Veliki broj ljudi tokom čitave godine mašta o odmoru. Godišnji odmor se vidi kao period čiji je zadatak da nadomesti sav stres koji je posao doneo i sve one propuštene trenutke uživanja. Tako posmatran odmor najčešće donosi razočarenje usled prevelikih očekivanja.

Postavlja se pitanje šta je pravi način korišćenja odmora. Ukoliko sebi postavimo cilj da se odmorimo, ali i reorganizujemo, radimo na odnosima koje smo zapostavili, napravimo rezime proteklog perioda, rešimo nagomilane probleme i dodamo još stavki na dugačak spisak, možemo reći da očekujemo čudo.

Prvi korak u traženju najboljeg načina za korišćenje odmora je biti realan u vezi svojih očekivanja i mogućnosti ispunjenja potreba.

Prevazilaženje stresa

Prevazilaženje stresa predstavlja veštinu kojom treba ovladati. Možda ne možemo da odlučimo kada će nastupi i delovati neki stresor na nas, ali možemo da steknemo kontrolu nad dužinom njegovog trajanja i efikasnog razrešenja. Jedan od znakova emocionalne zrelosti jeste u što bržem savladavanju stresnih situacija.

Tehnike relaksacije mogu biti od značajne koristi za borbu protiv stresa. Pravilnom relaksacijom jačamo otpornost ličnosti i redukujemo stres. Ove tehnike baziraju se na primeni joge, meditacije, vežbi disanja i drugih bliskih tehnika.

Možemo pronaći brojna istraživanja koja govore u prilog pozitivnog dejstva relaksacije. Na ovaj način efikasno delujemo kako na telesne funkcije, pritisak, disanje i drugo, tako i na osećaj anksioznosti i druge psihološke smetnje.

Nagomilana pitanja

Važno su pitanja – kako se nosimo sa stresom i koliko se odmaramo tokom radne godine? Povremeno sklanjanje od rutine, menjanje navika, balansiranje potreba, stvaranje drugačijeg okruženja pomaže nam u borbi protiv svakodnevnog stresa.

Oživeti sopstvena čula novim podsticajima i iskustvima izvan godišnjeg odmora, ne samo da čini život ugodnijim već takvim čini i sam odmor, kada i on dođe na red. Pravilno balansiranje rada i odmora tokom cele godine sprečava akumuliranje stresa i omogućava da od godišnjeg odmora uzmemo najviše.

Neočekivane neprijatnosti

Svakako da neplanirani događaji mogu stati na put kvalitetnom odmoru. Ukoliko smo spremni na tako nešto i ukoliko umemo da se nosimo sa neočekivanim dešavanjima, manje ćemo osećati posledice istih.

Ponekad čujemo od ljudi kako su se razne neprijatne stvari dogodile na putovanju ili nepredviđene obaveze na odmoru, ali da su se i dalje lepo proveli i odmorili. Sa druge strane, koliko kod stvari tekle predviđeno i isplanirano, čujemo odjek unutrašnje praznine i neispunjenja. Postavlja se pitanje – koliko sebi dozvoljavamo uživanje, koliko umemo da ga uočimo i da mu se prepustimo?

Prepuštanje

Kako na odmoru tako i van njega dobro je prepoznati i pratiti svoje potrebe. Neretko se dešava da ljudi na godišnjem odmoru ne mogu da se opuste, opterećuju se onim što je bilo i strepe od onog što može biti. Razviti veštinu osećaja “sada i ovde” od velikog je značaja za uživanje i kvalitetno opuštanje, ali i van onih dana kada smo na odmoru.

Da bismo uspeli da se odmorimo, da uživamo i budemo predani trenutku, nije dovoljno samo susresti se sa nečim lepim, otići na odmor i videti nešto interesantno. Potrebno nam je nešto više, nešto što će nas cele dotaći i obogatiti vreme. Uživanje u putovanju, prirodi i ljudima, sposobnost da nas nešto oduševi, stanja su duha, sposobnosti da se udubimo, otkrijemo nešto novo i zastanemo pred nečim, te tako osetimo poseban doživljaj koji relaksira.

Da bismo ovako nešto osetili, potrebno nam je vreme da se nečemu posvetimo i da dozvolimo sebi prepuštanje. Naša spremnost da se nečemu predamo, da nas nešto opusti i oplemeni, važna je i neophodna kako bismo zaista uživali.

Zadovoljstvo i psihologija

Možemo reći da je osnovni uslov zadovoljstva totalno predavanje onome što radimo. Posmatrajmo decu, ona imaju sposobnost da se potpuno prepuste igri i uživaju u svakom trenutku nje. Kako im to uspeva?

Deca u igru ulaze predana i opuštena, izvlače najbolje od svakog trenutka. Deca se oduševljavaju, jer je svet njima nov i pun otkrića. Odrasli ređe vide svet “drugačijim očima”, jer uglavnom već imaju svoje izgrađene predstave sveta i zato im je potrebno mnogo više da uživaju, da ih nešto oduševi.

Grešimo kada pokušavamo da se zabavljamo stvarima koje su ozbiljne i da smo ozbiljni oko aktivnosti koje treba da su zabavne. Igranje odbojke na pesku prestaje da bude zabavno ako se opterećujemo rezultatom, dok sa druge strane, ozbiljna stvar kao što je brza vožnja radi se “kao od šale” sa ciljem da bude šala.

Živimo u vremenu kada je tempo rada vrlo intenzivan. Veliku količinu energije trošimo na rad kako bismo obezbedili egzistencijalne potrebe. Sa rokovima, brzim tempom i pretrpanosti obavezama ide i iscrpljenost, anksioznost i stres. Tenzija kumulira vremenom, što je jedan od glavnih razloga zašto se pre preporučuju češći odmori, pa makar bili i kraći, kako bi se konsolidovale snage i obnovili kapaciteti.

Duži odmor i ponovno prilagođavanje – problem?

Mnoga istraživanja koja se bave ovom temom mogla bi potvrditi nastanak problema nakon dužeg odmora. Posao obično ne smatramo izvorom zabave, međutim može biti izvor zadovoljstva. Svakako da to zavisi od prirode posla, uslova rada, ali i stava koji imamo u odnosu na zadatke.

Mnogi nalaze zadovoljstvo u svom radu, što ne znači da im je rad zabavan ili da ih čini srećnim. Posao je neminovno ozbiljan, zahteva disciplinu i predanost. Od nas se zahtevaju rezultati, ali i posao može pružati zadovoljstvo pod uslovom da angažuju energiju osobe slobodno i ravnomerno.

Ako se rad voljno prihvati, osećaće se onoliko zadovoljstvo koliko energije teče slobodno i ritmično ka radnoj aktivnosti. I nezavisno od zadovoljstva, koje proizlazi iz postignuća, doživljavaće se značajno osećanje zadovoljstva u ritmičnom reagovanju svoga tela.

Posao vs. odmor

Skloni smo da pravimo jednu, zapravo, veliku grešku kada govorimo o poslu sa jedne strane i uživanju i odmoru sa druge strane. Postavljajući stvari na ovaj način često pretpostavljamo da zadovoljstvo i posao ne idu zajedno, i obrnuto. Dok zapravo, zadovoljstvo zahteva ozbiljan stav prema životu, predavanje sopstvenom postojanju i radu.

Traganje za zabavom polazi iz potrebe da se pobegne od problema, raznih konflikata i teških osećanja, što se uvek završava još većim problemom ili u najmanju ruku loše iskorišćenim odmorom. Ako očekujemo da će odmor rešiti veliki broj problema, takvo razmišljanje samo pravi još veći problem. Guranje problema u stranu, dakle, najčešće stvara taj još veći problem, za razliku od suočavanja sa njim i rad na njegovom rešenju.

Harmoničnost

Kvalitetni odnosi ispunjavaju ljude, kao i povećana posvećenost tim istim odnosima. Biti u harmoniji sa sobom, drugima i okolinom, izvor je zadovoljstva kojem treba da što češće pribegavamo.

Kako bi nam se odnosi razvijali i kako bi nas ispunjavali, potrebna je sposobnost da se u njih udubimo. Možda deluje jednostavno, ali mnogi ljudi to ne mogu učiniti. Živimo u vremenu instant rešenja, komunikacije koja otvara vrata površnim odnosima i sa tehnologijom koja omogućava rezultate bez mnogo pažnje i truda.

Živimo u vremenu koje sa jedne strane pravi podlogu svim površnostima, pa tako i površnim odnosima. Za kvalitetan i ispunjavajući odnos nužno je upustiti mu se u potpunosti, posvetiti se drugome i imati strpljenja. Sve sa čim se površno susrećemo, izaziva isto tako površne doživljaje.

Povratak poslu

Ne doživljavaju svi ljudi podjednako naporno ponovni povratak radnim zadacima. Što smo zadovoljniji sobom i svojom profesijom, što više volimo posao koji obavljamo, što nas više ispunjava i što se više pronalazimo u njemu, to ćemo se lakše prilagoditi na rad posle odmora.

 

Ivana Paunović