NISAM DOSTOJNA

Eh, mili moj, ja zaboravih i tvoj broj.

Nisam ja dostojna da ti budem prva

…kad tebe uvijek loži samo žena mrva.

Ti voliš mrvice, ostatke i ovce

…da ne kažem i novce

…al’ te iste budu probodene na tvoje ljubavne kolce

…nisam ja dostojna da me ljubiš ko’

sve druge, jer ja već znam te tvoje žene mrve.

Nisam dostojna tvojom se zvati

…i kad slušam kako govore da ti se predviđaju svati

…svatovi se tebi spremaju, a meni samo jedno puko predviđanje

…da su ti se sve osim mene sviđale.

Nisam ja dostojna da mi se otvoriš i kažeš istinu golu

…ja sam uvijek bila ta koja je uživala u tvom bolu.

Nisam ja dostojna da ti djecu rađam

…ja sam stvorena da se svađam.

Nisam ja dostojna jednoga tvog iskreno dodira

…jer ti dobro znaš da onda sve eksplodira.

Nisam ja dostojna da mi odgovoriš na poruku

…jer ja moram naučiti svoju pouku.

Pouka je da možda nisam dostojna tebe

…koji samo zna da laže i pomalo nešto i da izj…

Dostojna nisam možda tebe, jer ti si moja sjenka traume

…al’, bio si moja karma moje duševne raume.

Mislila sam da trebam biti dostojna tebe

…ali onda shvatim da trebam prvo voljeti sebe.

Kad mi je došla ta silna spoznaja o samopoštovanju

…i kad si me gurao u rupu sve manju,

ja shvatih, po jednom sunčanom danu

….da stvarno nisam dostojna da otvaram iz dana u dan istu ranu.

Shvatih tog dana, da nisi ti ni trauma ni rana

…ti si samo bio triler moje vagine,

ali nipošto netko tko o meni brine.

Bio si samo dostojan moga lažnog orgazma

..i dobar advokat da se to ne sazna.

E da, nisam ja dostojna tebe

…dostojna sam svoje istine i sebe.

Dostojna sam da me ljubi čovjek stijena

…a ne ti, moja trula hijena.

Dostojna sam pravog muškarca

…a ne proletera, ovisnika i pijanca.

Dostojna sam da pored mene bude iskreni čovjek

…jer samo takav može da me voli sad i dovijek.

KRAJ KARME

Eto ga i taj kraj kojeg čekam dugo

…bila je duga moja karmička pruga.

Eto ga i kraj moje otplate duga

…neću više da budem sudbini sluga.

Eto i taj pun Mjesec i skrivene sjenke

…ovim krajem iscjeljujem i svoje pretke.

Došao i taj dan kad je kraj svim počecima lošim

…neću više da se na traume trošim.

Eto i taj trenutak kad mi se u lice tresne pljuska

…skida se sa mene karmička ljuska.

Sve što sam radila loše i bolno

…vratilo mi se kao čovječno govno.

Sve što sam radila dobro stiže me svaki dan sve jače

…sad mi se i na trenutak od sreće plače.

Zatvorio se jedan ciklus mojih jada i tuge

…sad mi je zadatak da osvijestim i druge.

Rekao mi jedan astrolog, pa ti dobro da si i živa

…znao je da mi je život bio jedna duboka rupa siva.

Znaju planete ono što mi ne možemo shvatiti

…da moraš ponekad dosta dugo patiti.

Jer iz patnje izlaziš svjesniji i veći

…znaš da ti nije kriv netko treći.

Iz patnje izađeš sramotan, bos i gol

…ali to je samo skidanje tvojih uvjerenja, sloj po sloj.

Da, zaista jeste došao i taj predviđeni kraj karme

…kad napuštaš sve svoje ljubavne drame.

Osjećam da je baš sve tako trebalo i biti

…ne mogu se više sama od sebe skriti.

Dođe svima taj dan sumrak pred svitanje

..i dobiješ odgovor na svako pitanje.

Dakako, nisu mi se svidjeli svi odgovori

…ali to su zapisi duša i njihovi dogovori.

Znajući da je moj put samo moj kakav god bio

…radeći ono i što nisi smio.

Otvaraju se jedna vrata istine i teške boli

…kad shvatiš da nije ljubav baš sve što se zavoli.

To se događa sad upravo meni

…više se ne rugam ni svojoj ni tuđoj sjeni.

Naučiš jednu životnu mudrost

…da je svako vezivanje za ljude jedna glupost.

Netko nauči prije netko kasnije

…al’ tada ti bude sve jasnije.

Ako ne naučiš milom, onda te upozore silom.

Ta sila se zove karma i akcija

…drugi put ćeš paziti kakva ti je reakcija.

Karma kaže žnjeti ćeš što siješ

…zato pazi kakve bitke biješ.

Neki majmuni i cirkusi nisu tvoji,

…izađi sa te pozornice i loše priče,

jer ti si rođen da budeš sretno biće.

Ostavi se više kopanja po mozgu

…i pridruži se na jednu Božju gozbu.

Nemoj da te uvjere da si loš i u krivu

…okreni se sebi i svom miru.

Otplati sav taj svoj karmički dug hrabro

…bit će ti lijepo, ali i slabo.

Progutaj zadnji put tu pljuvačku ega

…jer zapamti od sebe ti nema bijega.

Jer samo tada ćeš reći, e dosta mi je svega!

 

NIJE ME BILO

Dugo nisam pisala

…ali sam zato prodisala.

Živjela sam u nekoj drugoj realnosti

…suprostavljala se svojoj drugoj krajnosti.

Nisam dugo pisala jer me osjećaji ostaviše

…nisam pisala jer me emocije zlostaviše.

Pustila sam misli neka idu svojim tokom

…i doživjela nešto što se naziva kvantnim skokom.

Pisala sam samo kad me nešto pati i boli

…pisala kad me netko voli ili ne voli.

Utapala jad u komad papira

…nisam imala ni sreće ni mira.

Al’ nekim čudom sam u tome uživala.

A onda vrijeme čekanja učini svoje

…i ostane samo jedno, ne i dvoje.

Vrijeme učini da se isprazni glava

…i nestade moja ljubavna slava.

Vrijeme obriše i bol i radost

…nestade u meni i žudnja i gadost.

A tako sam bila živa i puna dok si živio u mojoj glavi

…a onda mrtva i prazna žena koja mržnju slavi.

Lomio me ego, lomila me požuda pusta

…lomio me i ti dok te nisam izbacila na usta.

Kidala me pomisao da ćeš prestati

…i da postoji mogućnost da ćeš nestati.

A onda se dogodio upravo taj strah

…sve što je bilo pretvorilo se u prah.

Trebala je jedna duža izolacija

…kako bih shvatila da je to bila moja umna malverzacija.

Ti si zapravo proizvod mog uma

…i sve je bila samo predstava i gluma.

Zato me nije bilo dugo…

jer nisam imala više ideja za scenarij bola i drame.

Vratila sam se nova i sa osmijehom na licu

…pustila sam još jednu pticu i nahranila skitnicu.

Moje pjesme i dalje žive iako u njima njega više nema

…al’ novi scenarij se u mojoj glavi sprema!

 

Pejić Svjetlana