Kako je vaša torba povezana sa uspehom, tugovanjem i opraštanjem?

Mnogim osobama ženskog pola poznat je osećaj besa koji protutnji kroz njih kada posegnu za svojom torbom da iz nje izvade ključeve od kuće, a iz torbe izlete papirići, karmini, rokovnik, hemijska olovka, mandarina, cigarete.

Doduše, ima i dama koje drže do  svoje elegancije, pa strogo paze na to da imaju markirani novčanik crvene boje sa zlatnim kopčama, tašnu sa dovoljno pregrada, da se elementi različitih aspekata njihovog života ni u torbi ne bi slučajno izmešali.

Muškarci često umesto torbe nose duks, a u džepovima svoj mali stan, sve što je njima dovoljno za život. Ima i pripadnika muškog pola koji vode računa o svom poslovnom imidžu, pa u svojim akt tašnama pakuju uredno sve mobilne i računarske uređaje, komplete naliv-pera, naočara, planera i parfema. Ima i onih sa “apa-drapa” stilom, koji samo potrpaju sve što im se pod ruku nađe u svoj ranac i sa njim bi mogli i na put oko sveta.

 

Gomile uspomena

Da li vam je već jasno koliko o nama govore naše torbe, ormari, radni stolovi? Koliko zadržavamo stvari, objekte koji nam nisu potrebni, isto toliku količinu emotivnog materijala i emotivnog tereta vezujemo za sebe bespotrebno.

Zadržavanjem starih, izlomljenih stvari koje nam više ničemu ne služe, mi zadržavamo u sebi i sa sobom i neke odnose, neke osobe, koji nam možda donose više štete nego koristi.

Nekada nismo u stanju da pustimo stare ljubavi i dozvolimo da u naš život uđu lepše i bolje veze. Iz straha od ponovnog odbacivanja ili lošeg kraja držimo se vezani za prošlost koja nije bila dobra. U sebi vodimo zamišljene razgovore, raspravljamo se, molimo, ljutimo, mirimo, da ne bismo priznali gubitak. Čuvamo lične stvari starih ljubavnika i ostajemo za njih vezani.

Zašto ne možemo da pustimo? Zato što je potrebno oprostiti i zaboraviti. Opraštanje nije tako lagan proces, a za njega je neophodno prihvatanje. Ne oslobađamo se ljudi na koje smo ljuti, kivni, koji su nas povredili ili ostavili, jer iz zavisnosti nesvesno dobijamo i određenu korist.

“Dok imam na koga da se ljutim, nisam sam”. Korist od ovakvog mišljenja je ta da ne moramo da se suočavamo sa svojom nesposobnošću da budemo sami, nesposobnošću da uživamo u životu onakvom kakav je u svojoj suštini, da se radujemo lepom danu, da istražujemo svoje talente. Ne suočavamo se sa činjenicom da za nas ništa nema vrednost ako to ne podelimo sa drugom osobom, da vezu dižemo na idealni pijedestal, poričući realnost života.

Ljubav je za ovaj tip osoba jedini cilj za kojim vredi žudeti i za koji valja živeti. Život bez ljubavi izgleda im monoton, besmislen i prazan. Nadaju se da će kada naiđu na jednu jedinstvenu idealnu osobu njihov život konačno dobiti smisao. U ovom traganju ne vide da gube i ljubav prema sebi, ili je nikada nisu ni imali dovoljno izgrađenu. Osoba koja ne voli sebe, ne može voleti ni druge.

 

Prekidi odnosa

Kada se odnos sa nekom osobom završi, lakše se pušta ako je bio dobar. Dobre uspomene ostaju integrisane u nama i mi tu osobu imamo u sebi, sa sobom uvek. Isto se dešava i kada neko naš, nama drag, napusti ovaj svet.

Kada su odnosi obojeni ambivalencijom, suprotstavljenim oprečnim osećanjima, teže nam je da oprostimo i da se odvojimo, jer se moramo suočiti i sa pozitivnim, ali i sa negativnim polaritetom ambivalencije. Iz straha da ne osetimo mržnju, vezujemo sebe u neprekidne unutrašnje rasprave sa drugom osobom i prebacivanja.

“Ako nismo spremni da menjamo sebe,

uvek će nam se dešavati iste stvari.”

(Nebojša Jovanović, psihoterapeut)

 

Zavisnost, čuvanje i neuspeh

Optuživanjem drugih za sopstvene neuspehe, mi moć dajemo drugima. Tada naš uspeh ne zavisi od nas samih, nego od drugih.

Ako je uvek neko drugi kriv za naše neuspehe mi smo tada zavisne osobe. Druge možemo kriviti i za stanje naše torbe. “Zbog njih nisam stigla ništa da završim”; “Oni su me iznervirali”, “Uvek me zbrzaju i ja ništa ne stižem da uradim za sebe”, česti su izgovori. Suočavanje sa uzrocima neuspeha u nama samima, jedini je put do uspeha.

“Sujeta, narcisoidnost i ponos su često prethodnici neuspeha,

jer nas sprečavaju da potražimo objektivnu povratnu informaciju

koja bi nam pomogla da uočimo šta je potrebno

da promenimo u svom načinu delanja kako bismo uspeli.

Ako nešto ne ide na jedan način, promenite način.”  (N. Jovanović)

Tako je i sa emotivnim pakovanjem. Budite istinoljubivi i priznajte sebi kako obrađujete svoje emocije. Za svaki uspeh potrebna je vizija. Šta tačno želite od svog života? Kakvo sređivanje vam je zbog toga potrebno? Da li je vaš haos ustajao ili kreativan? Bez suočavanja sa istinom nemoguć je pokret.

 

Kako početi sa raščišćavanjem radi zdravlja?

Zamislite sebe u sobi sa svojim emotivnim teretom. Da li je to možda prašnjava soba puna napunjenih kutija. Kako dišete u toj sobi?!

Tako nam i jeste u svakodnevnom životu. Ako raćišćavamo redovno svoj mentalni prostor, ako vodimo računa o emotivnom stanju, provetravamo svoju duhovnu prostoriju, biće mesta više i za nas u toj sobi. Biće prostora da se unese radost, lepota, životnost, kreativnost. Disaćemo punim plućima!

Za početak predlažem da bar popakujete svoje torbe i kutije emotivnog tereta, raščistite koliko da ima mesta za vas. Onda možete primeniti strategiju bacanja onoga što vam nije potrebno.

Ukoliko teško ide, poslužite se lukavstvom – ne krećite od bacanja, već od čuvanja, tako što ćete zadržati samo one stvari koje su vam zaista neophodne u životu. Tako i sa odnosima, ljudima, poslovima, knjigama, pismima, Labelima, računarima.

One drage uspomene, odnose, događaje, poklone, negujete i čuvajte u sebi, one jačaju vašu sposobnost stabilnosti psihe, vašu konstantnost, uče vas da možete i sami, jer imate sve te dobre uspomene integrisane u sebi. Učite i da budete sebi interesantni, da ne morate da zavisite.

 

Emotivno poboljšanje

Da bi se suočili sa svojim emotivnim prtljagom ponekada je potrebno prvo da naučimo sebe da osećamo. Pustite sebe da osetite bes i ljutnju, dozvolite sebi da osećate sreću, zaboravite na maksimu “Ne smej se toliko, plakaćeš!”. Baš se radujete i smejte kad god se osećate srećno.

Odtugujte sve gubitke onoliko dugo i kako je vama potrebno. Tek sa prolaskom osećanja kroz naš organizam bez prikrivanja, potiskivanja i poricanja, sa potpunom svešću o tome kada, zašto i kako osećamo određeno osećanje, moguće je na kraju i oslobađanje  uvezanih energija.

Pismo zahvalnosti može nam pomoći da osećanja koja imamo prema nekome prenesemo na papir, postanemo ih svesniji. Ovo pismo možete i poslati, a praktična dobit za vas od njega je razvoj vaše konstantnosti i integracija dobrih uspomena.

Možete napisati i pismo osobama na koje ste ljuti, i raščistiti to što sa njima imate, na papiru ustvari sa sobom, i osloboditi se tih negativnih osećanja.

Neko voli da pocepa to pismo na deliće i baci, neko da spali papir, svejedno, već samo izbacivanje iz sebe ovih osećanja koja ste ranije gušili osetićete kao olakšanje.

 

Svakim danom sve bolji

Učite da u svakom trenutku budete svesni kako se osećate, o čemu mislite, kako govorite i šta radite. Pročišćavajte i vetrite redovno svoje odaje psihe i doma, kako se prolazi ne bi ustajali, a vas ostavili zaglavljene u prošlosti i stanjima depresije.

Konsultujte svoje prijatelje, učitelje, trenere, duhovnike, terapeute, bilo koje osobe u koje imate poverenja da vam potvrde realnost. Bitno je da znate da li zavaravate sebe ili se stvarno suočavate sa svojim problemom i rešavate ga.

Lagano, korak po korak, razvijajte i uvećavajte svoje sposobnosti za ljubav i rad, sposobnosti za življenje punim plućima i uživanje u životu. Postanite interesantni sami sebi i krenite put upoznavanja i prepoznavanja.

 

Mirjana Kokerić