Određivanje snage delovanja mundanih kuća najčešće se vezuje za položaj uglova u natalnoj, horarnoj ili nekoj drugoj astrološkoj karti. Odnosno, angularne ili ugaone se smatraju najsnažnijim kućama, sukcedentne ili sledujuće nešto slabijim, dok su kadentne ili padajuće generalno slabe.

Definisanje svih uglova nije najbolje pojašnjeno kada je reč o onim sistemima kuća gde se osa MC-IC ne poklapa uvek sa X i IV kućom. To je pre svega sistem celih znakova (kuća-znak), za koji se smatra da je najstariji, a potom i sistem jednakih kuća za koji postoje podaci da se koristio dosta rano u zapadnoj astrologiji. Problem nastaje jer se sam naziv Medium Caelum (MC) podjednako koristi i za X kuću kao i za stepen koji predstavlja najvišu ekliptičku tačku, kao što se Imum Caelum (IC) vezuje i za IV i najnižu tačku, pa se dešava da u nekim delima nije lako utvrditi kada autori koriste jedan, a kada drugi smisao.

Međutim, čak i kad se ostavi po strani taj problem, praćenjem ranijih, a i kasnijih izvora može se videti da postoje odstupanja u vrednovanju snage kuća vezano za položaj u odnosu na uglove. U daljem tekstu će biti izneta različita razmatranja nevezano za hronologiju nastanka dela i perioda življenja njihovih autora.

 

Ibn Ezra prilikom definisanja najuticajnije planete u natalu, tzv. Almutem Figuris daje, između ostalog, pravila koja određuju snagu planeta prema mundanom položaju, određujući time zapravo snagu samih kuća. Raspored koji on usvaja izgleda ovako:

I – X – VII – IV – XI – V – II – IX – VIII – III – XII – VI

Može se videti da su ugaone kuće najsnažnije, potom sledujuće, pa padajuće. Jedino odstupanje nalazimo kod IX i VIII gde je jednu kadentnu stavio ispred sukcedentne, najverovatnije što VIII spada u loše kuće i pri tome ne aspektuje Ascendent. Pored toga, prednost daje kućama iznad horizonta, pa je XI snažnija od V i II, IX od III, a XII od VI, dok se uglovi ređaju prema prividnom dnevnom (tzv. primarnom) kretanju Sunca.

Iz ovoga možemo zaključiti da se Ibn Ezra držao dva osnovna principa: pozicija u odnosu na uglove i u odnosu na horizont, uz izuzetak VIII kuće.

Iako nije istaknuto na šta se konkretno odnosi, vrlo sličan raspored vrednovanja možemo naći i u 47. aforizmu Centilokvijuma Hermesa Trismegistusa:

“Prvi od uglova je Ascendent, drugi MC (Medium Coeli), treći sedma kuća, četvrti Imum Coeli. Od ostalih mesta, prva je jedanaesta, zatim ide druga, posle toga peta, pa deveta i treća, a šesta, osma i dvanaesta se računaju kao najgore.”

Angularne kuće su opet stavljene u prvi plan, zatim idu tri sukcednetne i dve kadentne, a kao najlošije se tretiraju VI, VIII i XII. S obzirom da se raspored prilično drži principa pozicije u odnosu na uglove, sa izuzetkom VIII koja je ovde navedena čak i posle III, možemo ga povezati i sa definisanjem snage.

 

Vilijem Lili u uvodnom delu Hrišćanske astrologije jasno objašnjava delotvornost kuća:

“Prva, deseta, sedma i četvrta kuća nazivaju se uglovima, jedanaesta, druga, osma i peta nazivaju se sukcedentne, a treća, dvanaesta, deveta i šesta se zovu kadentne. Uglovi su najmoćniji, sukcedentne slede prema snazi, a kadetne su slabe i malo delotvorne. Sukcedentne kuće slede uglove, a kadentne slede sukcedentne. Prema snazi i vrednosti one su rasporođene na sledeći način:

I – X – VII – IV – XI – V – IX – III – II – VIII – VI – XII

Značenje ovoga je sledeće: ako imaš dve jednako snažne planete, jedna na Ascendentu, a druga u desetoj kući, prosudićeš da je planeta na Ascendentu u određenoj meri moćnija da ispuni ono što označava nego ona koja je u desetoj. Isto ćeš primeniti i na ostatak redosleda, imajući na umu da planete na uglovima snažnije ispoljavaju svoj uticaj.”

Dakle, snaga ugaonih kuća se naglašava, ali kod sukcedentnih i kadentnih postoji određena podeljenost jer se IX i III tretiraju moćnijima od II i VIII.

 

Isti raspored nalazimo u Teoriji i praksi antičke astrologije Firmikusa Maternusa koji pri tom daje pojašnjenje koje kuće imaju prednost kada ih posmatramo spram onih koje se nalaze u opoziciji:

“Sada bi trebalo da znamo koje od ovih dvanaest kuća prethode i koje slede, odnosno, koje su prve kuće, a koje druge, tako da možemo ispitati sve na najpodrobniji način.

Ascendent prethodi descendentu, Medium Caelum dolazi pre Imum Caelum. Jedanaesta kuća, tj. Bonus Daemon, dolazi pre Bona Fortuna [peta], deveta kuća, tj. Deus, pre trećeg polja, tj. Dea. Anafora, tj. drugo polje, je ispred Epicatafora, osme od Ascendenta. Mala Fortuna, tj. šesta od Ascendenta, je ispred Malus Daemon, tj. dvanaesete od Ascendenta.

Ove pozicije se moraju naučiti tako da kad predviđamo na osnovu planeta, uzimajući u obzir sve podatke i donoseći zaključke, možemo biti sigurni da je to dobro utemeljeno.”

Posmatrano na ovaj način možemo videti da se pored položaja u odnosu na uglove uzima i princip aspekta prema Ascendentu kao pokazatelj snage kuća. One koje ga ne aspektuju Maternus naziva pasivnim i kod njih prednost imaju kuće u donjoj hemisferi, dok kod ostalih one koje se nalaze iznad horizonta.

 

Nešto malo drugačiji raspored nalazimo kod Doroteja koji u svom delu Carmen Astrologicum navodi sledeće:

“Imajte na umu ono što ću vam reći vezano za superiornost jedne kuće u odnosu na drugu prema snazi. Pa tako, najbolja od svih kuća je Ascendent, zatim Mc, potom ona koja sledi Mc, a koja je jedanaesta od Ascendenta, zatim ona u opoziciji sa jedanaestom kućom, a peta od Ascendenta i koja se naziva kućom dece, potom ona u opoziciji sa Ascendentom koja je znak braka, zatim Ic, potom deveta kuća od Ascendenta. Ovih sedam kuća imaju prednost nad onima koje se ne smatraju povoljnim, a u koje spadaju: treća od Ascendenta, mada je to kuća radovanja Meseca, i druga od Ascendenta, potom osma od Ascendenta koja je znak smrti. Od ovih kuća koje sam vam naveo prva je najsnažnija. Prestale su još dve kuće koje su najgore od najgorih, a to su šesta i dvanaesta.”

 

Odnosno, prema Doroteju, redosled kuća zasnovan na njihovoj superiornosti i snazi izgleda ovako:

I – X – XI – V – VII – IV – IX – III – II – VIII – VI – XII

Odstupanje od principa položaja u odnosu na uglove ovde je znatno veće nego kod prethodnih razmatranja jer su dve sukcedentne kuće, XI i V, pretpostavljene VII i IV koje su ugaone. Ovo se može “opravdati” činjenicom da zapadni i severni ugao vrlo često imaju negativnu konotaciju u tumačenjima, vezujući se za zalaske, završetke, protivničke strane i slično, dok su, pak, XI i V kuće radovanja benefika i samim tim nose uvek povoljnu simboliku.

Svako navedeno razmatranje ima svoju logiku iako se međusobno razlikuju. Nama, koji astrologiju proučavamo i praktikujemo, preostaje da sami razmislimo, proverimo i usvojimo kom principu ćemo dati prednost kada procenjujemo snagu mundanih kuća ili, bolje reći, planeta koje se u njima zateknu.

 

Tanja Veselinović