Nema boljeg recepta za izgubiti godine i direktnijeg puta u promašen život. Nema ničeg bespomoćnijeg i beznadežnijeg od čekanja da se neko promeni, nakon čega bismo s njim “srećno živeli do kraja života”. I nema ništa izvesnije od toga da ljudi nikada neće promeniti neku svoju dominantnu crtu da bi vi prestali da zbog njih budete nesrećni. Jer oni lepo žive sa svojim izvorom vaše nesreće. Oni su ga izabrali, […]
Ima tako ljudi nakrivo nasađenih, pravljenih da u svemu vide nešto loše i neku krivicu. Njih je nemoguće, sasvim ih je nemoguće usrećiti, jer od kada otvore oči vide svuda tuđu nepodobnost. Uvijek vide kako je, na primer, neko loše parkirao kola, kako je pogrešno obučen, kako neko ne zna šta radi, kako ga loše gleda. Takvi ljudi vide kako je neko prost ili glup, ružan ili pokvaren, i tako […]
Kad joj se ugasi sjaj u očima i prestane da bude princeza, što joj je po rođenju dato. Kad uvenu njene boje i svejedno joj je kako izgleda i šta joj se događa. Kad je ponese velika, široka, prljava reka… Kad žena prestane da voli voli sebe, jer su je unesrećili oni koji su po definiciji trebali da je čuvaju i štite, od sebe i sveta. Kad sve tuđe potrebe […]
Odlazimo jer smo bili zaljubljeni u sliku koju smo potrošili gledanjem, naviknuti na lepotu koju smo, prvi put je videvši, obožavali. I udaljimo se od voljenih ljubeći ih, jer “poljubac svaki, kog sam svesno žudan, kap je zlatnog blata na zrcalu sreće”. Nošeni nekom lepom rečju i biološkim nagonom za održanje vrste, mislimo da volimo, a često volimo samo sliku voljenih bez da im znamo i volimo dušu. “Ljubimo ih, […]
Oni koji nisu imali tu sreću, mogu da nastave da idu kroz život skupljajući po starom obrascu ista takva nova iskustva, nove ljude koji će se prema njima odnositi na poznat i nesretan način, potvrđujući njihov početni životni stav ili će, pak, odlaziti na psihoterapiju koja će im pomagati da osveste svoj problem, da nauče da prepoznaju signalne lampice za opasnost kad njihovo staro iskustvo nastavlja da utiče na njihovo […]
Velika je to iluzija koju možemo imati i ona ide iz samog našeg ega, i to kad precenimo sebe. Kad mislimo da smo bolji, da smo drugačiji, da možemo ono što nikome pre nas nije pošlo za rukom, da ćemo smiriti lutalicu, umiriti besnog… Možda i jesmo bolji i drugačiji, ali je čovek preko puta nas taj koji jeste i kakav je bio dosad, te je sasvim sigurno da će […]
Ukoliko njen prelazak u devojaštvo bude dočekan kao nemoral, bludničenje ili sramota za porodicu, postoji velika opasnost da ona u sebi nikada ne integriše ljubavnika i prijatelja te napravi oštar rez između te dvojice, uskrativši sebi pravo da ikada uživa u kompletnom odnosu sa muškarcem. I ne samo to. Ako bude mučena osećanjem krivice zbog svoje “grešne prirode”, lako može stvoriti obrazac da ulazi u destruktivne seksualne veze sa muškarcima […]
Zaljubljujemo se u ideju o ljubavi, o pripadanju nekom, u svoju sliku u tuđim očima. Kao da u drugom tražimo potvrdu da smo živi, jer se duhovi, kažu, ne vide u ogledalu, kao što vele, i da ako se neki čovek ne vidi u ogledalu on nije ni živ. Zaljubljujemo se u nečije zaljubljeno lice kad nam krene u susret, u radost u njegovim očima kad nas vidi. A on […]
Devojčicama u Kini znali su vezivati stopala, koja su zato ostajala mala, a sve sa ciljem da budu lepe. Udavače su bile na ceni, dok su one trpele nesnosne bolove, a stopala bivala trajno osakaćena, samo zato jer je neko procenio da je tako lepše. U neko, ne tako davno, doba žene su ustajale pre zore, mesile hleba, kuvale, prale, radile ceo dan do mraka, a onda ujutro sve ponovo. […]
A pored čoveka koji je tužan, neprilično je biti nasmejan, baš kako što je to neprilično na sahrani. Ako niste nesretni kao on, a često niste, ne smete ni biti sretni. Tako od depresije jednog čoveka pate svi oko njega. Da li je depresivan ljut, da li je nešto izgubio, da li nešto nikad nije ni imao? Da li je depresija razgovor sa delovima duše koje ućutkujemo ili umor od života, […]
