OVAN

,,Zoe”; Momo Kapor:

– Stvarno, nikada ne pitaš šta radim kada nisam sa tobom? – rekla je razbacujući odeću na sve strane.

Klekla je nad gramofon i počela da namešta jednu na drugu čitav svežanj ploča. Bili Holidej za buđenje ljubavi, Šarl Aznavur za maženje. Dona Samer kao uvod u erotiku. I neizbežni, Mocartov Koncert za flautu i orkestar, kao očišćenje. – Ne – reče – kad si sa mnom, sa mnom si! – Volim te što nisi posednik! – kazala je. – Volim što ne polažeš nikakvo pravo na mene. A u isto vreme mi je i krivo zbog toga! Šta da radim…”

Ovnovska ljubav se ovako iskazuje. Oni ne znaju za posedovanje, samo za bliskost, neku daleku, da, daleku bliskost. Shvataju da je druga osoba individua koja ima svoj život i svoj svet. Individualisti koji znaju da cene tuđe potrebe, mada, ma koliko samodovoljni bili, potrebni su im drugi radi potvrde njihovog mišljenja i akcija.

BIK

,,Odgovori”; Fransoa Sagan:

,,Ponajčešće ljubav znači rat. Borba u kojoj svako nastoji da šćepa za vrat onog drugog. Sastoji se od ljubomore, posedovanja, pripadanja, čak u odnosima koji izgledaju najširokogrudniji. Kao u svim drugim bitkama i u ovoj padaju žrtve. Uvek postoji jedan koji voli više nego drugi, jedan koji pati, drugi, koji pati zato što nanosi patnju. Na sreću, ne pate uvek jedni te isti, pa odnos može da se preokrene. Ali, postoji i izvesna nežnost koja nam pomaže da prihvatimo onog drugog, a koja se sastoji od poverenja i dostojanstva. No, žalosno je što ljudi uvek nastoje da dobiju na jednoj strani ono što su izgubili na drugoj. Malo ih je koji su zadovoljni položajem i svojim materijalnim stanjem. Oni pokušavaju da to nadoknade na račun drugih u svojim ljubavnim odnosima, jer žele nešto da se ušićari. Dobija se, dok sve ide svojim tokom. Osim toga, u ljubavnim odnosima postoje „smicalice“ kojima se možemo poslužiti, te ostaviti partneru da posumnja da li ga uopšte volimo. Meni je to odvratno. Postoji, takođe, jedan prirodan, razuman odnos koji potvrđuje činjenica da ako neko s vama živi, s vama spava i smeje se s vama, onda vas zacelo i voli, pa onda čemu sumnjati da će prvom prilikom da otprhne.”

Znak Bika simbolizuje ljubav. Ljubav prema partneru, prijatelju, porodici, lepoti, lepim stvarima, svemu što nas okružuje. I svako ima svoje shvatanje ljubavi. Prema tome, koji god odlomak ili citat da sam odabrala bio bi prikladan. Bitna stvar je da ono što volite imate pored sebe ili da ono sto imate pored sebe volite. Okružite se lepotom, ljubavlju, malim ili velikim znacima pažnje. Sve ostalo je manje važno.

BLIZANCI

,,Znakovi pored puta”; Ivo Andrić:

,,Čitajući dobre pisce, dešavaju se pred nama čuda. Često na početku neke rečenice, kad vidimo kako se pomalja jedna misao, mi zastanemo zadivljeni i uplašeni. I sa nevericom se pitamo: ,,Je li mogućno? Hoće li se to što naslućujem zaista desiti? Je li ovo zaista ona ista misao koju smo i mi, ne jednom, naslutili pri dodiru naše svesti sa svetom oko nas, skrivani deo naše unutarnje stvarnosti? Zar ima još neko da je ovo ovako video i osetio?” A kad, pročitavši dokraja, vidimo da je zaista tako, mi ostajemo nad tom rečenicom zamišljeni, zahvalni i srećni, jer nam je pao u deo najveći dar koji čitanje može da nam pruži: osetili smo da nismo sami nikad, ni u najtežim ni u najlepšim trenucima, ni u svojim najgorčim nedoumicama, ni u najsmelijim zaključcima, nego da smo povezani sa drugim ljudima mnogostrukim i tajnim vezama koje i ne slutimo, a koje nam ,,naš” pisac otkriva. To je spasonosno.”

Razmišljanja o sebi retki otkrivaju, tražimo u drugome ono sto već posedujemo, a ne znamo, pa kad naiđemo na to, iznenadimo se. Ljudski znak, sa kojim kad komunicirate, imate osećaj kao da pričate ponekad sa dve osobe u jednoj. Dvojna priroda koja se krije u svakom od nas. Samo su oni najviše na udaru. Bespravno. A svi pokazuju svetu lepše lice, govore lepše reči nego što su one koje drže u svojoj glavi.

RAK

,,Moć majčine ljubavi”; Narodna priča:

U plodnoj dolini podno Anda živjelo je miroljubivo pleme. Jednog je dana grupa pljačkaša koja se skrivala u planinama, napala selo. U otetom plenu našlo se i jedno dete, pa su i njega poveli sa sobom u planinu. Ljudi iz ravnice nisu znali kako doći do dečaka, jer u stenovita bespuća nije vodio nikakav put, a ni tragova nije bilo. Ipak, poslaše grupu svojih najboljih ratnika da potraže dete i vrate ga kući. Ljudi su pokušavali čas na jedan, čas na drugi način; penjali se levom, pa desnom stranom. Ni nakon nekoliko dana mukotrpnog hoda nisu daleko odmakli. Videvši da su potpuno nemoćni i da im je trud uzaludan, odlučiše se vratiti neobavljena posla. Iznenada ugledaše detetovu majku kako silazi s planine koju oni nisu mogli preći. Na leđima je u vreći nosila svoga sina. Kako je uspela? Jedan od ljudi iz grupe pozdravi je i reče: “Mi smo najjači ljudi u selu, a ne mogasmo preći planinu. Kako si ti uspela?” Žena slegnu ramenima i odvrati: “Nije to bilo vaše dete.”

Rakovi, najplodniji znak, znak majčinstva, porodice, dece, duše, molitve. Naizgled hiroviti, plahoviti, a u suštini sve im se uvek oprosti, jer oni kad nekog vole, vole ga. Vezuju se, a ako vas ne zavole na početku, hm, pa teško će kasnije biti išta bolje. Komplikovano je sve kod njih. Uostalom kao i porodica i svi porodični odnosi kod ljudi. Čoveka upoznaš tek kad živiš sa njim, upoznaš mu dušu, pa tako svi nosimo to u sebi. To rakovsko.

LAV

,,Vladalac”; Nikolo Makijaveli:

,,Tu se sad postavlja pitanje: da li je bolje da te ljudi ljube ili da te se boje. Odgovor je, da bi najbolje bilo i jedno i drugo; no kako je to dvoje teško sastaviti, mnogo je sigurnije, da te se ljudi boje, negoli da te ljube, ako već oboje ne možeš postići. Jer o ljudima se uopšteno može kazati: nezahvalni su, nepouzdani, pritvorni, izbegavaju opasnosti i pohlepni su za dobitkom; dok im dobro činiš, tvoji su, nude ti svoju krv, imetak, žene i decu, kako sam vam već kazao, kad je potreba daleko; no kad se nevolja primakne, okreću se. Propada vladar, koji se posve oslonio na njihove reči, pa se nije ni na šta pripremio; jer prijateljstva, koje se dobijaju za platu, a ne veličinom i plemenitošću duha, kupuju se, a ne poseduju, pa se u pravo vreme ne mogu upotrebiti. Osim toga, ljudi se manje ustručavaju da uvrede nekoga, koji želi da ga ljube, nego li nekoga, koji im uliva strah; jer ljubav se podržava vezom zahvalnosti, samo što ljudi, budući da su opaki, tu vezu raskidaju, kad god im je to od koristi; strah se pak podržava neprestanom pretnjom kazne.”

Teško je u današnje vreme pronaći prave ljude koji nikad neće izneveriti poverenje i zadržati ih uz sebe. Neko zna da postavi sve na pravo mesto , a neko ne. Sve u svemu, posle izvesnog vremena sve izađe na videlo, pritvornost, laž i zavist. Svi mi imamo nesto lavovsko u sebi, ako ništa drugo, onda bar srce. Ovaj znak je najviše izložen javnosti, javnim raspravama i raznim pričama i tračevima, bilo da ih je on sam izazvao ili ne, svojom snalažljivošću ili sticajem okolnosti. Uostalom, ne kaže se bez razloga da se čovek pokaže kakav je kad dođe na vlast. A pripadnicima ovog znaka je ponekad kruna baš teška, ali je sa ponosom nose.

DEVICA

,,Novi život”; Orhan Pamuk:

,,Jednog dana pročitah jednu knjigu i ceo život mi se promenio. Još na prvim stranicama osetih moć knjige toliko da mi se učini kako mi se telo od stolice i stola za kojim sam sedio odvojilo. No, uprkos osećaju da mi se telo odvaja od mene samog, kao da je moje biće potpuno i kao nikad do tada bilo na toj stolici za stolom, i ne samo u mojoj duši, knjiga je svoj uticaj pokazivala u svemu što me sačinjavalo. Toliko moćan uticaj da sa stranica koje sam čitao, osetih kako mi u lice šikljaju svetlosni zraci: Svetlost koja je istovremeno i pročišćavala i pomućivala svu moju svest. Pomislih kako ću sa tom svetlošću iznova stvoriti sebe, osetih da ću sa ovom svetlošću skrenuti sa puta, u toj svetlosti zapazih senu života koji ću kasnije upoznati i kojem ću se kasnije približiti.”

Knjige su tu da menjaju ljude. Svaka reč ulazi u njihove pore. Kroz knjigu se čoveku menjaju navike i htenja. Pogled na svet. Izraz lica. Tako i znak Device podseća da svako ima drugačiji pristup životu i da možemo to prihvatiti ili ne, ali razlike i sitne finese kojima su izgrađene ljudske mane i vrline, slagalice ljudskog karaktera, će uvek postojati. I uvek će faliti onaj jedan delić. Zato i postoji perfekcionizam. Neostvareni ideal.

VAGA

,,Lepota”; Milan Rakić:

Jest, nema na tebi ni jednog dela
da se mome oku mogao da skrije,
ni jednog prevoja blistavog ti tela
da se moj poljubac na nj spustio nije.

Znam te tako dobro: u rastanka čase
ti preda me stupaš sva sjajna i živa,
znam kada će suze oko da ti kvase,
znam kad ti se duša miloštom preliva,

A kad u njoj nosiš svu toplinu Juga…
Pa ipak si svakog dana nova meni,
uvek nova, uvek tako čudna druga,
i nikad slična jučerašnjoj ženi.

Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene
raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.
– Oh, budi jedanput ko i druge žene.
Da odahnem najzad pred lepotom tvojom.

Lepota je oduvek opijala čoveka i privlačila njegovu pažnju. Do danas se ništa nije promenilo i neće. Ali od osobe do osobe zavisi šta se smatra lepim. Svako prema svom oku meri svet. U suštini, lepota je sklad. Za većinu ljudi. Lepota je dogovor boja i prizora. Lepota je mir u duši. Vaga, kao jedini predmet u Zodijaku, mere sve što mogu. Prema njima se svet meri, dogovara, pregovara, sudi, rastaje i venčava. I sve to hladne glave. Ali Vage su neodlučne, lepota je u suštini klimava stvar, čas je tu, čas nije. Sve što nije u skladu sa prirodom i svetom nije ni vredno, a ako nije vredno, nije ni lepo. I propada. Bitan je balans, jin i jang. I tako ceo život. Pitamo se šta je dobro šta nije, ko nas više voli ili manje, šta je lepše… I nikad se svet oko toga neće složiti.

ŠKORPIJA

,,Sidarta”; Herman Hese:

,,Ljubavnici posle ljubavne svetkovine ne smeju da se razilaze a da se jedno drugom ne dive, da oboje nisu podjednako i pobeđeni i pobednici, iako ni kod jednog od njih ne bi došlo do zasićenosti, do nelagodnog osećanja praznine i opakog osećaja da je jedno od njih zloupotrebljavalo ono drugo ili bivalo zloupotrebljavano.”

Škorpija vlada strastima, preobražajem, smrću. Ovaj znak je izmislio ljubomoru i ne može mu se dokazati da je to odraz nesigurnosti, a ne ljubavi. Oni posesivnost izjednačavaju sa ljubavlju. Retki su slučajevi koji to ne rade. I sve je njihovo, i ništa nije, i sve bi da poseduju, ali im ništa nije potrebno. Kontradiktorni su uvek i za svagda. I vole i mrze život, u zavisnosti od toga šta ih pitate. Bolje da ih ništa ne pitate. Ali vole ljubav i sve što ide uz nju.

STRELAC

,,Znakovi pored puta”; Ivo Andrić:

„Možda su, u sebi, najstrašljiviji oni ljudi koji izgledaju nasmejani i vedri, pričala i šaldžije. Na sve što iskrsne pred njihovim duhom i njihovim očima, oni odgovaraju odmah prvom šalom koja im na um padne, prvom asocijacijom koju, po nagonu samoodbrane, dohvate u letu. Samo da bi između sebe i stvari stavili kakav-takav zaštitni zid, samo da se ne bi morali suočiti sa nekom novom stvarnošću, misliti o njoj i doneti neki zaključak za sebe, pa možda čak i za druge. To postane s vremenom navika i potpuno izopačeni ne samo držanje nego i način mišljenja i ceo život čovekov. Takav čovek u stvari i ne misli i ne živi, nego sve odlaze za drugi put i sa svakim danom sve je više dužan svemu oko sebe. Dešava se da takvi ljudi postanu čuveni zbog svoje duhovitosti i svojih uspelih šala. Ali za onog ko zna šta se iza toga krije, sve to nije ni šaljivo ni utešno. Ta tužna slava suviše je skupo plaćena jer sve šale ovog sveta ne vrede jednog parčeta stvarnog života.“

Ponekad se sreća vidi u očima, a ponekad se tuga sakrije. Strelčevi su velika deca koja ne shvataju da postoje obaveze, porodica, posao, da su oko njih odrasli i da postoji vreme i da se sad tu nešto menja. Kada bi mogli, oni bi se igrali u svom svetu ceo život. Hobi, bilo šta samo da nije obavezno. Nisu oni krivi što ima je znak Jarca iza leđa. A Jarac simbolizuje obaveze i vreme, a oni ga jednostavno ne vide.

JARAC

,,Veliki ljudi”; Jelena Stojković Mirić:

Ne,
nisu to
Sokrat
Leonardo da Vinči
Arhimed…

Nigde o njima neće pisati
kroz istoriju čovečanstva.
Nigde dvorove Umetnosti i Nauke
njihova dela neće krasiti.

Ni u jednom hramu
neće čuvati
njihove lične stvari.

Njihovih bista ni u jednom parku
nit’ Trgu neće biti;
niti će vas patinasta ploča
onako u prolazu
privući
da zastanete,
pročitate,
naučite.

Ne tražite ih u Aleji slavnih.

Nigde nećete naći
ličnu istoriju
Običnih
Velikih
Ljudi.

Samo Vas molim,
čuvajte ih sada
i ne dajte zaboravu nikada,
ako ste ih već negde sreli
(il’ ćete ih tek sresti).

Samo Vas molim,
kad šetate ulicom
osvrnite se dublje,
pored Vas prolaze
Veliki Ljudi.
(S’ poštovanjem svim Običnim Velikim Ljudima.)

Upornost istrajnost i muka neka, ponekad i prevelika, ili je samo Jarac pretvori u veliku. I zid. Kad nema šta da radi, on gradi zid, diže ga negde bez povoda i bez krajnje svrhe. Sizif. I da, Gorčina se piše velikim slovom. Ovo su ljudi koji su teški drugima i sami sebi. I skoro uvek imaju problem ili kamen na leđima, a inače kad se desi da nemaju problem, onda verovatno ne postoji nijedan problem na svetu. Znak Jarca je karijerista zbog dobrog osećaja kad šta treba da uradi, zbog odgovornosti i ugleda koji sebi grade ceo život. Ovo su najuspešniji poslovni ljudi u bilo kojoj sferi, jer ne gaje lažne nade, nego sve postižu vrednim ili prekovremenim radom.

VODOLIJA

,,Derviš i smrt”; Meša Selimović:

“Sad sam shvatio: to je prijateljstvo, ljubav prema drugome. Sve drugo može da prevari to ne može. Sve drugo može da izmakne i ostavi nas puste, to ne može, jer zavisi od nas. Ne mogu da mu kažem: budi mi prijatelj. Ali mogu da kažem, biću ti prijatelj. Ali, bilo ovako ili onako, u njegovo prijateljstvo nisam mogao sumnjati. Zavolio sam ga, znam po tome što mi je postao potreban, što nisam zamjerio ničemu, ma šta da je rekao ili učinio i što mi je sve njegovo postalo važno. Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razloge. Pa ipak to činim, makar samo zato da još jednom pomenem čovjeka koji je unio toliko radosti u moj život. Pitao sam ga jednom, kako to da je baš meni poklonio svoje prijateljstvo. Prijateljstvo se ne bira, ono biva ko zna zbog čega kao ljubav… A ništa ja nisam poklonio tebi već sebi…”

Kakvi su vam prijatelji takvi ste vi. Vodolije su znak koji se odnosi na sva udruženja, stranke, grupe, organizacije. Sve njih vodi neka ideja. A šta je prijateljstvo do spoj ideja i ostvarivanje istih, uz pomoć te druge osobe ili zajedničkih snaga? Vodolije su posmatrači, prognozeri, i najbolje vide budućnost jer znaju kako da sve proračunaju i odrede ishod.

RIBE

,,Jutra sa leutara”; Jovan Dučić:

,,U neprestanom maštanju i strahovanjima od svega oko nas, mi doživimo više nego što doživimo u stvarnosti, i to kroz ceo dugi čovečji život. Najveći deo naših nesreća bile su zato čisto imaginarne ili bezmalo preterivane, a čitave katastrofe kojih ste se bojali da ih ne doživite, nikada niste ni doživeli. Zbog tog imaginarnog sveta, naš život izgleda načinjen od hiljadu života, a naša sudbina od hiljadu sudbina. Samo udubljivanjem u svoju ličnost, čovek uspe da bolje pozna i prirodu drugih ljudi, i odmeri svoje odnose prema stvarima i najzad, da bar donekle potisne iz sebe naš urođeni mračni strah od života. Što čovek duže vremena živi u društvu, on sve više živi u strahu; i osamiti se, to znači u mnogom pogledu, lečiti se od straha. Usamljen čovek je jedini čovek oslobođen. I samoća je jedino mesto gde se ne strahuje. Usamljen čovek se najmanje boji gubitaka, pošto usamljeniku najmanje treba. Pećinski čovek se jedino bojao jače životinje nego što je on, dok današnji društveni čovek živi u strahu od hiljadu priviđenja. Uglavnom, izvor sve njegove bede na zemlji jeste strah, više od priviđenja nego strah od stvarnih mogućnosti.”

Znak Ribe je znak noći, snova i imaginacije. Što se više upinjemo da ih razumemo sve su nam manje jasne. To vam je kao da pokušavate da budete sigurni da li će vam se tumačenje nekog sna ostvariti. Pa teško da je tu bilo sta realno, stabilno i proverljivo. Tako je sve i sa Ribama. Promenljivo, toplo-hladno. Za ovaj znak se vezuje slikarstvo, muzika, kao i sve vrste umetnosti. Filmovi su paralelni svet. Fikcija. I da, svi strahovi i fobije se vezuju za današnjeg čoveka – Ribu. Jer to je u podsvesti i ne može se čovek od toga odbraniti. Samoća je lek za sve problem ovog i svih znakova. Svi ljudi kad spoznaju sebe će moći da reše svaki svoj problem i suoče se sa stvarnošću. Vi koji imate strah od mraka ili buba, kad ostanete sami, spavate sa svetlom ili ne spavate uopšte? Naravno da ne, jer se strah sam ubija. Ne privlači pažnju.

 

Jovana Vilimonović