pesma

SLOBODA

Samo za ljubav bez uvjetovanja, Samo kroz slobodu do radosti. Pomogla mi je snaga jednog Mjeseca, Jednog okruglog nježnog snagatora, da se smirim, Da vidim da sam snažna, da mogu, da sam prošla još jednu lekciju. Bilo je bolno, bilo je surovo, patnja i duhom i tijelom. Ali sad sam na stepenici više, ponovno! Opet sam svoja, snažna i jaka. Ne tresem se više zbog gubitka, ne vodim bitke koje […]

Više

U NAŠIM NOĆIMA NAPISAH ROMAN

U našim noćima napisah roman Koji bi svi rado čitati hteli al Sudba, izdavač tvrdo se drži tek neki nagoveštaj okolo deli. I ti bi da štrpneš delić tog dela Kad god ti okrenem prkosno glavu I taman ti ruka počne da lista na glavu ti bacim haljinu plavu. Da, onu istu koja sve pamti lude koktele, poljupce, suze, I Petrov klavir u dnu salona I glupu svađu zbog njene […]

Više

AISHINA POEZIJA 3

U dodiru ožiljaka koje spremaš još uvijek pod tom kožom. Kipiš. Do sagorijevanja. Preslaguješ se u bedrima koja još uvijek odzvanjaju na dodire. Milovana. Pokrivena rukama. Zapetljana među prstima hrapavih grubosti. Još te uzima… Još se otvaraš. Raskoračenih snova na milimetre. U disanjima koji odzvanjaju duboko. Još traženja tih lica izgledaju stvarno. U budnosti koja nije tvoja. Još ugrizi množe se u tvojim očima I uzdasi. Dodiri dodira. Nepokolebljivo slamaš […]

Više

Pesma “Oduvek sam volela”

ODUVEK SAM VOLELA Oduvek sam volela vozove, Njihovo zahuktavanje pri izlasku iz stanice To kloparanje točkova po zmijolikim šinama Dok vijugaju prelazeći granice. Oduvek sam volela satove Kad se gongom oglase po sovinom huku To čežnjivo preklapanje minuta na pragu ponoći sa odvažnim klatnom u službi neumornog vremena S kojim si odnekud morao doći. Oduvek sam volela cipele, Njihovo strasno kuckanje vratolomnim potpeticama, To saplitanje o ludi kamen s željom […]

Više

ĐOLE, STARI JAZAVIČAR

Đole, stari jazavičar, u lovu je rizičar. Kad u letu muvu vidi, njuškica mu tad zabridi. Skače uvis k’o sportista, izvija k’o kišna glista. Zalaje joj, pa joj tepa, samo da je njuškom ščepa. A kada je ulovi, u stomaku grč, bolovi. Primiri se, pa ih motri, minut jedan, dva il’ tri. Hrabro opet drugoj žuri, k’o u čudo, u nju zuri. Al’ su hrabre te mušice! Skaču mu na […]

Više

Poema “Kraljica zasad odlaže put”

  KRALJICA ZASAD ODLAŽE PUT Jesen se smelo proteže drumom Buneći vetrom pospani panj Bori se sa lišćem bagrema setnog Naletom ptica šarmira dan. Ukopan stidom vraćaš me sobi Prozoru s boka najbliže kuće Kroz bistra okna nazre se ona U besu gazim pod nogom pruće. Ludilo staro u mom glasu Prava teskoba želja u džepu Založih i suze da mi se nađu Da me do voza ispratiš lepu. Prozivam […]

Više

“ONA KOJU VALJA SLUŠATI”

Sarin odraz u oknu vremena: Tumarajući snovima da dokuči javu… Neka čudna tmina se jezno ušunjala u usnule nade starosedeoca Beograda, i mladeži koja odasvud navire, umrežena virtuelnim komponentama komunikacije. Upečatljiv trag nespokoja se gotovo svuda ogledao, baš kao u nekog nemilog stranca, naročito iza ponoći znatno uveličan uličnim svetiljkama. I pored svesrdnog opiranja nekakva prinudna pognutost u duhu gospodstva se nazirala na nisci proteklih godina koje su poštapane strepnjom zakoračile […]

Više

AISHINA POEZIJA 2

Salit ću tvoje oči niz moja bedra. Kako bi umrtvljeni upražnjavali poglede. Razbacati te po kutovima sobe, da upiješ prazninu naših krugova. Previše nas ima u ovim Tijelima Slobode. Na vrh tvojih ušiju, udišem Vrištanje. Glasnice param usnama, žvakajući tvoju Vječnost prepolovljenu na Dvoje. Tijelo presavijam o tvoje. I trljanja kože postaju jedine praznine među nama. Gutam površine tvojih izluđenih trajanja dok milovanjima predaješ svoje Ime. Želim te. Želim te […]

Više

alt

DARKOVA POEZIJA

Još od vremena davnih, naučismo stvoriti više no treba, i ne samo hleba. Svako se trudio od srca dati, svako je želeo sebe utkati, u tuđi osmeh, u tuđi san, ulepšati nečiji dan. Starim zakonima mesta više nije bilo, jer svima se za druge snilo. Tamo vladara nema, ni čuvara reda, i niko se ne ujeda. A zašto bi? Nama je do svakoga stalo, izvori ne zadovoljstva presušiše. nema se […]

Više

AISHINA POEZIJA

Gomile onih što došli su uputiti “posljednji Pozdrav” Nikad me na ulici nisu dočekali osmjehom, pogledom, a kamoli riječju. Gomile onih što padaju u oaze Bola, Bili su upravo sav moj Bol. Gomile onih što pisat će mi hvalospjeve, uvijek su se trudili nabacati što više prljavih, odvratnih riječi, na moj Lik. Gomile onih što će sa “ponosom” reći: Bila je Naša! Nikad nisu bili Moji. Iako, uvijek su si […]

Više