proročanstva, ubio je sasvim slučajno, kada je bacio disk na jednom takmičenju. Na slikama i skulpturama Persej je predstavljen kako stoji, u desnoj ruci drži mač, a u levoj Meduzinu glavu.”

Ovako počinje priča o Algolu, fiksnoj zvezdi iz sazvežđa Persej…

Verovatno najpoznatija promenljiva zvezda u kosmosu je Algol. Ova zvezda se nalazi u sazvežđu Perseja (β Persei) i najčešće je vidimo kao zvezdu druge magnitude. Ime Algol “Demonska Zvezda”, najpoznatija eklipsna varijabilna zvezda. Magnitude 2,15 (varijabilna), B8 V spektra. Pozicija R.A. 03 04.9 DEC. 40 46

Ime je od arapskog Al Ra’s al Gul što u prevodu znači “Demonska Glava” ili “glava demona”. U mnogim izvorima Algol se predstavlja kao Vražja (Đavolja) zvezda, oko Meduze ili Zao duh. Piscima u prošlosti ova zvezda je predstavljala Meduzinu glavu u Persejevoj ruci. Nazivana je i Gorgoneum Caput, a u danima imperatora Augustusa, Gorgonis Ora. Kod Hebreja je poznata kao Rosh ha Satan “Satanina Glava”.

Bez obzira na to što nisu pronađeni zapisi iz antičkog i srednjevekovnog perioda, koji bi ukazivali na promenljivost sjaja ove zvezde njena, karakterizacija od najranijih dana navodi na zaključak da je njena promena sjaja bila i primećena i zabeležena. Prvi zapisi o promeni sjaja ove zvezde potiču iz 1670 godine, a ostavio ih je Italijan Geminiano Montanari, dok je engleski astronom John Goodricke 1782. godine, prvi objasnio promenu sjaja ove zvezde. Širom drevnog Mediterana Algol je povezivan sa različitim užasnim čudovištima, i na nekim mapama iz 17-og veka zvezda se pominje i kao Caput Larvae.

U legendama iz Grčke i Rimske mitologije zvezda Algol viđena je kao glava Meduze, najpoznatije od tri gnusnih sestara poznatih kao Gorgoni, koje su bogovi kaznili zbog njihove prekomerne sujete. Meduza je bila jedini smrtni Gorgon i predstavljana je kao žena koja je umesto kose imala zmijske glave. Ona je imala moć da, svakog ko je pogleda, svojom “lepotom” pretvori u kamen; ovo nije smetalo Perseju da je ubije tako što joj je odsekao glavu.

Ali i po nekim drugim tradicijama i legendama ova je zvezda identifikovana i sa misterioznom “Lilith”, legendarnom Adamovom prvom ženom, i u mitovima naroda drevnog Izraela Algol je bio upravo Lilit. Prema verovanju Jevreja Lilit je bila žena demon, neprijatelj novorođene dece. Njeno ime i osobine potiču od mesopotamskog demona lilû (ženski rod: lilitu).

Prema verovanju Jevreja Lilit je bila prva Adamova žena, ali čim je Bog stvorio, posle Adama, njih dvoje su počeli da se svađaju i ona je pobegla. Adam je tražio da Bog pošalje anđele da nađu Lilit i da je vrate. Tri anđela su rekla Lilit da se vrati Adamu ili će, ako to ne uradi, jedno od njene demonske dece umirati svakog dana. Lilit je odbila i zapretila da će napadati mušku decu do osam i žensku do 20 dana nakon rođenja.

Stari i srednjevekovni astrolozi poistovećuju Algol sa najopasnijom i najnesrećnijom zvezdom na nebesima, što ukazuje da je varijabilnost Algola možda bila primećena u srednjem veku, ali što nije potkrepljeno ni jednim pravim dokazom.

U grčkoj i rimskoj tradiciji, Meduza je bila najpoznatija od tri Gorgona, tri sestre sa zmijama umesto kose. Od sve tri sestre jedino je Meduza bila smrtna i nju je ubio Persej, gledajući njen odraz u svom sjajnom štitu, jer bi direktan pogled u nju bio smrtonosan. Iz Meduzine krvi je nastao Pegaz, dok je njena glava kasnije data Atheni koja ju je postavila u sredinu svog štita. Meduzina glava, šest puta veća od normalne je bila glavna znamenitost velike statue Athene koja je nakada krasila Parthenon.

Algol je jedna od najpoznatijih varijabilnih zvezda na nebu, i njeno arapsko ime govori da je njena promena sjajnosti bila poznata starim Arapima.

Oscilovanje sjaja posledica je pomračenja glavne zvezde većim i hladnijim pratiocem. Italijanski astronomer Geminiano Montanari iz Bolonje je bio prvi koji je 1667. načinio zapis o varijabilnosti Algola, a engleski astronom John Goodricke, objasnivši promenu sjaja ove zvezde i regularnost perioda, sugerisao da bi periodično smanjenje sjajnosti moglo biti povezano delimičnim pomračenjem zvezde od strane tamnog pratioca koji kruži oko nje. Astronomi su tada postali svesni postojanja “eklipsnih binarnih” zvezda. Teorija je u principu prihvaćena, ali ostaje hipoteza sve do 1889. godine kada je H.C. Vogel pružio dokaze spektrografskom analizom.

Algol je najbolji objekat ovog tipa za amaterska astronomska osmatranja, jer se promena sjajnosti može pratiti golim okom. Zvezda je normalno 2,1 magnitude, ali u intervalu od 2,86739 dana izbledi do 3,4 magnitude, nakon čega ponovo poveća sjajnost. Cela eklipsa traje nekih 10 časova i tačan period između minimalnosti je 2 dana, 20 časova, 48 minute i 56 sekundi.

Na udaljenosti koja varira od 79 do 101 s. g. (po satelitu Hipparcos iznosi 93 s. g.), Algol je jedna od nama najbližih eklipsnih binarnih zvezda, pa je zbog toga i jedna od najviše proučavanih. I pored toga ta zvezda još uvek predstavlja misteriju i mnoga pitanja još uvek čekaju odgovore. Jedna od zagonetki je i nevidljivost eklipsnog pratioca koji je kompletno izgubljen u sjajnosti primarne zvezde i još nikada nije osmotren vizuelno. I spektroskopski, pratilac je prvi put detektovan tek nedavno, tačnije 1978. godine, u McDonald opservatoriji.

Temperatura na površini Algola A iznosi 10.100 K, a njegov prečnik je tri puta veći od prečnika naše zvezde. Algol B je malo veći, ali temperatura na njegovoj površini je niža i iznosi 4.900 K. Mase Algola A i B procenjene su na 3,7 odnosno 0,8 masa Sunca.

Orbita sjajne zvezde je jasno otkrivena spektroskopskim merenjima. Nađeno je da je sjajna zvezda udaljena oko 1,7 miliona kilometara od centra gravitacije sistema. Bleđa zvezda sa manjom masom ima veću orbitu oko gravitacionog centra, a stvarna razdaljina dve zvezde je najverovatnije oko 10 miliona kilometara.

Nagib sistemaje oko 82 stepena i u toku glavne eklipse, otprilike 79 procenata sjajne zvezde, sakriveno je većim pratiocem. Algol ima veoma malo godišnje kretanje od samo 0,01″ i brzinu od 3 km/sek.

Daljim proučavanjem došlo se do otkrića da svetlost nije konstantna pri maksimumu, već i dalje nastavlja da polako raste nakon primarne eklipse dostižući vrhunac momenat pre druge eklipse. Ovo je objašnjeno efektom kada bleda zvezda reflektuje svetlost sa primarne zvezde i pokazuje faze slične “mesečevim fazama” dok revolvira njenom orbitom.

Faza “punog meseca” je najverovatnije vidljiva kada je bleda zvezda iza sjajne, tako da je ceo osvetljen disk okrenut ka Zemlji. Ovaj trenutak se događa momenat pre i nakon druge eklipse, tako da je prirodno da kombinovana svetlost obe zvezde dovodi do maksimuma. Proučavanje ovog efekta je pokazalo da je tamni pratilac za 1,7 put sjajniji na strani koja je okrenuta ka sjajnoj primarnoj zvezdi.

Zatamnjenje ruba diska, takođe, ima uticaj na sjajnost, a razlog je gušća atmosfera na rubovima diska. Ovaj efekat rezultira da svaka zvezda izgleda sjajnija u centru nego pri ivici diska. Kako je rub zvezde prvi okultiran za vreme zvezdane eklipse, gubitak svetlosti je isprva postepen, ali se rapidno povećava sa skrivanjem centra diska.

Algol je, takođe, identifikovan kao izvor radio energije. Razlog je najverovatnije nagla promena u strukturi zvezde što bi se moglo nazvati “zvezdotresom”. Nagla “energizacija” vrele termalne plazme je i najverovatniji uzrok radio energije.

Činjenica da Algol nije prost sistem dve zvezde je priznata 1869. godine. Skoro ceo vek je bilo uočeno da period eklipsnog para prolazi kroz male, ali definitivne promene. Moderna proučavanja pokazuju da glavna osovina menja orijentaciju u svemiru u periodu od 32 godine. Analize ovog efekta su dokazale postojanje i treće zvezde u sistemu, a postoji mogućnost postojanja i četvrte zvezde.

Treća zvezda nazvana Algol C je dokazana spektrografom i ima karakteristike F tipa. Plavo – bela stabilna zvezda sjajnija je za celu magnitudu od Sunca, tačnije deset puta sjajnija i 1,8 puta masivnija. Revolvira oko AB sistema u toku 1,862 na udaljenosti od preko 60 miliona kilometara.

Postojanje četvrte zvezde, Algol D je veliki znak pitanja. Poznato je jedino da bi njen period oko sistema mogao iznositi 188 godina. Ne postoje nikakvi dokazi da četvrti član sistema zaista postoji.

ALGOL U ASTROLOGIJI

Kroz astrologiju se kroz vekove upliv Algola tumači na način da izaziva nesreću, nasilje, obezglavljivanje, vešanje, odlazak na električnu stolicu i neobuzdanost masa, te donosi nepopustljivost i neobuzdanu prirodu, koja prouzrokuje smrt samoj osobi rođenoj pod uticajem ove zvezde ili drugima.

Ovo je zvezda koja nosi najviše zla u sebi od svih zvezda na nebu. Na Ascedentu horoskopa: donosi ubistva, nasilnu smrt, odrubljivanje glave, sklonost ubijanju i propast.

U aspektu sa SUNCEM znači nasilnu smrt, stradanje ili teške bolesti. Velika je verovatnoća da muž (Sunce) zamrzi suprugu, i da kroz sve odnose, generalno, isijava uvek jaka mržnja sa pratećim jakim sukobima u vezi ili braku, i uopšte odnosima, a naglašeno sa autoritetima. Ovo mogu biti i državni neprijatelji ili oni koje država osuđuje.

U ženskom horoskopu javlja se agresivnost i histeričnost sa čestim gubicima kontrole. Dolazi i do odbacivanja i gubitka partnera, veze ili posla. Ako Sunce nije u aspektu ni sa jednom dobroćudnom planetom u horoskopu, ili ako takvih planeta nema recimo u osmom polju, a da još zlo bude veće u kvadratu ili opoziciji sa Marsom, osobi koja je rođena pod ovim uticajem definitivno se ne piše dobro, i uvek je izložena stradanjima. Isto važi i ako je Sunce u zenitu a bez dobrih aspekata ili bez dobrih pozicija u ostalom delu natalne karte.

Sa MESECOM je situacija još teža. Duševne bolesti i poremećaji, nasilna smrt ili teška bolest. Gubici majke, žene i stradanja ženskim članovima domaćinstva su više nego izgledna. Mesec na Algolu može doneti tragičnu sudbinu, otežano pronalaženje partnera (iako, istovremeno, daje i fizičku lepotu), nagomilan bes i histeriju. Dobri aspekti Meseca donekle mogu da ublaže lošu sudbinu.

Sa MERKUROM uvek će označiti osobu koja postaje predmetom mržnje, osobu sa veoma lošim mislima, kao i osobe sklone seksualnim devijacijama i poremećajima. Nije redak slučaj pedofilije, a u ženskom horoskopu su ne retko prostitutke. Često se ove osobe naglo menjaju u tinejdžerskom periodu i tada postaju vrlo problematične.

U aspektu sa VENEROM upozorava na sigurno grube odnose u ljubavi, mogućnosti silovanja i raznih devijacija, pobačaja ili nemogućnosti rađanja, a ako je Venera ugrožena lošim aspektima moguća je i nasilna smrt.

Sa MARSOM ukazuje na kolektivne opasnosti i ratove, a često se radi i o veoma agresivnim pojedincima sklonim ekstremnom nasilništvu. Mars je srodan i sklon ratu i ubistvima, a u aspektu sa Algolom vuče na mračnu stranu previše. Kada se u muškom horoskopu Mars nađe u konjunkciji sa Algolom, čini ga brutalnim i krajnje nasilnim. Kroz stara tumačenja navodi se tekst “osoba će biti ubica, koji će sam prerano skončati”.

Sa SATURNOM ukazuje na najosvetoljubivije osobe, i osobe sa rušilačkim sklonostima. Algol i Saturn može se poistovetiti sa idejom o genocidu, ortodoksnim sektaštvima, satanistima, rasizmom poput Kju kluks klana, i sličnim devijacijama uma.

Jedino u aspektu sa JUPITEROM donosi pobede i uspehe, mada je i tu često rušilac sreće i uzrok gubitaka novca. U slučaju da se dobru služi, ako je to uopšte moguće, tada sreća i dobici mogu biti neslućeno veliki.

Sa transcedentnim planetama, URANOM, NEPTUNOM i PLUTONOM, posebno u konjukciji i u lošim aspektima, uvek je uzrok masovnih i velikih stradanja. Dovoljno je podsećanje da se Uran tokom 1940-ih godina nalazio u egzaktnim konjukcijama sa Algolom, zajedno sa Saturnom. Neptun i Pluton su se na Algolu nalazili od 1884. do 1886. godine (Srpsko- bugarski rat, recimo). Pluton je bio na Regulusu u kvadratu sa Algolom 1945. godine, kada je okončan rat, ali atomskom bombom.

Kroz proučavanje horoskopa istorijskih ličnosti, poznatih ili uopšte ljudi rođenih sa nekom od transcedentnih planeta u konjukciji ili lošem aspektu sa Algolom, vidi se veoma jak uticaj i na individualne horoskope.

Nikola Tesla (10. jul 1856.) je imao Uran u konjukciji sa Algolom. Albert Ajnštajn (14. mart 1879.) imao je egzaktnu konjukciju Plutona na Algolu. Ova dva naučnika sa svakako obeležili i istoriju i budućnost naše planete.

Adolf Hitler (20. april 1889.) imao je Algol u ekvidistancu (srednje rastojanje) između konjukcije Marsa i Venere te Neptuna i Plutona. Jozef Gebels (29. oktobar 1897.) opoziciju Saturna i Urana sa Algolom. Benito Musolini (29. jul 1883.) Algol u ekvidistancu između Neptuna i Plutona.

Staljin (18. decembar 1878.) egzaktnu konjukciju Pluton – Algol, u opoziciji sa Marsom. Lenjin (22. april 1870.) Jupiter konjukcija Algol.

Augusto Pinoče (25. novembar 1915.) Mars kvadrat Algol. Slobodan Milošević (20. avgust 1941. ) Saturn konjukcija Algol, u kvadratu sa Suncem. Franjo Tuđman (14. maj 1922.) Sunce konjukcija Algol. Sadam Husein (28. april 1937.) Merkur konjukcija Algol.

Ivo Andrić (9. oktobar 1892.) Mesec na Algolu. Zoran Đinđić (1. avgust 1952.) kvadrat Merkur, Venera, Pluton, Južni mesečev čvor sa Algolom. Hašim Tači (24. april 1968.) Mars u konjukciji sa Algolom i u kvadratu sa Jupiterom na Regulusu.

Nelson Mendela (18. jul 1918.) Uran kvadrat Algol. Džems Din (8. februar 1931.) Sunce kvadrat Algol. Princeza Dajana (1. jul 1961.) egzaktna konjukcija Venere i Algola, u kvadratu sa Marsom, Uranom i Plutonom. Dražen Petrović (22. oktobar 1964.) ekvidistanc Algola između Meseca i Jupitera na Algolu, sa opozicijom Saturna i Marsa u kvadratu na Algol.

Toše Proeski (25. januar 1981.) konjukcija Merkur i Mars u kvadratu sa Algolom. Milenko Zablaćanski (8. decembar 1955.) Saturn opozicija Algol kvadrat Pluton. Danilo Ikodinović (4. oktobar 1976.) Mesec kvadrat Algol.

I još mnogi drugi kojima je Algol odredio sudbinu, na način da kao individue obeleže i planetarne događaje i dešavanja.

I na kraju vaš astrolog (27. avgust 1964.), koji ima Jupiter i DSC u konjukciji sa Algolom.

 

Milan Šašić

 

…