alt

Sam život

 

Daleko je onaj koga ja volim,
zaljubljen u drugu do srži,
usput i sve žene voli,
veliko boemsko,
muško srce!

Volim tu ljubav u meni,

daje mom srcu
posebnu draž,
uzdišem nadu,
uzdišem veru
sam život.

 

 

Pustite me da ?utim

 

Što me stalno pitate,
pitajte prvo sebe,
zašto živite,
?emu se vi to radujete?
Vi se varate,
lažete sebe,
ja sam vaš izgovor,
a možda..
odgovor, pravi, jedini!
alt?ujte me,
nisam bolesna,
nisam tužna,
nisam razo?arana,
nedruštvena,
možda luda,
to ludo,
vama neprihvatljivo,
meni blago.
Ne trošim se na prazne re?i,
ne?u da ih izgovaram ko farsa,
jeftina šala,
neka umišljena kurtoazija,
došla od nekog, negde!
Ne, pita?u kako si,
ako uistinu to osetim,
re?i ?u,lepa si,
samo kad doživim,
da izraz spoljašnosti,
je tvoj unutrasnji eho!
Vole?u vas,
tiho, ne?ujno,
najsnažnije kad ?utim.

 

 

alt                            Ono

 

                  Rodiš se u novcu,
materijalnom blagu,
želje ovog sveta.
Imas sve!
Igra?ka de?jih snova,
zavist u o?ima drugih,
sav sjaj tvog života.

Ne pripadaš tamo!
Glasnik si samo?e!
Nosiš u sebe “Ono”,
nepoznato, ne?ujno, nevidljivo, neopipljivo…
Pitaš se?
Odgovor negde ?eka!
Onim za šta žudiš, niko o tome ne zna.
Zemaljski život,
daruje, daruje, daruje…
neki Božji test.

Sve imaš!
Znaš nije “Ono”.
Kora?aš kroz padove i uspone,
opet žudiš tom ose?aju.
Zrela si žena,imas slobodu života,
sad željne žene,
pakosno prodiru u tvom bi?u.
Nije sloboda kupovanje, putovanje,
ameri?ki plakari, umetni?ke slike.

Providni smisao života!
Materijalno ne mogu osetiti.
To je moja osuda!
Moja sloboda je brava željna klju?a,
skladište vatre, ugušena stomakom,
misti?no bogatstvo u dubini duše,
nikada ne dirnuto!
Željno uzvišenje na raskrsnici puta.
Nekad naslutim taj trag.
Ubija me nesigurnost.
Strah od “Ono” uzvišeno.
Snažno ose?anje!

 

 

Tvoj životni koktel

 

Zelena boja srca mog,
roza je ljubav u meni,
crvena vatra koji gori za tobom.
Vidi zelenu u mojim o?ima,
srce to zove, željno dodira.
Roza na obrazima,
željna nežnostima.
Crvena na usnama,
oslikana požuda.
Uzmi me o?ima,
udahni me srcem,
nek budem plen tvojim usnama.
Oslušni te boje tišinom,
zelena, prostranstva o?ima nevidljivima,
roza,ljubav bezuslovna,
crvena,vatra uzvišena.
Ho?u da budem tvoj životni koktel,
tiha, nevidljiva,
ne?ujna strast, samo tebi poznata.
Samo tvoja,
tek onda sam svoja.

 

 

altIspunjenje Božje

 

Telo jedne Žene požudno moli,
želi svoju lepotu,
slobodu ve?nu,
ispunjenje Božje!
Ose?a se mrtvo vekovima,
prekriveno ne?im, ode?a se zove,
svedok ne?ovecnosti, dar industrije!
Ose?a, boluje, ?ezne, priziva lepotu,
odsjaj svog tela na suncu,
sve?anu haljinu mese?ine,
zaki?eno ?istom dušom,
iskren pogled svog dragog.
To telo mrtvo, putuje,
svesno za trag svoje lepote,
uzvišenje svoje duše,
?ini srcem, otvara ga,
ljubav je njeno jedinstveno oru?e,
spaja to nežno srce,
sa krunom iznad glave.
Ta svesna napa?ena, nežna žena,
daje ljubi?asti sjaj svom telu i duši,
sija ko zvezda, ljubi?astim sjajem,
ponosna se vra?a ku?i!

 

 

altPoziv

 

Tišina me zove,

 

ne?ujna melodija,

 

miluje moju intimu,

 

srce, naslu?uje mir,

 

                           žestoki talasi,

 

                           teku kroz krv

 

                           gube se u toj tišini,

 

                           ?ine spoj,

 

                           bez sumnje..

 

                           prepuštam se…

 

                           pratim te zvuke.

 

 

altLjubav

 

U nebeskom carstvu,
negde u okeanu,
tamo u beskraju,
tu u mome srcu.
Znam, ose?am, uspe?u,
sa radoš?u prihvatam svakodnevnicu,
?ekanje je moja sre?a,
to nije zbog druge,
to nije zbog mene,
zbog nas, našeg vremena, našeg prostora,
to nije li?nost formirana,
to nisu, moja o?ekivanja,
to nisu muž i žena vezani sa listom hartije,
to je udisaj ?ovekove duše.
Vera ruši zidove prostora,
ljubav spaja vremena,
zvuci tišine, vode me kroz put.
Važno li je kad, koji životni period,
bitno li je gde,
u kog Boga veruje?
Može li se to ograni?iti,
definisati…
opisati…
recitovati….
staviti u filozofiju?
Puno praznih dana,
praznih života,
svuda su zapisane,
svakako tuma?ene,
sloboda je nemerena,
samo iš?ekivanje je njena beskrajnost,
sama svest je beskrajna,
sama ljubav je ve?na.

 

 

 

Emilija Danailovska