Propisala put evolucije i potrebne uslove za nagle evolucione skokove. Sve je bilo veoma logično i pragmatično. Volju je prepuštala lokalnim bićima planeta. Stvorila je i posrednike koji su o tome vodili računa na nekako više matematički način, postavljali znakove pored puta za moguće skretnice bića i dodavali začine za animaciju igre. Svesti svih je vezala za sebe proživljavajući njihova osećanja. Osnovnim kodovima je u bićima jedne celine oblikovala u […]
Beskorisne su oči uma zaslepljenog, gledaju al’ vid se gravitacijom ka materiji prelama. Hermetički haos ličnih nazovi misli, kotrljaju se tokom, obala se braneći. Ne miriše mi se hologramsko cveće više, ne kite mi se rešetke kaveza. Talasam sa bozonima da uklopim snove u tkivo, ljubav opijem i zavedem, rasanim ekvilibrijum. Amnezija Estetsko šminkanje uma, patetična gluma. Praznina oralne masaže horizont prekriva, a ja, zaboravio sam igrati se ljudski. […]
Naš univerzum je bio okružen snažnim gravitacionim poljem koje je rasklapalo svu energiju atoma materije i ubrzavalo iznad brzine elektromagnetnih talasa. Ta gravitacija zakrivljuje prostor tako da je iza ivice našeg univerzuma stajao njegov centar. Tu energiju su zemljani zvali tamna energija. Nadsvetlosni vetar energije koji čini 96 posto našeg univerzuma je imao samo gravitacioni uticaj koji je pomagao da sve bude na okupu i gurao materiju ka krajnjem odredištu. […]
Blagoslovio je ljude poput Faradeja, Tesle, Ajnštajna, a ljudi kao ljudi dobrim delom su to svojoj pohlepi podredili. Prepisivaše istoriju bežeći od svoje veze sa njima. Onda su se počeli pojavljivati ključari, negde pred deo puta kad su ljudi zaslepljeni krenuli da svoje božansko ja u mašine stope. Počeli su se stvoritelja igrati, a stvoritelji opet bez srdžbe ostaviše ljudima da sami biraju između dva puta. Ključari su narezivali i […]
Pitam se da li bi moje srce pasovalo? Trudim se da osetim šta je iza vrata a kroz prste mi prolaze nekako slatkasti trnci. Stomak se grči kao da je hiljadu zaljubljenih leptira u njemu, a čelo se želi raspući bez bola, neki blagi grč sa trncima opet. Teme i potiljak su utrnuli od energije. Rizikovaću sa svojim srcem, jer osećam bezglasni zov sa druge strane lepši od sto hiljada […]
Maštao sam u trećoj smeni. Prve dve su radile za hleba, a meni to ne treba. Potom sam otišao na ne zasluženi san. Sanjao sam kako spavam i ne budim se, hibernacija u iščekivanju evolucije svesti. Video sam san tog spavanja u snu. Nisam na zemlji više bio, i nisam se krio. Igraonica stvoritelja bila je daleko od mene. Ja osećah samo ljubav, ne posesivnu i brižnu. Osetih radost neljudsku, […]
Naleti energije u mojim čakrama su bili prejaki za moj organizam. Krenuo sam da forsiram krunsku čakru, što mi je oborilo krvni pritisak drastično, iako nikad nisam imao problema sa njim, pa sam prešao da primam energiju solarnim pleksusom. Opet je bilo preobilno kao leptirići u stomaku puta deset, gotovo bol. Sutradan, kad sam se ustao i otišao do toaleta, urin mi je bio krvav. Nisam se uzbudio ni uplašio […]
Još od vremena davnih, naučismo stvoriti više no treba, i ne samo hleba. Svako se trudio od srca dati, svako je želeo sebe utkati, u tuđi osmeh, u tuđi san, ulepšati nečiji dan. Starim zakonima mesta više nije bilo, jer svima se za druge snilo. Tamo vladara nema, ni čuvara reda, i niko se ne ujeda. A zašto bi? Nama je do svakoga stalo, izvori ne zadovoljstva presušiše. nema se […]
