Treba da pričamo o nama,  jedna je od “najstrašnijih” rečenica koju neko može čuti. Ljudi se često plaše razgovora ovog tipa, čak i onda kada znaju da neće voditi direktno raskidu odnosa, već pokušaju druge strane da popriča o nekom problemu i da ga eventualno razreši.

Mada je statistički češće da žena u vezi izgovara ovu najstrašniju rečenicu, ona je svakako nosilac asocijacije na nešto neprijatno. A ne bi nikako to trebalo da bude. Zašto? Zato što je razgovor o problemima, ma koliko se činio neprijatnim, nešto što može doneti rešenje, ali i pogurati nas napred u razvoju i rastu.

 

Važnost pravilne komunikacije između partnera

Rešavanje problema nije uvek prijatna stvar i ponekad se ljudima čini lakše da problem ignorišu, “gurnu pod tepih”, pretvaraju se da je sve u redu i nadaju se da će proći sam od sebe. Istina je međutim, da su problemi koji se reše sami od sebe izuzetno retki, i da oni koje ne rešavamo imaju tendenciju da rastu.

Kratkoročno izbegavanje da se razgovara o problemu može se činiti kao manje neprijatno rešenje, ali na duge staze problem koji nije rešen može i da uništi vezu. On uvek sa sobom nosi neko ogorčenje koje s vremenom ne samo da ne prolazi nego i raste.

Kulturološki, kao i kroz vaspitanje, žene su češće te koje razgovaraju o osećanjima, i one su i naučene da to čine veštije od muškaraca. Ipak, to ne znači da muškarci ne mogu da pričaju o tome, već upravo suprotno, ali bi trebalo malo više da to vežbaju.

Čak i ako motiv nije održanje i bolji kvalitet veze, prepoznavati svoje emocije, imenovati ih i biti ih svestan, jedan je od imperativa lične sreće i razvoja svoje ličnosti. A ne postoji niko ko ne želi da bude bolji, kao što ne postoji niko ko je potpuno savršen.

Postoji mnogo načina da se neka poruka prenese drugome i da ona stigne na pravi način. Na kraju je to upravo ono što svi želimo, da nas drugi razume i da shvata zašto govorimo to što govorimo, i zašto radimo to što radimo. Pogotovo ako je u pitanju neko ko nam je važan, koga volimo, ko nam je blizak i sa kime delimo život. No, šta sve možemo po tom pitanju da uradimo i na koji način?

 

Smernice za bolju komunikaciju sa partnerom

Možemo komunikaciju posmatrati kao mogućnost da sa nekim izgradimo odnos, da ga pohvalimo i da mu pomognemo, da mu pošaljemo poruku da vredi i da mu pružimo pozitivan oslonac, umesto da ga kritikujemo, govorimo mu šta treba da radi i kako, kao i da mu stalno ukazujemo na greške i povređujemo ga.

Kada nekoga povredimo nećemo mu pomoći da nas razume, niti smo poslali poruku da mi njega razumemo, a rešenje nikada nije da neko prosto uradi ono što mi želimo. To je diktatura i niko je ne voli.

Dobro je i da se setimo da dela umeju da govore više od reči, i da neverbalna komunikacija često ima jače efekte od verbalne. Treba izbegavati dvosmislene poruke u kojoj verbalna poruka biva poništena neverbalnom, jer time ne samo da ne šaljete poruku koju želite već i gubite kredibilitet.

U razgovoru sa partnerom nemojte da tražite krivca ili da određujete ko je pogrešio. Ako imate problem, imate ga zajedno. Umesto krivice, pronađite ono što je važno i fokusirajte se na to. Zanemarite nevažne stvari i njima se nemojte baviti.

U komunikaciji pokazujte poštovanje prema osobi sa kojom komunicirate, stavite joj do znanja da ona ima svoju vrednost kao ljudsko biće, i posmatrajte je kao čoveka. Nemojte ići u krajnosti i optuživati drugog, koristeći rečenice tipa “Ti nikad, ti uvek…”. Pokušajte da budete jasni i realistični u diskusijama. Cilj nije objasniti partneru da je kriv i da je pogrešio, već doći do rešenja. To nećete postići preterivanjem i generalizacijama kao što je ova.

Pre nego što se upustite u diskusiju ili svađu, proverite da li su vaše pretpostavke tačne. Nemojte ulaziti bilo u sukob ili u priču dok to ne učinite. Setite se da vi niste u glavi druge osobe i da ona možda svet posmatra malo drugačije od vas. Postoje situacije u kojima nećete isto misliti i reagovati. I baš zato, prvo proverite da li zaista imate problem pre nego što krenete da ga rešavate.

Dobro je da imate na umu, ne samo u partnerski odnosima već i u onim sa prijateljima i porodicom, da su to ljudi koji vas poznaju, koji znaju kako se vi inače ponašate i da je to znanje bazirano na godinama koje su proveli pored vas, u komunikaciji sa vama i posmatrajući vaše ponašanje. Ukoliko u nešto niste sigurni, nemojte ignorisati šta o tome misle vama najbliži ljudi, oni su ipak neka vrsta eksperata za vas.

Nemojte ulaziti u destruktivne rasprave. Umesto toga budite iskreni i otvoreni po pitanju vaših osećanja i stavova. Nemojte izbegavati raspravu samo zato što mislite da će ona povrediti vašeg partnera. Umesto toga saopštite mu na adekvatan način i potražite rešenje zajedno. Prećutkivanjem i laganjem samo ćete drugu osobu više povrediti. Ponekad su teža rešenja ona koja su bolja za sve.

Nemojte da manipulišete drugim ljudima, i nemojte da ih omalovažavate. Postoje brojni načini kako to možete da uradite, kao što su ismevanje pred drugima, nazivanje “imenima”, menjanje teme razgovora kada druga osoba govori nešto njoj važno, optuživanje, sarkazam, preterana kritičnost, izazivanje osećaja krivice. Ovakvo ponašanje vam na kratak rok može doneti osećaj da ste pobedili, ali na duži rok time radite protiv sebe i protiv veze u kojoj ste. Ukoliko želite da ona opstane, ovo nije dobra taktika.

Razmišljajte o tome kako način vaše komunikacije utiče na druge ljude, umesto da li ste postigli ono što ste hteli. Ako vas ljudi nisu razumeli, nemojte biti ogorčeni i ljuti, promenite taktiku i način komunikacije. Pokušajte da razumete druge i da shvatite zašto osećaju to što osećaju i zašto se ponašaju na određeni način.

I naravno, nemojte to vaše razumevanje zloupotrebljavati, koristiti osećanja druge osobe za svoje ciljeve. Uviđavnost je bitna stavka komunikacije sa drugima i nije daleko od poštovanja. Nemojte to da zaboravljate.

Izgovori su loš način da se uspostavi dobra komunikacija. Zato pažljivo slušajte šta priča druga osoba. Nemojte držati lekcije, zvocati, vikati, žaliti drugog, ali nemojte ni prihvatati izgovore. Naravno, nemojte ih koristiti ni za sebe.

 

Jednostavna pravila dobre komunikacije:

Pravo vreme – Iako vas nešto jako muči, brine i imate potrebu za ozbiljnim razgovorom sa partnerom, pitanje strpljenja i odabira pravog vremena može biti od velike važnosti. Prekidanje osobe usred nekog važnog posla ili pak u stresnim trenucima može se loše odraziti na vaš razgovor. Ponekad je dovoljno reci da želite razgovor i odabrati situaciju u kojoj ste oboje spremni za to.

Razgovor licem u lice – Ukoliko se rasprava odvija putem sms poruka, e-maila i slično, povećavate šanse da se pogrešno protumači ono što ste želeli da kažete. Da biste izbegli nepotrebne nesporazume najproduktivnije bi bilo da se razgovor odvija “uživo”.

Napadi – Usled narastanja nezadovoljstva, tenzije i straha, ono što izgovaramo može dobiti veću težinu nego što želimo i delovati kao lični napad na osobu sa kojom smo u konfliktu, što izaziva automatski odbrambenu reakciju, umesto koncentrisanosti na ono što je izgovoreno i izneto kao problem. Obraćanje pažnje na izraze koji se koriste može biti od velike koristi kao i pristupanje problemu “hladne glave”.

Iskrenost – Ukoliko je komunikacija iskrena, ukoliko su partneri spremni da priznaju da i sami nisu savršeni i da prave greške, povećava se šansa da i razgovor bude kvalitetniji i da vas razumeju. Ponekad je teško priznati sopstvene greške i ograničenja, ali ako se umesto opravdanja izvinimo povećavamo kvalitet razgovora, ali i samog odnosa.

Govor tela, neverbalna komunikacija – Dati do znanja da slušamo partnera, takođe, je jako značajno za pravilnu komunikaciju između partnera – kontakt očima, telo okrenuto ka partneru, kao i mirnoća pokreta, signal je da nam je značajno ono što druga strana ima da kaže, da smo spremni da slušamo i razumemo. Ako za vreme razgovora telefoniramo, šaljemo poruke ili se okupiramo nekim drugim poslom, jasno dajemo do znanja da nam razgovor nije značajan.

“Pravilo 48 sati” – Ovo pravilo objašnjava važnost iskazivanja nezadovoljstva zbog nečeg što je partner rekao ili uradio u pravo vreme. Dakle, ukoliko se dogodi situacija u kojoj je partner učinio nešto što nas je uznemirilo, to treba izneti partneru. To se ne mora uraditi odmah, naročito ako je tenzija jako velika i dovodi do besa, ali ako ste i nakon 48 sati uznemireni, prećutkivanje bi moglo napraviti problem.

Moje misli se ne čuju – Partner ne može znati kako razmišljamo i šta nas je uznemirilo, ukoliko mu to ne kažemo. Ono što ne kažemo, što ostane neizgovoreno, može promeniti naše ponašanje bez svesnosti partnera o razlogu, a njegovo ponašanje ili ono što je rekao svakako ne može promeniti.

Pitanje starog problema – Ukoliko se problemi iskažu, povređenost prizna i partner razume razlog uzrujanosti, nema potrebe taj problem ponovo prizivati u sledećem razgovoru ili raspravi. Dakle, ako stari problemi više nisu relevantni nema potrebe da se ponovo spominju.

 

Slušanje i povratna informacija

Ponekad koliko god da je poruka koju želite da pošaljete vama jasna, imajte na umu mogućnost da partner nije dobio poruku onako kako ste vi želeli. Greške u komunikaciji mogu prouzrokovati veće probleme nego što je u početku bio sam problem.

Da biste znali da li je izrečeno i shvaćeno u potpunosti, možete zatražiti povratnu informaciju. Dok vi šaljete poruku partner može pripremati sledeći argument ili pak kontra napad, i samim tim vaša poruka nije primljena. Dakle, možemo zaključiti da je i slušanje aktivan, a ne pasivan proces.

Važno je, takođe, imati na umu da u toku rasprave partneri ponekad čuju “ono što žele”, a ne sve ono što je izgovoreno. Koncentrisanost samo na ono što nam smeta u partnerovom izlaganju, upravo dovodi do toga.

Možemo primetiti da je uzrok mnogih svađa upravo način na koji se partneri razgovaraju, a do uzroka problema se dolazi tek kasnije ili se ta tema ni ne načne. Ponovo vidimo važnost prenošenja poruke i pravilne komunikacije.

Dakle, svakako je korisno usvojiti ideju da se ne raspravljate kada ste jako ljuti i uzrujani, jer tada gubite moć objektivnijeg slušanja. Dajte sebi vremena da se smirite i “ohladite”,  i tek tada pristupite toj temi.

Pitanje povratne informacije, takođe, bitna je stavka svakog razgovora. Proveriti i potvrditi ono što ste uvideli rečima – Da li sam te dobro razumeo? Da li misliš na ovo?, i slično. Povratna informacija može biti i neverbalna, na primer klimanje glavom, smešak, tišina, ili hladnoća u stavu. Čak je i nepostojanje povratne informacije na neki način povratna informacija.

 

Psihoterapija i razvoj odnosa

Lični rast i razvoj, upoznavanje sebe i partnera, rad na svojim sposobnostima, ono su što čini ne samo da se osećamo bolje, budemo produktivniji i zadovoljniji, već i da naši odnosi budu kvalitetniji.

Ulaganje u sebe predstavlja i ulaganje u sve naše odnose, pa tako i partnerske. Kvalitetni odnosi se grade i razvijaju stalno, a ono što je pri tom neophodno su znanja i veštine koje se uče i vežbaju, što je svakako preduslov za ličnu sreću.

 

Ivana Paunović i Jelena Orlandić