KRALJICA ZASAD ODLAŽE PUT Jesen se smelo proteže drumom Buneći vetrom pospani panj Bori se sa lišćem bagrema setnog Naletom ptica šarmira dan. Ukopan stidom vraćaš me sobi Prozoru s boka najbliže kuće Kroz bistra okna nazre se ona U besu gazim pod nogom pruće. Ludilo staro u mom glasu Prava teskoba želja u džepu Založih i suze da mi se nađu Da me do voza ispratiš lepu. Prozivam […]
nebeska kapa se natmurila kao šajkača zalutalog Šumadinca. Ljubazno mu pokazah put do glavne autobuske stanice. Niz Balkansku ode užurbanim korakom, popravljajući je usput svojim izrađenim rukama. I sat se hvatao u koštac s vremenom, velika skazaljka poprilično odmakla od podneva. Zastah ispred hotela Moskve… tražeći zaklon od pljuska, da u pesmu prenesem letimični iskaz jesenjeg portparola vetra, dok se šeretski udvarao svakoj ljupkijoj beogradskoj dami. I moj šešir dokači […]
