Tu smo ušli, tuda i izlazimo,

kada napuštamo Zemlju,

Kad nam se ugasi telo,

naš život tek tada počinje.

Za ovo do tad bismo mogli reći

da je bio samo san,

kao priprema za novi dan.

 

Ti si ta svesna točka koja se šeta

gore – dole po kičmi,

Ti si taj koji je od početka

ceo svoj život isplanirao,

i svake sekunde

stvaraš novi Univerzum.

 

Svako je u pravu,

jer svako ima svoju istinu.

Na kraju krajeva,

mi nismo samo glumci

u filmu kojeg smo sami smislili.

Ne, mi smo ceo film,

znači, ne samo glavna uloga,

nego i sporedna,

ali i svi ljudi koji se motaju kroz taj film.

 

Kad bi prosvetljen čovjek prošetao Bronksom,

naseljem predgrađa Njujorka,

On na tom putu ne bio video

niti jednu skitnicu ili prosjaka,

vidimo bi samo ono što ima u sebi.

 

Ljubičasti Mandrak