Sam život

Daleko je onaj koga ja volim,

zaljubljen u drugu do srži,

usput i sve žene voli,

veliko boemsko,

muško srce!

Volim tu ljubav u meni,

daje mom srcu

posebnu draž,

uzdišem nadu,

uzdišem veru

sam život.

Pustite me da ćutim

Što me stalno pitate,
pitajte prvo sebe,
zašto živite,
čemu se vi to radujete?
Vi se varate,
lažete sebe,
ja sam vaš izgovor,
a možda..
odgovor, pravi, jedini!
Čujte me,
nisam bolesna,
nisam tužna,
nisam razočarana,
nedruštvena,
možda luda,
to ludo,
vama neprihvatljivo,
meni blago.
Ne trošim se na prazne reči,
neću da ih izgovaram ko farsa,
jeftina šala,
neka umišljena kurtoazija,
došla od nekog, negde!
Ne, pitaću kako si,
ako uistinu to osetim,
reći ću, lepa si,
samo kad doživim,
da izraz spoljašnosti,
je tvoj unutrašnji eho!
Voleću vas,
tiho, nečujno,
najsnažnije kad ćutim.

 

     Ono

                  Rodiš se u novcu,
materijalnom blagu,
želje ovog sveta.
Imas sve!
Igračka dečjih snova,
zavist u očima drugih,
sav sjaj tvog života.

Ne pripadaš tamo!
Glasnik si samoće!
Nosiš u sebe “Ono”,
nepoznato, nečujno, nevidljivo, neopipljivo…
Pitaš se?
Odgovor negde čeka!
Onim za šta žudiš, niko o tome ne zna.
Zemaljski život,
daruje, daruje, daruje…
neki Božji test.

Sve imaš!
Znaš nije “Ono”.
Koračaš kroz padove i uspone,
opet žudiš tom osećaju.
Zrela si žena, imaš slobodu života,
sad željne žene,
pakosno prodiru u tvom biću.
Nije sloboda kupovanje, putovanje,
američki plakari, umetničke slike.

Providni smisao života!
Materijalno ne mogu osetiti.
To je moja osuda!
Moja sloboda je brava željna ključa,
skladište vatre, ugušena stomakom,
mistično bogatstvo u dubini duše,
nikada ne dirnuto!
Željno uzvišenje na raskrsnici puta.
Nekad naslutim taj trag.
Ubija me nesigurnost.
Strah od “Ono” uzvišeno.
Snažno osećanje!

 

Tvoj životni koktel

Zelena boja srca mog,
roza je ljubav u meni,
crvena vatra koji gori za tobom.
Vidi zelenu u mojim očima,
srce to zove, željno dodira.
Roza na obrazima,
željna nežnostima.
Crvena na usnama,
oslikana požuda.
Uzmi me očima,
udahni me srcem,
nek budem plen tvojim usnama.
Oslušni te boje tišinom,
zelena, prostranstva očima nevidljivima,
roza,ljubav bezuslovna,
crvena, vatra uzvišena.
Hoću da budem tvoj životni koktel,
tiha, nevidljiva,
nečujna strast, samo tebi poznata.
Samo tvoja,
tek onda sam svoja.

 

Ispunjenje Božje

Telo jedne Žene požudno moli,
želi svoju lepotu,
slobodu večnu,
ispunjenje Božje!
Oseća se mrtvo vekovima,
prekriveno nečim, odeća se zove,
svedok nečovečnosti, dar industrije!
Oseća, boluje, čezne, priziva lepotu,
odsjaj svog tela na suncu,
svečanu haljinu mesečine,
zakićeno čistom dušom,
iskren pogled svog dragog.
To telo mrtvo, putuje,
svesno za trag svoje lepote,
uzvišenje svoje duše,
čini srcem, otvara ga,
ljubav je njeno jedinstveno oruđe,
spaja to nežno srce,
sa krunom iznad glave.
Ta svesna napaćena, nežna žena,
daje ljubičasti sjaj svom telu i duši,
sija ko zvezda, ljubičastim sjajem,
ponosna se vraća kući!

 

Poziv

Tišina me zove,

nečujna melodija,

miluje moju intimu,

srce, naslućuje mir,

                           žestoki talasi,

                           teku kroz krv

                           gube se u toj tišini,

                           čine spoj,

                           bez sumnje..

                           prepuštam se…

                           pratim te zvuke.

 

Ljubav

U nebeskom carstvu,
negde u okeanu,
tamo u beskraju,
tu u mome srcu.
Znam, osećam, uspeću,
sa radošću prihvatam svakodnevnicu,
čekanje je moja sreća,
to nije zbog druge,
to nije zbog mene,
zbog nas, našeg vremena, našeg prostora,
to nije ličnost formirana,
to nisu, moja očekivanja,
to nisu muž i žena vezani sa listom hartije,
to je udisaj čovekove duše.
Vera ruši zidove prostora,
ljubav spaja vremena,
zvuci tišine, vode me kroz put.
Važno li je kad, koji životni period,
bitno li je gde,
u kog Boga veruje?
Može li se to ograničiti,
definisati…
opisati…
recitovati….
staviti u filozofiju?
Puno praznih dana,
praznih života,
svuda su zapisane,
svakako tumačene,
sloboda je nemerena,
samo iščekivanje je njena beskrajnost,
sama svest je beskrajna,
sama ljubav je večna.

 

Emilija Danailovska