Teškoće u funkcionisanju, nisko samopouzdanje, potčinjavanje i tendencija dopuštanja drugima da preuzmu odgovornost umesto njih, opisuje zavisne osobe.

Govorimo o osobama koje su sklone ostajanju u odnosu, u kojem se sa njima loše postupa, iz straha da ne budu same. Grčevito se hvataju za drugog, čak i kada je odnos u kome su disfunkcionalan. Imaju teškoća da započnu nešto novo, kritika i neodobravanje ih lako pogodi, dok anksioznost i hroničan stres prati veći deo njihovog života.

Izbegavanje konflikta po cenu gubljenja identiteta najtipičniji je znak da je u pitanju zavisan tip ličnosti. Žive svoj život kroz druge i za druge, srećni su samo kada su i drugi srećni. U potpunosti se potčinjavaju željama onih koje vole, zanemarujući svoje potrebe i svoju ličnost.

Navedene karakteristike, međutim, često su vrlo poželjne u našoj kulturi. Podstiče se potreba da smo srećni samo kada su i drugi srećni, da se žrtvujemo za druge i dajemo im što više sebe. Međutim, da li je i u ovom slučaju važno pitanje granica, količine, i šta to još može da se krije iza ovog ponašanja?

Za tebe daću sve!

Zavisni tip ličnosti na površini zrači toplinom i druželjubivošću, ali ispod toga krije se ličnost koja vidi sebe kao bespomoćnu, sa strahom da preuzme bilo kakvu inicijativu.

O njima neko uvek mora da brine, moraju naći osobu koja će biti za to zadužena, a zauzvrat u njima ostaje submisivnost, potpuna potčinjenost.

Životne okolnosti neretko zahtevaju od čoveka da se oslanja sam na sebe i malo je onih koji se mogu lagodno osećati u takvim situacijama, zavisne osobe, međutim, karakteriše panika u koju upadaju u takvim situacijama. Uznemirenost ih preplavljuje i ne nalaze načina da se nose sa situacijom bez druge osobe pored sebe.

Prepuštajući kontrolu nekom drugom, često guše partnere, a zauzvrat jačaju svoju ranjivost. Kako se ne bi našli u situaciji da ih neko ostavi, u potpunosti zadovoljavaju želje i potrebe drugih u svom životu. Organizuju život tako da izbegnu svaku situaciju u kojoj bi morali da se založe za sebe.

Ukoliko se odnos, pak prekine, ostaju očajni u svojoj tuzi koja može dugo trajati, povlače se u sebe, razočarani. Ovaj tip ličnosti ne traži podršku samo u teškim situacijama, njima treba neko, čak i za rutinske odluke.

Osnovne karakteristike zavisnog tipa ličnosti:

– teškoće u donošenju svakodnevnih odluka bez saveta i ohrabrivanja drugih

– potreba da drugi preuzmu odgovornost za najveći deo odluka u njihovom životu

– nemogućnost iskazivanja neslaganja bilo koje vrste, usled straha od gubitka podrške

– nemogućnost iskazivanja inicijative i samostalnog delovanja, usled nedostatka samopouzdanja

– spremnost da se potčini i zadovolji druge, čak i kada se ne oseća prijatno radeći to

– izrazit osećaj neprijatnosti i bespomoćnosti kada su sami, usled straha da neće moći da brinu o sebi

– kada se jedna veza završi odmah traže drugu, kako bi se osigurala veza sa nekim i zaštita

– nerealističan strah i preokupiranost idejom kako će biti ostavljeni

Odnosi sa drugima

Odnosi sa drugima ključni su za razumevanje zavisnog tipa ličnosti.

Ovakav tip ličnosti, postaje izuzetno anksiozan u novim situacijama i odnosima, razdvojenost i granice u odnosu čine da se osećaju preplavljeno i neprijatno. S toga se javlja potreba da se potčine i izbegnu svaki mogući konflikt i ispoljavanje agresije.

Skloni su da grade disfunkcionalnu bliskost u odnosima.

Preterana bliskost najčešće donosi više štete nego koristi. Neretko se u dugim vezama i brakovima kod jednog partnera javlja osećaj gubljenja sopstvenog identiteta kroz stopljenost sa partnerom, gubljenje granica, kada oba partnera isto misle i osećaju, isto se ponašaju.

Treba naglasiti da je bliskost sa partnerom bitna i poželjna za izgradnju svake veze, međutim, ukoliko partneri gube individualnost i osećaju se kao jedna osoba, dovode u rizik svoj odnos često, bez svesnosti o tome, bar na početku.

Sigurni znak da je neko u ovakvom odnosu je potpuno odsustvo konflikata i idila, koja je samo privid. Dobar odnos se ne ogleda u neprekidnoj harmoniji već podrazumeva povremene razmirice. U prijateljstvu ili ljubavnim vezama, u kome postoji ovakva povezanost svako neslaganje može biti razlog prekida odnosa.

Kada dođe do ugrožavanja ovakvog odnosa javljaju se osećanja krivice. Osoba se oseća loše zato što je htela nešto za sebe, a to nije bilo u skladu sa parterovim željama. Sa druge strane, druga osoba se oseća ljuto, jer se o nju partner “ogrešio”. Oseća se kao žrtva prema kojoj su se poneli nepravedno. Ona traži da se “prestupnik” oseća krivim za ono što je uradio i da onda uloži ozbiljne napore kako bi ispravio stvari.

Povređena strana ume da bude neobjektivna i da ima nerealne zahteve. Javlja sa samosažaljenje, oplakuje sopstveni život i uporno postavlja pitanje kako je druga osoba mogla da bude tako bezosećajna i da je toliko povredi. Da bi ojačala svoju poziciju ona se pravi još više slabom, što izaziva opet povećan osećaj krivice kod partnera i tako u krug.

Svoju potrebu da odgovornost prebaci na drugu osobu i jača disfunkcionalnu bliskost, zavisni tip ličnosti pravda, često ne realnim ocenjivanjem druge strane: “On/a je tako sposoban, snažan i vlada svakom situacijom”. Samim tim okruženje ovog tipa ličnosti čine osobe koje o njoj vode brigu u zamenu za njenu potčinjenost. Ona zahteva da iznova bude u nešto uveravana umesto da traži rešenje. Najčešći problem u ovakvim situacija je upravo to što se retko dešava da i jedna strana u odnosu primeti koju je ulogu prihvatila.

Biti potreban nekome, biti mu podrška i “rame za plakanje”, a zauzvrat dobijati zahvalnost, u bilo kojoj vrsti odnosa, često je potrebno mnogima, međutim, pitanje je da li se odnos zasniva samo na tome, da li je veza između dve osobe zasnovana samo na potrebi jedne strane da ne bude sama, a druge da nekome bude potrebna.

A šta ti misliš?

Kada su pod stresom, kada život zahteva nalaženje rešenja, zavisni tip ličnosti sklon je da preuzme tuđe mišljenje kao svoje. Na pitanje o problemu odgovori su “On/a misli da”.

Fokusiranost na druge, pasivnost, podrška i zaštita koja se očekuje iz okruženja su ključne reči za razumevanje odnosa koje grade. Skloni su da sve što čuju od drugih razumeju kao uputstva za ono što treba da misle i osećaju i kako treba da se ponašaju.

Pored toga, karakteriše ih određeni stepen lakovernosti i naivnosti. Ulaženje u nove situacije bez nepoverenja može pozitivno da utiče na njeno dalje pozitivno razvijanje. Međutim, određeni stepen kritičnosti je poželjan kako bi mogli da budemo svesni situacije sa svih strana, kod zavisnih osoba, ona gotovo potpuno izostaje.

Emotivnu težinu zavisne osobe osećaju najviše kroz nemoć i osećaj neadekvatnosti. Kako bi se sa tim izborili biraju strategiju vezivanja za druge koja bi ih stalno uveravala u suprotno. Ovo je jedan od razloga zašto izbegavaju takmičenja bilo koje vrste.

Zavisni tip ličnosti na poslu

Zavisne osobe na prvi pogled deluju veoma mirno i blago, podstiču topla osećaja kroz ljupkost kojom zrače. To su one osobe koje najveći broj ljudi poželi da zagrli i poljubi bez jasnog razloga za to.

Kako se celog života uče strategijama izbegavanja konflikta, vremenom postaju pravi majstori za razumevanje istih. Retko će se naći u konfliktnoj situaciji na poslu. Ova veština je poželjna, i mnogi koji je nemaju rade na njenom razvijanju, međutim, kod zavisnih osoba razumevanje i izbegavanje konflikta nije u cilju razvoja zdravog odnosa, već u cilju razvoja zavisnosti i izbegavanja ispoljavanja agresivnosti.

Postaviti novi životni cilj, strategiju dolaženja ka njemu, činjenje prvog koraka u manje poznato, najčešće, nije lak posao. Međutim, kada su u pitanju zavisne osobe, za njih je ovo gotovo nemoguće. Njihova “strategija” je preuveličavanje svega potrebnog da se cilj ostvari, čak i kada se upuste u nešto novo, zadatke će obavljati neodlučno, tako da se unapred osećaju poraženo.

Poseduju intimno ubeđenje da ne žive prema očekivanjima i da su neadekvatni. Iskustvo ih je naučilo da je najbolje rešenje potčiniti se nekoj zaštitničkoj figuri, koja će umesto njih uvek da se bori sa svim što život nosi. Autentična inicijativa konstantno nedostaje. Pokretačka energija uvek dolazi od nekog drugog. Ostavljaju utisak nesposobnosti za delovanje van ličnih, uskih okvira.

Odnosi sa drugim osobinama

Kada je zavisnost u kombinaciji sa histrioničnim crtama neretko se pasivnost transformiše u zavođenje, koje služi svrsi potrebe za zavisnošću. Kada se zavisnost poveze sa nekim narcističkim crtama, arogancija bude donekle umekšana, dok u slučaju povezanosti zavisnosti i izbegavajućih potreba, strah od odbijanja i podsmeha je izraženiji, pa se povećava potreba ka držanju uz bilo kakvu podršku koja se može naći koliko god da je neadekvatna.

Pored toga, ovaj sklop ličnosti sklon je učestaloj anksioznosti i agarofobiji (strah od otvorenih prostora i javnih mesta), kao i depresiji.

Psihoterapija i zavisni tip ličnosti

Kroz psihoterapijski rad nakon prevazilaženja stava potčinjenosti razvija se poverenje. Pobuđuje se afirmacija sopstvene ličnosti, radi se na pojačavanju verovanja u samostalno funkcionisanje, bez potrebe za potčinjavanjem.

Od ključne važnosti je uviđanje da nije svako samopotvrđivanje kobno po odnos, da ga neće ugroziti i da neće navesti druge u napad. Kroz novu perspektivu uviđa se odnos potčinjenosti i samopotvrđivanja.

Putem psihoterapijskog rada ličnost se ne transformiše u nešto potpuno drugačije, osobine koje osoba poseduje prilagođavaju se autentičnim potrebama – jačanjem snaga i minimiziranjem slabosti.

Sa ovim problemom često se radi u okviru partnerskog savetovanja sa generalno dobrom prognozom. Osoba radi na razumevaju svog ponašanja, mišljenja i svojih osećanja. Razvija se zdrava interakcija sa okolinom, koja ohrabruje i jača individualnost.

 

Ivana Paunović