ZNAŠ LI TI PRIJATELJU MOJ

Prijatelju moj, znaš li ti

…da ljudi zapravo nisu zli.

Znaš li ti, da sam se kunila svojim životom

…da ću poludjeti ako se ne vidim sa tim skotom.

Znaš li ti, prijatelju moj, kolike sam ja laži nosila na teretu,

i to sve odbacila u krevetu.

Znaš li ti, da sam se sto puta kunila u istinu

…da bih na kraju laž donijela bistrinu.

Znaš li ti, moj ti, koliko sam vjerovala da nisu svi zli.

Znaš li ti, koliko moja leđa mogu podnijeti sramotu,

…da se ja opet javim tom muškom skotu.

Znaš li ti, prijatelju moj, da postoje ljudi kojima je patnja karta za sreću.

Znaš li ti, koliko sam iluzija spalila u smeću.

Znaš li, prijatelju, koliko ja imam rana,

…znaš li ti, da ja sve prolazim sama.

Prijatelju, znaš li ti da sam ja to odabrala sama

…želja mi je bila da vidim kako izgleda moja tama.

Znaš li ti, moj ti, ako sam te ikad u životu voljela,

…koliko je tada moja duša gorjela.

Naposljetku, prijatelju moj,

…ako nemaš nikakav bol, ti nisi svoj.

Znaš li ti, moj ti, da kad se dogodi i lom u tvojoj duši

…tada si spreman da se sve ruši.

A kad se i dogodi kaos u tvom životu,

shvatit ćeš da je tu bio pečat blagoslovu u tvom životu.

Znaš li ti, prijatelju moj, da je najbolji lom kad više nisi svoj.

Kad si lud i kažu ti da si skrenuo

…e baš tada si na pravi put krenuo.

Tko vjeruje ljudima koji nisu svoju barku iznajmili drugima,

taj nikada neće svjedočiti čudima.

Tko misli da je uspjeh samo u novcu

…sjedit će u vražjem loncu.

Znaš li, moj prijatelju, da sam ja prošla sve dimenzije, i bila u zlu i dobru.

Znaš li ti, čovječe, da je ovaj život generalna proba

…i da od nas hoće učiniti roba.

Prijatelju, znaš li ti, da ću ja tebi biti nevjerna, ali sebi ću biti vjerna do groba.

Znaš li ti moj jedini, da ono što je istina može da nas sjedini.

Znaš li, moj nesretni živote,

…da me ne mogu uništiti nikakve ljudske flote.

Ne bojim se, ni tame niti me svjetlost može zaslijepiti

…ja ću se i dalje za sve ljude lijepiti.

Ovaj život je zamišljen u ljepoti svega

…samo kad se uspijemo odlijepiti od svog ega.

Znaš li, moj druže,

…da iz kamena rastu ruže.

Znaš li moj Ti, da smo Bogu isti Svi.

 

ČEKAJUĆI  GOL

Čekala sam u početku ništa, a nadala se svemu

…nisam baš bila spremna da se prepustim i njemu.

Čekala sam onda sebe da si priznam bol

…i nespremna dočekala i njegov gol.

Onda sam u gnjevu i ljutnji krenula u lov

…i opet sam dobila samo živčani slom.

Rekoh sebi smiri se i igraj njegovu igru

…i tako prepustim sudbini brigu.

Krenem u drugi krug obrane svog ega

…kad vidim  kako se on opet na terenu gega.

Pomislim šta ću sad, obranu ili napad

…i puknem svoj ego nek’ juri njemu na zapad.

Promašim ja zapad jer je on na sjeveru

…pogodim samo svoju srčanu neveru.

Vježbam u pauzama svoje nedostatke

…rekoh sad ću mu davati udarce ali kratke.

Imam namjeru glumiti divu

…i gle taman on udari u moju stativu.

Rekoh sebi, baš ima muda.

…hajmo sad do kraja da vidim granicu i čuda.

Promijenim teren i drugi dres, kad eto njega i novi stres.

Stavim ja štitnike na srce i zglob

…kad eto opet emotivni slom.

E, rekoh, nećeš razbojniče tako dok sam živa

…ipak sam ja odlučila biti diva.

Uđem u igru i u njegovo zaleđe bola

…i zabijem tu dva, tri gola.

Ništa on to nije priznao

…jer bi tako svoj ego izdao.

Onda me je pustio na doigravanje

…kako bi mi zakucao ranjavanje.

Ali dok je on smišljao sljedeći potez da me rani

…nije znao da time moj mišić hrani.

Obukla sam njegov dres i igrala za njegov tim

…i dok je tražio da mi zabije gol ja sam nestala kao dim.

Nisam više igrala na ulazu njegove vratnice

…pustila sam da to odrade neke druge patnice.

I da, ljubav zna biti kao nogomet, nekad i gubiš

…dok ne shvatiš da si ti zapravo sudac i sve sama sebi sudiš.

Sama odabireš koju utakmicu igraš

…sama sebi i protivnike biraš.

Tako sam i ja sebi dala pravo da biram mjesto na terenu,

jer znam da nitko ne može pobijediti mene kao ženu.

 

TI MENE NE POZNAJEŠ

Ne poznaješ ti mene dragi,

ne znaš mi ni broj kila na vagi.

Ne poznaješ ti mene dragi moj,

ne znaš ni koji mi je sretan broj.

Pojma ti nemaš za čime mi srce žudi,

znaš samo kolike su mi grudi.

Pojma ti nemaš šta mi je na dušu sjelo,

znaš samo kako izgleda moje tijelo.

Ne znaš ti mali moj, kakav sam ja zapravo ženski soj.

Ne znaš ti dječače, koje ja snove sanjam,

ne znaš mi ni nadimak niti koje želje ganjam.

Pojma ti nemaš zapravo tko sam,

znaš samo da se pojaviš od sedam do osam.

Ne znaš moje omiljeno jelo,

tebi je sve crno ili bijelo.

Ne znaš moje omiljeno piće,

ne znaš moju prošlost niti bol,

znaš samo da me slušaš dok si gol.

Ne znaš mi boju očiju niti mjesto madeža,

znaš samo glumiti po potrebi daveža.

Mili moj, ti ne znaš ništa o meni i mojim noćima

nisi se još suočio ni sa mojim očima.

Zapravo dragi moj, ja sam samo posjed tvoj.

Imaš moje tijelo i ništa drugo,

za sve ostalo trebat će ti vremena dugo dugo.

Moje tijelo ponekad i bude tvoja stvar

ali imati i moju dušu to je istinski dar.

Ne poznaješ ti mene, niti to želiš,

jet tako se lakše iz kreveta u krevet seliš.

Ne znaš ti ni zašto te uvijek primim,

ne znaš ni kako svoje strahove smirim.

Kad bi kojim slučajem znao sve što mi duša nosi,

tada bi preko nje doznao i tko si.

Ostani tako surov i tako pohotno lijep,

ostani daleko od mene, ostani slijep.

Ne znaš možda ni boju moje kose, niti omiljeni film,

znaš samo doći i nestati kao dim.

Ne znaš moju omiljenu pjesmu niti godišnje doba,

ali znaš točno gdje je moja spavaća soba.

Dugo sam bila tužna što me ne poznaješ,

niti za to imaš volje,

ali vremenom sam shvatila da je tako i bolje.

Tijelo me ne boli i voli male muke,

ali srce neće da ide u tvoje ruke.

Zato budi tu, kad me nagon tebi povuče,

a srce… srce neka bude slobodno i neka samo tuče.

 

Pejić Svjetlana