Isto tako i primera uzimanja privatnih časova, loših rezultata na inicijalnim testovima i međunarodnim testiranjima. Slažemo se svi da su naša deca jednako sposobna kao i druga u svetu. Šta je onda to što ih sprečava da dođu do uspeha? Uspešna deca U izuzetnim slučajevima učenika sa razvijenim sposobnostima vidimo vrhunske rezultate iz matematike, računarstva, sporta, umetnosti. Ova deca uspevaju da u istom školskom sistemu, u kome većina podbacuje […]
Ona omogućava doživljaj jednistva sa drugim ljudima, doživljaj ljudske solidarnosti, pruža osećaj sigurnosti i podrške. Utoliko koliko smo svi samo ljudi, pomoć nam je svima potrebna. Pitanja – Da li imamo prijatelje, jesmo li mi pravi prijatelji drugima, takva su da odgovori na njih zavise od dinamike naše ličnosti. Kako se prijateljstvo neguje danas i može li se na tom polju naučiti nešto novo, kako bi nam život bio ispunjeniji […]
U starom konceptu zdravlja, bolesti su uzrokovane disbalansom humora unutar tijela, višak flegme (vodenastog humora) bi izazivao prehladu sa curenjem nosa, višak kolere (vatre) vrućicu, višak melankoličnog humora (zemlje, Saturna) konstipaciju ili ono što u narodu zovemo “depresija”. Kriza je u tom konceptu predstavljala brz i snažan preokret u toku bolesti, preokret koji dovodi do njenog razrješenja, do ozdravljena ili pak smrti, no uz uvjet da sav bolesni materijal (loš […]
Karakteriše je neodgovornost bez unutrašnjeg regulatora moralnog i društvenog ponašanja. Dominantna je potreba za momentalnim zadovoljenjem želja. Prisutan je nedostatak osećaja empatije kao i nepoštovanje i kršenje moralnih normi, agresivnost i destruktivnost. Antisocijalnu ličnost prepoznajemo po sledećim karakteristikama: – Nepoštovanje zakona, ponavljani prekršaji i kriminalno ponašanje. – Prevare u odnosima sa ljudima, manipulacije, laži i drugo. – Impulsivnost i neodgovornost. – Ponavljano vređanje i bezobzirnost prema […]
Delovalo je potpuno besmisleno – usmeriti emociju, misao, utiske, da bi privuklo nešto toliko beznačajno, suštinski nebitno. Koja je cena toga? To pitanje mi je stalno bilo u glavi, i zato se nikad nisam istinski poigrala sa privlačenjem. Koncentrisala sam se na pročišćenje od negativnog i prepuštanje onome što je dobro za mene. Kada je instruktor yoge pričao o sankalpi, stvari su donekle postale jasnije. Sankalpa je odluka, ali za […]
Naša osećanja prema svemu u životu su mešavina pozitivnog i negativnog. Ukoliko ne pobegnemo od nečega, učimo da se sa tim oprečnim emocijama nosimo, a samim tim i opredelimo, donosimo odluke da idemo ka ili od nekoga ili nečega, sa punom svesnošću svih naših osećanja. Tada razvijamo sposobnost tolerancije na ambivalenciju, jačamo naš psihički usmerivač života. Nepodnošenje suprotnosti Kako svako opredeljenje u ljubavi i radu zahteva od […]
U tim momentima sve ideje o tome da je preuveličano, da je doživljeno zbog poistovećivanja, da se nismo odvojili, da na kraju krajeva, to ništa nije stvarno, da je iluzija u kojoj smo zarobljeni, davanje značaja.. pada u vodu. Nema ni R od razumevanja tih ideja u tim trenucima, jer smo potpuno preuzeti emocijama. Joga ne radi na taj način. Ne raspravlja, jer nema svrhe. Otpori su prosto prejaki. Zato […]
Sve do početka 17. stoljeća (kada se u jeku protureformacije okomila na kopernikanski sustav) nije nametala neku određenu kozmologiju. Oko pitanja kozmologije Crkva nije imala službenu doktrinu ni stav te se nije naročito uplitala u preferencije srednjevjekovnih kroničara, filozofa i skolastika. Jedan od razloga za ovu indiferentnost je što teme filozofije prirode*, Crkvi nisu bile bitne. Spasenje duše je dolazilo kroz Crkvu putem Kristovog nauka, dok se na […]
Carevima, još od Augusta, nije bilo u interesu da astrolozi rade “na svoju ruku” budući da na taj način mogu manipulirati mišljenjem javnosti, a njihovu vladavinu dovesti u pitanje. Apsolutna zabrana astrologije donesena je za Dioklecijana, a od Teodozijevog kodeksa ova zabrana je permanentno ušla u statute. U očima naroda, zabrane samo potvrđuju vrijednost astrologije. No, u periodu između pada Zapadnog Rimskog Carstva i arapskih osvajanja, te usporedno s rastom […]
Toliko smo vezani za našu sposobnost da mislimo (ponekad čak više nego što se vezujemo za emotivnost, za sposobnost da osećamo), da smo sopstveno postojanje vezali za misaoni tok (Dekart: “Mislim, dakle postojim!”). Ako je tako onda smo inteligentni koliko inteligentno razmišljamo, doživljavamo svoje obrazovanje i sposobnost promišljanja kroz komplikovane misaone konstrukcije, reči stranog porekla, i što kompleksnija značenja. Isto tako, sve negativne misli, sve zle pomisli, moraju biti naše, […]
