Komunikacija sa drugima je jedan od najznačajnijih svakodnevnih elemenata našeg života. Svakog dana, najčešće dok prinosimo šolju sa kafom usnama, već smo u komunikaciji sa drugima. To mogu biti naši ukućani, naši najbliži sa kojima delimo životni prostor, život, emocije, i još mnogo toga.

Mogu to biti i prijatelji sa kojima smo opet u komunikaciji, bilo licem u lice, preko telefona ili socijalnih mreža. Svakog dana, čak i onda kada toga nismo u potpunosti svesni, mi komuniciramo sa drugim ljudima, šaljemo im poruke i primamo poruke od njih. To mogu biti i kolege sa posla, klijenti, naša deca, prijatelji, roditelji, bivši, sadašnji i budući partneri, ali i potpuni stranci na ulici.

Komunikacije se uvek dešava, tamo gde živimo, tamo gde radimo, na putu do posla ili na putu do kuće, na mestima gde provodimo slobodno vreme, od kafića, preko klubova, kafana, do bioskopa i galerija…

Čak i na mestima gde nam se ne čini da se dešava razmena, komunikacija postoji. I dobro je što je tako. Ljudi su socijalna bića, i komunikacija im je potrebna, potrebni su im drugi ljudi i razmena, bilo da je to razmena kurtoaznosti, emocija, važnih informacija ili nečeg drugog.

Komunikacija je jedan od najvažnijih delova našeg života. Ona je jako važna za izgradnju veza u našem životu, bilo da su to veze sa kolegama, prijateljima ili partnerom. Upravo zato, najčešće je nedostatak komunikacije ono što nas najviše boli. Nije ni malo čudno što je nedostatak komunikacije jedan od najčešćih uzroka raskida veza ili razvoda brakova.

Nedostatak komunikacije ne znači samo tišinu. To što partner ćuti ne znači da ne komunicira nešto, ne znači da ne šalje poruku. Isto kao što nekad ni razgovor ne znači da se komunikacija dešava. Koliko ste se puta našli u situaciji da izgovarate sami ili da od nekog drugog čujete rečenice kao što su – “Ona priča i priča, ali nikada ne kaže ništa!” ili “On me nikada ne sluša kada ja pričam!”

Važno je i da se setimo da to što mi šaljemo neku poruku i pokušavamo da stupimo u komunikaciju ne znači uvek da poruka stiže na pravo mesto, ili još gore, na pravi način. Često ono što želimo da kažemo nije ono što zaista i govorimo. Takođe, desi se i da zaboravljamo na onoga kome je poruka namenjena, pa ne samo što je šaljemo na neodgovarajući način, već onda i povratnu poruku tumačimo pogrešno.

U takvim slučajevima možemo da čujemo sledeće tipske rečenice – “To je kao da pričam zidu”, “Ne mogu da doprem do tebe”, “Ne možemo da razgovaramo o nečemu važnom, a da se ne posvađamo”, “Ona je previše emotivna – ili plače, ili viče, ili se žali. Lakše je izbegavati je.”, “On se uvek brani kada pokušavam da razgovaram o važnim stvarima.”

Sukobi u vezi, posebno kada nedostaje komunikacija ili kada se poruke pogrešno tumače, upravo je onaj najdestruktivniji deo. Posebno je tako zato što oni koji su nam najbliži imaju i najveću moć da nas povrede.

Ljudi do kojih nam nije naročito stalo, čak i onda kada nam govore neprijatne i povređujuće stvari, mnogo će nas manje dotaći i nećemo se toliko uzrujati, kao kada nam te iste stvari kažu ljudi koji su nam važni u životu.

Uzmimo najbanalniji primer, kada neko kritikuje način na koji smo se obukli. Ukoliko to učini stranac na ulici, najčešće ćemo odmahnuti rukom. Ukoliko to učini naš partner, to će nas mnogo više uznemiriti.

Međutim, nije u pitanju samo ono što kažemo. Važan je način na koji to činimo. Komunikacija je složeni proces od kojeg govor čini svega 10 do 20 procenata. Preostalih 80 do 90 procenata predstavljaju izrazi lica, govor tela, ton glasa, i drugi elementi.

Komunikacija je umetnost i nauka prenošenja misli, ideja, informacija iz jedne glave jednog složenog ljudskog bića do jednog ili više drugih složenih ljudskih bića. Da bi komunikacija bila efikasna, ona mora biti dvosmerna.

 

Dinamičnost komunikacije

Dinamičnost ljudske komunikacije čine činjenice koje partneri koriste, interpretacije tih činjenica, osećaja koja ih prate, namere, potrebe, želje i akcije koje preduzimamo. Svaki segment je značajan i utiče na to da li će komunikacija biti konstruktivna ili destruktivna.

Činjenice: Da li obe osobe u razgovoru komuniciraju o istim činjenicama? Odvojiti činjenice od osećaja, naročito na početku razgovora, može biti od velike koristi.

Interpretacije, misli, opažanje: Svaka osoba interpretira činjenice drugačije, na osnovu svojih verovanja, osobina, sistema vrednosti i iskustva. Svesnost da druga osoba ne razmišlja kao i mi važna je, kako bi prilagodili i odabrali najbolji način komunikacije.

Osećaji: Kako se osećamo, naše trenutno raspoloženje može i nesvesno uticati na naše odluke i razmišljanja.

Namere, potrebe i želje: Skrivene poruke, da li tražimo udobnost, jasnoću, informaciju, ili samo mogućnost da budemo sa nekim? Kakve su zapravo naše namere je jedno od najznačajnijih faktora prilikom rešavanja konflikta.

Akcije: Odabir reči je, takođe, od velike važnosti. Šta zapravo želimo dobiti odabirom reči, da li nekoga želimo povrediti, uz neverbanu komunikaciju (ton glasa, stav, pogled, izrazi lica i drugo). Dakle, sredstvo komunikacije je i poruka, a način na koji je poruka prenesena je poruka sama po sebi.

Mi sami: Centar komunikacije, koji uključuje sva pitanja, teme ili sukobe o kojima je reč, “filtriran je” činjenicama, interpretacijama, mislima, osećajima, namerama i odabirom ponašanja odnosno aktivnosti.

 

Rešavanje sukoba

Dobro je imati u vidu da rešavanje sukoba može biti konstruktivno i destruktivno. Destruktivan stil onemogućava ili sprečava rešavanje konflikta, dok konstruktivan predstavlja pokušaj minimaliziranja problema i izbegavanja teškoća u rešavanju problema.

Osnovne osobine jednog i drugog načina rešavanja sukoba možemo podeliti na sedeći način.

Destruktivni stil 

Konfrontacijski – pitanje pobede i optuživanja

Sabotaža – fokusiranje na slabe tačke, osramotiti, uvrediti drugu stranu

Manipulacija – izazvati povlačenje, uceniti

Predaja – pasivno, podređeno

Izbegavanje – negiranje, povlačenje

Konstruktivni stil

Kompromis – nalaženje na pola puta, razumevanje

Prihvatanje – otvoreni razgovor, komunikacija bez konfrontacije

Partnerstvo – rešenja, oproštaji, iskrenost

Dakle, dok pokušavate rešiti sukob pokušajte razjasniti vaše ciljeve, jer biste verovatno delili većinu ovih ciljeva sa partnerom bez obzira na vaše razlike. Izbegavajte cenkanje, jer to može dovesti do toga da svaka strana zauzme čvrst stav, što na kraju može dovesti do još veće svađe.

Kada rešavate sukob, setite se da uzroci sukoba mogu biti jako duboki. Guranje problema pod tepih nije rešenje na duge staze, jer će te stare stvari biti iznete kao argument svaki put kada počne rasprava. Pokušajte rešiti svaki problem koji se pojavi.

 

Metode koje mogu pomoći u razrešenju konfikta 

Pitajte partnera za njegova osećanja. Vaš sukob verovatno nije u vezi samo one stvari oko koje se trenutno svađate. Nemojte zaboraviti da je vaš cilj rešavanje konflikta, a ne pobeđivanje u svađi.

Zamolite partnera da vam definiše problem. Istrajte u rešavanju jednog po jednog problema, na taj ćete način razumeti svaki problem onako kako ga vidi vaš partner.

Izrazite i vaša osećanja. Pažljivo odaberite reči kojima ćete ih opisati ali ih izrazite. Ljudi često ćute o tome šta osećaju i šta žele. Partner ne može da čita vaše misli, ma koliko bliski bili, nekada mu jednostavno morate reći kako se osećate.

Definišite problem onako kako ga vi vidite. Kako vaši osećaji isplivavaju na površinu, rešenje može postati jasnije. Ne zaboravite da slušajući drugoga, vi određujete i da li će vas drugi saslušati.

Stvorite više rešenja. Nemojte se vraćati na vašu originalnu agendu i planove. Probajte naći alternativna ili kreativna rešenja, kako biste smanjili emocije i napetosti.

Rangirajte moguća rešenja. Ne zaboravite da niko drugome ne može nametnuti neprihvatljivo rešenje.

Kombinujte i stvorite zajedničko prihvatljivo rešenje. Stvorite nešto prihvatljivo za obe strane, a ako to ne upali, napravite korak natrag i budite sigurni da su obe strane sasvim iskrene. Budite sigurni da obe strane žele raditi na rešavanju problema.

 

Praktični saveti za rešavanje problema u komunikaciji

Problemi kontrole ili moći. Uspešna komunikacija ne može se održati ako jedna osoba ima “kontrolu” nad drugom, ili ako nema zajedničkog poštovanja i jednakosti u samoj vezi. Zadržavanje kontrole vodi do izolacije veze, jer podređena osoba reaguje besom, ako je izmanipulisana ili omalovažavana.

U redu je da u nekim segmentima svaki od partnera ima dominantnu ulogu, svi mi imamo svoje talente i nešto u čemu smo dobri i treba da preuzmemo vođstvo. Ali kada u svađi zauzimate poziciju moći nad svojim partnerom, to ne vodi rešenju problema.

Triangulacija. Nemojte uvoditi treću osobu, kako biste izbegli direktne sukobe. Ako imate problem sa nekim, onda taj problem rešite direktno sa tom osobom. Nemojte prebacivati vaše optužbe na zajedničkog prijatelja ili decu, u nadi da ćete time ostvariti prevlast ili simpatije u vašu korist – to samo dovodi do još veće i dugotrajnije štete, posebno ako se dete koristi kao sredstvo u sukobu roditelja.

Dok gledamo napred prema novim vezama, moramo biti sposobni odvojiti se od starih veza i pogrešne komunikacije, kako bismo imali zdravije odnose. Upotreba hvaljenja i pozitivne podrške ponovno će izgraditi ranjene i slomljene osobe, i izgraditi samopouzdanje. Ako postanemo osoba koja zna produktivno komunicirati, i mi sami ćemo sazreti i postati bolja osoba, a to će svakako pozitivno uticati na naše odnose sa drugima.

 

Kako komunicirati ako se ljutimo

Stop – Ako se zaista jako naljutite zbog nečega, zaustavite se i duboko udahnite.  Za početak pokušajte da se umirite radeći nešto što vaš opušta, pauza u ovom slučaju može pomoći da racionalnije priđete problemu i sprečite da problem preraste u nešto veće od njega samog.

Razmislite – Kada ljutnja prođe, razmislite o situaciji i o tome zašto vas je toliko povredila i razljutila. Sa čim je bila povezana vaša ljutnja, neke reči, ponašanje ili nešto drugo. Pokušajte uvideti stvaran problem i onda se posvetite načinu na koji ćete ga predstaviti.

Recite – Razgovarajte sa partnerom, uradite to što je moguće konstruktivnije i nemojte se praviti da problemi ne postoje.

Slušajte – Nakon što iznesete sopstvene osećaje i mišljenje, saslušajte partnera. Oboje zaslužujete priliku da izrazite ono što želite.

Komunikacija je suštinski deo našeg života i neophodna nam je da bismo opstali u svetu. Zato je veoma vredno i važno da razmislite o svom načinu komunikacije sa drugima. Ukoliko uvidite da šaljete poruke koje ne želite ili da ono što želite da kažete biva pogrešno protumačeno, razmislite.

Komunikacija se i uči. I jedna je od najvrednijih veština koju neko može posedovati. Ne mislite li da je vredno naučiti je?

 

Ivana Paunović