alt

Emocionalne kompetencije nam omogućavaju da budemo zadovoljniji sobom, kao i da budemo zadovoljniji svetom oko sebe.

U razvijenoj emocionalnoj kompetenciji sve se ?eš?e sagledava klju? ka boljem zdravlju, ve?em doživljaju sre?e i bliskosti, postavljanju jasnije vizije li?nih ciljeva, dosezanju ve?eg uspeha u poslu i životu uopšte, ostvarivanju viših ciljeva, ose?anja li?nog zadovoljstva, postizanju liderstva u me?uljudskim odnosima, unapre?enju naše samosvesti, u?enja, ve?e jasno?e u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

 

U psihoterapijskom smislu, svaki problem je zapravo emocionalni problem. Ono u šta ne investiramo emocije ne opaža se ni kao važno, pa nam ne može doneti bitne probleme, a ni dovesti do velikog zadovoljstva. Jedan od koncepata koji se koriste u objašnjavanju važnosti emocionalnog razvoja jeste i koncept emocionalne inteligencije.

 

Emocionalnu inteligenciju prepoznajemo preko sposobnosti osobe da spoznaje sopstvene emocije, da njima upravlja, da poseduje sposobnost samomotivacije, prepoznaje emocije drugih, ali i da poseduje ume?e održavanja me?usobnih emocija.

 

Ljudi se razlikuju po svojim sposobnostima u svakoj od ovih oblasti. Greške u emocionalnim veštinama mogu se popravljati, na njima se uspešno može raditi. Svako od ovih podru?ja u velikoj meri predstavlja uvežbane obrasce reagovanja, koji mogu biti više ili manje funkcionalni, ali se mogu menjati i usavršavati.

 

Samoposmatranje omogu?ava pra?enje svesti tokom strasnih i burnih ose?anja. Time, biti samosvestan, zna?ilo bi – Biti svestan svoga raspoloženja, kao i misli koje to raspoloženje prate.

 

Postoji logi?na razlika izma?u stanja kada smo svesni ose?anja i kada pokušavamo da ih zanemarimo. Prepoznati neprijatno ose?anje zna?i želeti da ga se oslobodimo, tako da bi ova dva stanja, dalje išli jedno sa drugim.

 

Samopouzdanje i emocionalna inteligencija

 

Samosvest podrazumeva svest o sebi, o svojim istinskim ose?anjima, željama i mislima, o svojim postupcima i osobinama, mogu?nostima i ograni?enjima. Samosvest podrazumeva još nešto – svest o svojoj vrednosti. Nazivamo samosvesnima one ljude koji sebe uvažavaju i cene. To dvoje je usko povezano.

 

Ako ne poznajemo sebe, ne znamo koliko vredimo. Sebe ili potcenjujemo ili precenjujemo, ?esto naizmeni?no. Pritom nas nagriza ose?aj duboke nesigurnosti. Uzalud pokušavamo da ga ugušimo. Nesigurnost je posledica udaljenosti od sebe i ne može se ukloniti dok se sebi ne približimo.

 

Mnogi se žale da im nedostaje samopouzdanja. Tragaju za ne?im što bi im ulilo samopouzdanje, ili traže na?ine da ga steknu. Kao da je samopouzdanje nešto spoljašnje, neka ?udotvorna te?nost koja se u nekog može usuti. Ili nekakav deo koje se u ?oveka može ugraditi.

 

Samopouzdanje se lako brka sa nadmenoš?u i ohološ?u. Sasvim pogrešno. Nije pun samopouzdanja onaj ko se busa u prsa, vi?u?i – ja sam najbolji. Naprotiv, upravo oni kojima nedostaje prave vere u sebe imaju potrebu za ovom vrstom isticanja. Samopouzdanje se ne može niti ste?i, niti imati. Ono je odnos prema sebi, ne osobina ili stvar.

 

Samopouzdanje je izraz samosvesti. Samopouzdan ?ovek drži do sebe. To zna?i da je svestan sebe. To zna?i da sebe uzima ozbiljno, da ne zanemaruje, ne nipodaštava, svoja ose?anja, želje, iskustva, doživljaje, mišljenja, osobenosti, mogu?nosti.

 

altSamopouzdanje uklju?uje pozitivno vrednovanje sebe i verovanje u sopstvene sposobnosti, uti?e na sva relevatna ponašanja (suzdržanost, poverenje u ljude, asertivnost i sli?no). ?esto se verbalizuje do odre?ene mere (osoba iskazuje da je dobra u ne?emu) ili kao verovanje u opštu dobrotu i sposobnost.

 

Na samoupouzdanje zna?ajno uti?e podsticanje okoline i uticaj drugih. Poverenje u sopstvene snage je jedan od osnovnih ciljeva koji se u psihoterapijskom radu postavljaju.

 

Samoostavarenje i emocionalna inteligencija

 

Samoostvarenje je termin koji se odnosi na pretpostavljenu univerzalnu, uro?enu i spontanu težnju za uspostavljanjem, aktualizacijom i razvojem, sopstvenih suštinskih mogu?nosti. To je aktivna težnja za zdravljem, impuls usmeren ka rastu, odnosno ostvarivanju ljudskih potencijala.

 

Tako?e, istovremeno je i sâm cilj kojem se teži, idealno stanje li?nosti, u kojem nema agresivnosti, sebi?nosti ili neuroti?nosti. To je stanje, pozitivno odre?eno, podrazumeva prihvatanje i ispoljavanje unutrašnjeg Ja, odnosno postizanje punog  razvoja li?nih potencijala.

 

Prema Maslovu, ovo je osnovni ljudski motiv. U Jungovoj psihologiji samoaktualizacija je drugi naziv za individualizaciju koja zna?i samosvest.

 

Emocionalna inteligencija i socijalna inteligencija

 

Emocionalna inteligencija (EI) ima svoje korene u konceptu socijalne inteligencije koji je po?etkom 20-tih godina prošlog veka razvio psiholog E.L. Thomdine. Ovaj autor je definisao socijalnu inteligenciju kao – sposobnost da se razumeju drugi ljudi, da se sa njima uspešno komunicira, jednostavno da se u odnosima sa drugim ljudima ponašamo zrelo i mudro.

 

Socijalna inteligencija obuhvata interpersonalnu inteligenciju kao sposobnost da se pronikne u ono što motiviše druge ljude, kako i zašto oni rade i kako da se sa njima uspešno sara?uje. Istraživanja pokazuju da svi izuzetni menadžeri, prodavci, politi?ari, profesori, lekari, i tako dalje, imaju izraženu interpersonalnu inteligenciju.

 

Interpersonalna inteligencija je analogna vrednost, samo okrenuta našem unutrašnjem bi?u. Ona jesposobnost da oformimo jasnu i preciznu sliku samog sebe, svog identiteta, kao i da se na osnovu tako stvorenog modela uspešno ponašamo u svakodnevnom životu.

 

Termin emocionalna inteligencija su prvi upotrebili psiholozi Peter Salovery i John Mayer, sa Univerziteta Yale, pre petnaestak godina. Prema njihovoj postavci, emocionalna inteligencija je sposobnost da posmatramo, razumemo i razlikujemo svoje i tu?e emocije, i da tako dobijene informacije koristimo kao osnovu za svoje razmišljanje i postupke.

 

Suština emocionalne inteligencije je da spoznamo svoje i tu?e emocije, da vladamo njima umesto da one gospodare nama, da razum ne bude prevladan nagonima i impulsivnoš?u.

 

Poslednjih godina fenomen emocionalne inteligencije ponudio je odgovore na mnoga pitanja koja su nas oduvek zanimala:

 

“Zašto nam se ?ini da neki ljudi naprosto nadareni da uživaju u životu?; Zašto se najzapaženiji ?ak u razredu obogati kada poraste?; Zašto nas neki ljudi osvoje na prvi pogled, dok smo prema drugima nepoverljivi?; Zašto neki iz nevolja isplivaju sa lako?om, a drugi potonu?; U ?emu je tajna najboljih prodavaca, najtraženijih menadžera i najuspešnijih lidera? Pitanje je, dakle: “Koji umni kvaliteti odre?uju uspeh?”

 

Tema emocionalne inteligencije zaintrigirala je razli?ite i široke slojeve poslovnog, i ne samo poslovnog sveta…

 

 

 

Autorke teksta:

 

Ivana Paunovi?, psiholog-master  i O.L.I. psihotarapeut

 

&

 

Ana Gvozdi?, psiholog i O.L.I psihotarapeut

 

 

http://www.facebook.com/psiholoski.svet.3?ref=ts&fref=ts

 

http://psihoterapijaoli.com

 

http://psiholosko-savetovaliste.blogspot.com/