Koliko je samo užitaka, detinjih radosti stalo u tih dva puta po 15-20 minuta… Dovoljno, sasvim dovoljno. Da li ih se sećaš? Da ih sa ushićenjem gledaš opet… i opet. Jer tog momenta sve oko nas tada je postalo nebitno, tričavno… I pocepane patike, i majica od starije sestre, i sobica od 14 kvadrata koju zimi deliš sa svim članovima porodice. Tamo smo, a u stvari nismo tamo. Maštom smo […]
Za tebe će ona sve što ima dati, čak iako za nju ne ostane, kap krvi, dašak života, mesto tebe nosila bi rane. Njeno rame – i ono je tvoje! Neće dati srce da ti zebe. U daljini tugovaće sama, a mislima biće pored tebe. Tvoja rana i nju će da boli. Kao deo sveta da se ruši. Kao dete niko se ne voli, Ono majci uvek je na duši. […]
1. Prvi slučaj su – kuknjavači, koji su meni stalni predmet posmatranja. To su ljudi koji kukaju, jer će se tako naći neko da se na kukanje “nasanka”. To su oni isti koji igraju na kartu nečijeg sažaljenja. Vrlo brzo očekujte od takvih da vam se uvale na grbaču, dok god od tebe budu imali koristi. Zato, kada ih uočite, izbegavajte ih u širokom luku, ili ako su krenuli da […]
Kad kažem malenoj, mislim na baš malu devojčicu od samo tri godine. Godine su to uistinu male, ni blizu dovoljne za tugu što je snašla. Mala Anastasija je jedne večeri, nakon poljupca u kovrdžavu kosu, ostala bez nečega što je trebala zvati – majčinska ljubav. Trebala je to biti ljubav, ali nije, nije joj bila ni za one tri, u kojima je, ako se može reći upamtila majku, osetila je… […]
Tako ja postanem ona nekadašnja ja, što stoji, te davne 2007. godine uz prozor sobe, dahom vlažeći staklo. Ona ista ja, one kobne noći, kad čekah ga da se vrati. Čukajući tako, osetim venama onog “crvića sumnje”, kako gamiže potiskujući venama moju vrelu krv. Taj osećaj me progoni svih ovih 12 godina unazad. Mračni instinkt, što noževima prodire po celom telu, donoseći nelagodu i najavljujući neprijatne promene. One iste promene, […]
