Odlučila je da svesti bića koja dožive prosvetljenje, izgrade dušu sa dobrim osećajima za ispravno, postanu deo nje. Kao i ti sačinjen organizam od triliona zasebnih ćelija koje funkcionišu u simbiozi za opšte dobro celine i viša svest je postajala sve veća, sve lepša, šarenija i veselija. Te svesti su donosile sa sobom svoje emocije što je univerzum činilo sve lepšim mestom za postojanje, pravila su se počela razvijati maštovitije. […]
Amnezija Estetsko šminkanje uma, patetična gluma. Praznina oralne masaže horizont prekriva, a ja, zaboravio sam igrati se ljudski. Naveliko priče sažaljenja stradalniku, trošio je deset hiljada gladnih na dan. Ne razumem, ili zaboravio sam igrati se ljudski. Uzvišavaše sebe masturbacijom o nekom neuklopivom, a onda prosuše verbalnu empatiju za njim. Ni kap ga nije dodirnula, možda je i on zaboravio da se igra ljudski. Socijalnim paranojama blokiraju snove, duše love. […]
Postoje samo mogućnosti koje se sklapanjem činjenica mogu nagađati i pogoditi kada biće ima dobar kantar. Ranije sam se pitao zašto su stvorena humanoidna bića. Hrane se drugim bićima, mnogima od njih koji jednako imaju osećanja da bi ih u hemijskoj reakciji pretvorili u energiju i izbacili na kraju u vidu neke odvratne materije. Putujući po našem univerzumu i posećujući naseljene planete došao sam do odgovora koji sam i ranije […]
Sada dovoljno veliki mesec je gravitacijom stvarao frikciju u jezgru da očuva istopljeno gvožđe u tečnom stanju, kora je počela da se hladi, kiša da pada. Mislim da su ovaj put i stvoritelji koji se nikad ne mešaju malo svoje prste ugradili tu, pa je teraformiranje išlo jako brzo. Slagači su odabrali čistije duše, ljubavi i prirodi bliže i zajedno sa njima se teleportovali na Mars. Uredili su zajedno Mars […]
Teme i potiljak su utrnuli od energije. Rizikovaću sa svojim srcem, jer osećam bezglasni zov sa druge strane lepši od sto hiljada slatkih reči. Čujem je kao pištanje visoke frekvencije u moždanom tkivu i počinjem da ga razumem, ne kao reči već kao čista osećanja. Darko Bešlić
Nisam imao potrebu ništa posedovati sem svoje ljubavi, sve je nadomestila. Dodire, boje, oblike i zvuke, nestadoše muke. Oslobođen programiranih navika sijao sam između niti života, trudio se da ih ogrejem svojim osećanjima. One su treperele i osetih eho svoje ljubavi u njihovim zracima. San za čuvanje na varljivo rajskoj planeti, kukavica i lopova, nesvesnih sklopova. Planeti iluzionista pogubljenih u lažima. Pusti me bar kafu da popijem i priviknem se […]
Naleti energije u mojim čakrama su bili prejaki za moj organizam. Krenuo sam da forsiram krunsku čakru, što mi je oborilo krvni pritisak drastično, iako nikad nisam imao problema sa njim, pa sam prešao da primam energiju solarnim pleksusom. Opet je bilo preobilno kao leptirići u stomaku puta deset, gotovo bol. Sutradan, kad sam se ustao i otišao do toaleta, urin mi je bio krvav. Nisam se uzbudio ni uplašio […]
Još od vremena davnih, naučismo stvoriti više no treba, i ne samo hleba. Svako se trudio od srca dati, svako je želeo sebe utkati, u tuđi osmeh, u tuđi san, ulepšati nečiji dan. Starim zakonima mesta više nije bilo, jer svima se za druge snilo. Tamo vladara nema, ni čuvara reda, i niko se ne ujeda. A zašto bi? Nama je do svakoga stalo, izvori ne zadovoljstva presušiše. nema se […]
