Većini ljudi je poznat osećaj zaljubljenosti. Opčinjava nas uverenje da smo našli savršenu osobu, osećamo “leptiriće u stomaku”, svet je lepše mesto, optimistični smo i dobro raspoloženje održavamo uprkos svemu.

Kažu tada da smo ludi od ljubavi i na neki način su u pravu. Strast, igra osvajanja, neizvesnost i ceo svet, koji se oko toga vrti, najčešći su opisi ovog stanja, koje zaista može biti čarobno kao što zvuči.

 

“Moja mala nema mane”

Put ka ljubavi najčešće počinje zaljubljenošću, čiji je sastavni deo idealizacija ili, kako bi se u narodu reklo, “odlepimo za nekim”.

Kaže se neretko u šali za zaljubljene da su “odlepili”. Kada se malo zamislimo shvatićemo da ovaj izraz dosta precizno opisuje psihološko stanje zaljubljene osobe.

Idealizacija partnera u zaljubljenosti uključuje upravo odlepljivanje jednog dela slike osobe u koju smo zaljubljeni i to onog dela u kome su sve njegove negativne osobine.

Dakle, zaljubljenost isključuje jedan deo slike partnera, odnosno jedan deo realnosti. Umesto da vidimo osobu kakva ona zaista jeste, sa vrlinama, ali i manama, mi vidimo samo onaj “beli” deo u kome su vrline. Na neki način gubimo kontakt sa celovitom realnošću.

Ovaj gubitak celovitosti doživljaja druge osobe, najčešće prati euforija i poletnost. Pitanje je, međutim, kako će se dalje taj osećaj razvijati.

 

“Njegove mane su tako slatke”

Iz ove faze u kojoj “mane ne postoje” najčešće prelazimo u onu u kojoj se polako one pojavljuju, ali minimiziraju. U životu ovu fazu prepoznajemo najčešće kroz rečenice poput: “Slatke su te mane” ili “Baš je simpatično…”.

Dakle, ovaj stav pokazuje da smo svesni dobrih i loših strana partnera, ali dobre uvek nadvladaju loše. Nije svaka zaljubljenost ista, ipak, kod većine ljudi pre zrele ljubavi, duže ili kraće, ostaje se u ove dve faze.

 

Zrela ljubav

Jedan od uslova za prelazak zaljubljenosti u ljubav je realističan pogled na partnera, ali i stabilan seksualni identitet. Pored toga od ključne važnosti je i zreli izbor osobe koju volimo. On uključuje zrele ideale i vrednosti, kao i ciljeve koji pored toga što zadovoljavaju daju i širi osećaj smisla.

Kao i put od zaljubljenosti do ljubavi, tako i mnoge druge naše osobine putuju od nekih manje zrelih do zrelijih formi. Dakle, od zaljubljenosti i idealizacije možemo razvijati odnos ka zreloj ljubavi, ali uz preduslov sopstvenog razvoja.

 

Zrele osobe –  zrela ljubav

Psihološka zrelost je preduslov zrele ljubavi. Ona uključuje saosećajnost, brižnost, obzirnost i zainteresovanost za partnera. U zreloj ljubavi osećamo zadovoljstvo uspesima koje partner postiže, identifikujemo se sa bolom koliko i sa radošću partnera. Pored toga ne gubimo lične granice i osećaj sopstvenog identiteta.

Podjednako je važno pitanje ličnog definisanja ljubavi. Jaka i isključiva vezanost za drugu osobu, to nije, kao što mnogi, ponekad definišu, dokaz čiste ljubavi. To je zatvorena isključiva ljubav koja ne daje i ne brine o drugome. Tako je i osuđena da sama sebe porazi. Iskre strasti i varnice između dvoje ljudi nisu ljubav, kao ni potpuno stapanje i gubljenje u odnosu.

 

Ljubav je davanje, a ne “padanje”

(zaljubiti se – “fall in love” – pasti u ljubav)

Dok zaljubljenost može podrazumevati odnos sa sopstvenim idealnim fantazijama koje smo pripisali drugoj osobi, ljubav podrazumeva odnos sa stvarnom osobom, njenim realnim vrlinama i manama. Sa godinama tačnije sa zrelošću omogućavamo sebi da ovo uvidimo i dostignemo.

 

Uticaj zrelosti

Za zrelu ljubav je svakako potrebna zrelost. Međutim, kao što ni kapacitet za seksualni odnos ne garantuje seksualnu zrelost, tako ni godine života primano ne ukazuju na sposobnost zrele ljubavi.

Uticaj zrelosti, ne samo da je veliki, već i neophodan preduslov ljubavi. Sve ono što čini da nazadujemo, ali i stagniramo, ne napredujemo u životu – nije zrela ljubav, ma koliko bila intenzivna, uzbudljiva i naizgled privlačna. Zrela ljubav nosi sposobnost da se sa drugom osobom ostvari takav odnos koji je usmeren ka ličnom razvoju i razvoju druge osobe.

Radom na razvoju sopstvenih sposobnosti, koje čine zrelu ljubav, osoba sebi omogućava da nađe kompatibilnog partnera i ostvari zrelu ljubav. Međutim, to nije uvek tako. Ljudi mogu godinama ostati zaglavljeni u problemima ove vrste. Tako jedino što mogu osetiti je zaljubljenost i privid ljubavi, iznova i iznova vrteći se u začaranom krugu.

Vidimo da postoji puno prepreka ka zreloj ljubavi. Činimo puno grešaka iz različitih razloga. Nemogućnost prelaska iz faze zaljubljenosti u ljubav stvara mnoge probleme, čije posledice osetimo kada se “osvestimo”. I često baš to i fali – svest o određenim aspektima koje smo zanemarili.

Dakle, zaljubljenost može biti lepa i voditi ka odnosu koji nas još više ispunjava, ako na tom putu prihvatimo određene saveznike. To su uvidi o izborima koje pravimo, svesnost sebe i svojih potreba kao i partnerovih potreba, samospoznaja, želja za rastom i razvojem, zahvalnost i sposobnost praštanja.

 

Ljubav se stvara i gradi

Često grešimo kada zaljubljenost i ljubav posmatramo kao nešto što se prosto desi, spontano, i kada imamo bajkovite fantazije i predstave odnosa. Svi ti euforični doživljaji mogu uticati na naše dalje izbore i najčešće se neslavno završavaju, jer ljudi dalje ne razviju odnos i ne rade na sopstvenom razvoju sposobnosti za zrelu ljubav.

Zrelošću učimo da razvijamo sposobnosti potrebne za zrelu ljubav i prevaziđemo nezrele forme ljubavi. Međutim, puno negativnih iskustava godinama mogu razviti i sve veći strah od vezivanja i ljubavi, koji često nadvlada potrebu za bliskošću i odnosom.

Ljubav nije isto što i zaljubljenost. Međutim, ljubav nije ni samo intimnost, seksualna privlačnost, dobra komunikacija i zajednički pogled na život, ona je i više od toga.

Sebičnost udvoje, otvorenost, prisnost, sposobnost za “korisnu svađu”, sve su to njeni elementi, ali je kruniše odluka da ćemo živeti za neku osobu uključujući sve njene osobine, vrline i mane, samo njoj svojstvene. Ljubav je čin volje i individualna privlačnost.

 

Ivana Paunović