VEROVATI SUJEVERJU

Govorila sam za sebe, da nisam sujeverna, sve dok mi ni od kuda, nenadano, crna mačka nije preletela put. Tada sam, đavo bi ga znao od kud, urođeno-stečenim instinktom, uhvatila rukom uho i proizvela zvuk sličan poljupcu, samo obrnuto. Ceo taj nakaradni ritual me resetovao na godinu koja je prethodila jednom životnom krahu.

Tako ja postanem ona nekadašnja ja, što stoji, te davne 2007. godine uz prozor sobe, dahom vlažeći staklo. Ona ista ja, one kobne noći, kad čekah ga da se vrati. Čukajući tako, osetim venama onog “crvića sumnje”, kako gamiže potiskujući venama moju vrelu krv.

Taj osećaj me progoni svih ovih 12 godina unazad. Mračni instinkt, što noževima prodire po celom telu, donoseći nelagodu i najavljujući neprijatne promene. One iste promene, što su mi tu noć promenila status u matičnoj knjizi venčanih, pa i rođenih,u onoj donjoj rubrici, bračnoj, u status – udovica.

Reč teška za izgovor sama po sebi. Reč što se ne uklapa uz 24 godine, ili u prevodu, tek je počela da živi. Reč za koju i dan danas verujem da su mi nametnule one crne ptice, zloslutnice, kojima ne znam tačan naziv, jer sam ih par dana pre jurila, terajući ih nasilno da odu iz mog dvorišta, sa ograde.

Verujem,da su krive i tuje iz mog vrta, jer su prerasle krov kuće. Verujem, jer tako mi je lakše. Verujem jer sujeverje onda manje boli. Svališ mu svu krivicu i nastaviš nekako, svakako…

Verujem, i verovaću i dalje i svim crnim mačkama ovog sveta, ako one mogu sujeverjem dušu da leče.

 

Snežana Gagulić Obradović

 

 

FACEBOOK U RUKAMA MOJE MAJKE

Juče dobih poruku na messanger. Neprijatnu, i za moju emotivnu dušu, previše “oštru”. Drugarica, tačnije sad mogu reći poznanica iz srednje škole, me je kontaktirala.

Inače, ta poznanica je ona ista najbolja drugarica sa kojom sam provela četiri, pa i koju više godinu, dišući jedna drugoj za vrat, deleći kiflu, poluurađen domaći i poslednju paru za ulaz u diskoteku. Jeste, ona, koja se celu mladost borila sa viškom kilograma, koju su zlurado zvali “debela”, a meni je bila najzgodnija i najdraža prijateljica.

Elem, nastupi tako taj Facebook. A ona prethodno reši svoju perspektivu udajom za bogatog matorca, vlasnika ogromnih polja obradive zemlje i grla goveda. Reklo bi se postala je gazdarica. I postasmo nas dve, napretkom tehnologije, prijateljice na Facebooku, a zatim tamo postane ona i prijatelj moje mame, tek priučene na moderne tehnologije.

Mama ko mama, gleda na nju kao na onu istu što je bivala nam u kući. I onda pregledajući albume postavila je na svoj profil sliku njene sestre. Ničim traženo, ničim izazvano, dobih poruku prekora! Ja, ne moja mama.

Privatnost prekršena, to stoji. Ali upućeno meni stoji i jedan redak neprijatnih reči za moje oči da “ukoliko poželim staviti fotku sa njom, da je kontaktiram, jer posao kojim se bavi ne dozvoljava kompromitovanje”.

Zasvrbelo u grudima, da ne kažem duši. Pogledam ponovo profil da budem sigurna da je njen lični, a ne poslovni. Pogledam još koji put njene sadašnje slike, prezgodne mame četvoro dece, prebogate i razvučenog usiljenog osmeha, reklo bi se u nečemu srećne.

Pogledam i onu maminu fotografiju, staru iz mog albuma iz srednje škole. Stavim se u položaj te gazdarice,velikog seoskog imanja, koja prekoreva svoju majku, jer je punog srca stavila sliku svoje ćerke dok je bila srećna pod okriljem rodnog doma. Bilo je jasno i zbog čega ne dozvoljava ni njoj da tako nešto uradi, a kamoli mojoj majci.

Prošle su mi kroz glavu sve besane noći, svi izlasci, simpatije, momci. Prvi dim cigarete. prvo stopiranje posle skraćenih časova, kako bi se vratile kući pre autobusa. I još mnogi nestašluci. Naviru i sećanja kada je dolazila da mi kaže da se udala. Bogato. Da je o tome uvek maštala.

Razumevale smo se uvek. Do tad. Tu je onda počelo razmimoilaženje. Takve veze nisam odobravala, prihvatala ni želela. Zanesenjačka, romantična duša takve stvari nije razumevala. No, njen život, njena stvar.

Rešila sam da stavim tačku na sve. Izašla sam sa tog “poslovnog” profila, a onda i pozvala majku i objasnila joj kako taj Facebook osetljivo deluje na pojedine ljude.

 

Snežana Gagulić Obradović