U dodiru ožiljaka koje spremaš još uvijek pod tom kožom. Kipiš. Do sagorijevanja. Preslaguješ se u bedrima koja još uvijek odzvanjaju na dodire. Milovana. Pokrivena rukama. Zapetljana među prstima hrapavih grubosti. Još te uzima… Još se otvaraš. Raskoračenih snova na milimetre. U disanjima koji odzvanjaju duboko. Još traženja tih lica izgledaju stvarno. U budnosti koja nije tvoja. Još ugrizi množe se u tvojim očima I uzdasi. Dodiri dodira. Nepokolebljivo slamaš […]
KRALJICA ZASAD ODLAŽE PUT Jesen se smelo proteže drumom Buneći vetrom pospani panj Bori se sa lišćem bagrema setnog Naletom ptica šarmira dan. Ukopan stidom vraćaš me sobi Prozoru s boka najbliže kuće Kroz bistra okna nazre se ona U besu gazim pod nogom pruće. Ludilo staro u mom glasu Prava teskoba želja u džepu Založih i suze da mi se nađu Da me do voza ispratiš lepu. Prozivam […]
Tačno, odgovor je negde gore, među zvezdama. A tim svetlucavim treperavim zvezdicama, izgleda da pričinjava zadovoljstvo sva ta igra sa zaljubljenim srcima, kao sa lutkama, dok mi kroz smešak namiguju. Odašilju mi signale da sam na dobrom tragu sledeći Veneru (ženski princip) u Ovnu, dok u stopu prati razboritog Marsa (muški princip), koji je takođe u Ovnu. U žaru igre, kako doskočiti toj zagonetnoj veličanstvenoj primadoni, onako jednostavno ljudski, bez […]
Sarin odraz u oknu vremena: Tumarajući snovima da dokuči javu… Neka čudna tmina se jezno ušunjala u usnule nade starosedeoca Beograda, i mladeži koja odasvud navire, umrežena virtuelnim komponentama komunikacije. Upečatljiv trag nespokoja se gotovo svuda ogledao, baš kao u nekog nemilog stranca, naročito iza ponoći znatno uveličan uličnim svetiljkama. I pored svesrdnog opiranja nekakva prinudna pognutost u duhu gospodstva se nazirala na nisci proteklih godina koje su poštapane strepnjom zakoračile […]
nebeska kapa se natmurila kao šajkača zalutalog Šumadinca. Ljubazno mu pokazah put do glavne autobuske stanice. Niz Balkansku ode užurbanim korakom, popravljajući je usput svojim izrađenim rukama. I sat se hvatao u koštac s vremenom, velika skazaljka poprilično odmakla od podneva. Zastah ispred hotela Moskve… tražeći zaklon od pljuska, da u pesmu prenesem letimični iskaz jesenjeg portparola vetra, dok se šeretski udvarao svakoj ljupkijoj beogradskoj dami. I moj šešir dokači […]
Andjele! Probudi me Anđele Svojom svjetlošću, A ne sunčevom zaslijepljenošću Digni me, na noge postavi, Krila mi sklopi da ne uzletim Dok učim hodati. Kad naučim, raširi mi krila, Uči me kako se leti, sleti i opet uzleti, Da budem duh i materija. Anđele, vodi me i nosi me, Čuvaj me od mene. Um mi smiri da dušu čuje Kojim putem da putuje… Hvala Anđele! Anđeo čuvar Prati me […]
Salit ću tvoje oči niz moja bedra. Kako bi umrtvljeni upražnjavali poglede. Razbacati te po kutovima sobe, da upiješ prazninu naših krugova. Previše nas ima u ovim Tijelima Slobode. Na vrh tvojih ušiju, udišem Vrištanje. Glasnice param usnama, žvakajući tvoju Vječnost prepolovljenu na Dvoje. Tijelo presavijam o tvoje. I trljanja kože postaju jedine praznine među nama. Gutam površine tvojih izluđenih trajanja dok milovanjima predaješ svoje Ime. Želim te. Želim te […]
Još od vremena davnih, naučismo stvoriti više no treba, i ne samo hleba. Svako se trudio od srca dati, svako je želeo sebe utkati, u tuđi osmeh, u tuđi san, ulepšati nečiji dan. Starim zakonima mesta više nije bilo, jer svima se za druge snilo. Tamo vladara nema, ni čuvara reda, i niko se ne ujeda. A zašto bi? Nama je do svakoga stalo, izvori ne zadovoljstva presušiše. nema se […]
Gomile onih što došli su uputiti “posljednji Pozdrav” Nikad me na ulici nisu dočekali osmjehom, pogledom, a kamoli riječju. Gomile onih što padaju u oaze Bola, Bili su upravo sav moj Bol. Gomile onih što pisat će mi hvalospjeve, uvijek su se trudili nabacati što više prljavih, odvratnih riječi, na moj Lik. Gomile onih što će sa “ponosom” reći: Bila je Naša! Nikad nisu bili Moji. Iako, uvijek su si […]
I vatru raspali, Misli da dogore… I promeni grad, Državu… Ako ne pomogne Poludi! I ponovo se rodi! Tad prvi put potrči I ponovo poleti, Oseti visinu… I na sve pljuni! Nikom ne prećuti… A onda zastani, Kad te niko ne vidi Duboko udahni I u sebi šapni: Volim I nije me sram! Dragana Milićević Đorđević
