NE BOJTE SE STRAHA

Trema je strah od scenskog nastupa, mada nam se često događa da imamo tremu i pred neki važan sastanak, bio on ljubavni ili poslovan. Taj strah nije ništa drugo do uverenje da se nećemo dopasti. S jedne strane imamo jaku želju da se dopadnemo, zbog toga smo došli do backstage-a ili mesta gde treba da se sastanemo, sa tom nama važnom osobom, a sa druge strane nismo u potpunosti sigurni da posedujemo dovoljno kvaliteta da se to i dogodi.

Sa strahom bilo koje vrste se moramo suočiti najpre na racionalnom nivou. U ovom slučaju, najpre pogledamo zašto toliko insistiramo na tome da se dopadnemo i da li je to neophodno? Pitajte sebe: “Da li bih mogla da živim i bez toga da se dopadnem toj osobi ili grupi ljudi?“ Odgovor će sasvim sigurno biti: da! Potom pogledamo zašto mislimo da postoji mogućnost da se ne dopadnemo. Ovo pitanje u nama može da pokrene lavinu bolnih sećanja na momente kada smo bili odbačeni i neprihvaćeni u životu. Pustimo da sve te slike prođu kroz naš um, ne kažimo se za njih, već ih odgledamo kao film. Ako nas ipak neke od tih misli i potresu i osetimo potrebu i da se isplačemo, onda i to uradimo. Ako treba da uzmemo jastuk i izboksujemo ga, i to uradimo.

Potom, sada kada smo svesni koje nam to misli, odnosno sećanja na osnovu kojih smo zauzeli određen negativan mentalni stav, prave problem, sebi objasnimo da je sve to davna prošlost i da nema više ni jednog jedinog razloga da se i dalje ponašamo u skladu sa tim bolnim sećanjima. Tada započnemo proces brisanja starog mentalnog šablona i upisivanja novog. Kao kada iz kompjutera izbrišemo stari software i instaliramo novi. Taj novi software u našem umu treba da bude jedna pozitivna afirmacija, odnosno kratka rečenica, potvrdnog oblika (nikako odričnog) sročena u prezentu, koju ćemo mentalno ponavljati uz vizualizaciju i osećanja, kao da se to već dogodilo u našim životima.

Na primer, ako odaberem afirmaciju: “Sigurna sam u sebe”, tu rečenicu ću ponavljati sa apsolutnim osećajem sigurnosti u sebe zamišljajući se u nekoj situaciji u kojoj pucam od samopouzdanja. U početku će se um buniti protiv instaliranja novih šablona razmišljanja, pa tako dok vi budete ponavljali: “Puna sam samopouzdanja”, vaša podsvest će da vam dobacuje: “Ma, jesi đavola puna samopouzdanja, to samo lažeš sebe, videćeš večeras kad se popneš na scenu (kad se sastaneš sa važnom osobom…) kako ćeš ponovo sve da zabrljaš, kao onda kad si napravila onu glupost, sećaš se?”

Ali ne dajte se omesti! Ignorišite ove negativne šaptače, jer oni žive od vaše energije. Ako ne pridajete važnost mislima, one neće imati energije da opstanu. Vremenom će bledeti i na kraju u potpunosti iščeznuti. A na njihovo mesto doći će nove, pozitivne misli u koje ćete svesno uložiti svu svoju energiju. Ovo je proces koji zahteva određeno vreme. Pogledajte koliko ste godina u sebi hranili te negativne misli i emocije, pa postanite svesni toga da će vam isto toliko energije i truda trebati da to i izbrišite, možda ne u vremenskom smislu, ali svakako u smislu napora. Budite uporni i strpljivi, jer iz iskustva vam kažem – ovo funkcioniše!

Neposredno pred nastup ili sastanak, kada nemamo vremena da se samopreispitujemo i menjamo mentalne šablone, ukoliko nas spopadne strah, odnosno trema, na raspolaganju nam stoje dve jogičke tehnike za smirivanje uma, veoma efikasne svaka pojedinačno, ali posebno su delotvorne ako se koriste zajedno ili u kombinaciji sa pozitivnom afirmacijom prilagođenoj za konkretan događaj. Jedna od tih tehnika je pranajama, vežba disanja, a druga mudra, određeni položaj ruku i prstiju koji na vrlo efikasan način menja tok energije u organizmu.

Disanje i um su direktno povezani. Kada nam je um smiren i disanje je takvo. Kada se um uznemiri, počinjemo da dišemo plitko i ubrzano. Zato je disanje odlično sredstvo za smirivanje uma. Kada vas obuzme strah, započnite troslojno ili kompletno joga disanje. Ovakvo disanje podrazumeva ispunjavanje celog torza vazduhom, a potom i izbacivanje svog tog sadržaja.

Zamislite da vam je torzo prazno bure i da treba da ga napunite vazduhom. Krenućete, logično, da ga punite od dna, od karličnog dela. Potom ćete ići preko gornjeg stomaka, tu ćete osetiti kako se rebra šire i na kraju ćete doći do gudi i one će se podići. Sada ispraznite bure. Ićićete obrnutim redom: najpre se grudi spuštaju, potom gornji stomak i na kraju donji. Sada stisnite malo donje trbušne mišiće kako biste bili sigurni da ste izbacili sav vazduh. Pa ponovo udahnite… i izdahnite… Kada uspostavite ovakvo disanje, posle izvesnog vremena stećićete utisak da je dah poput talasa koji se kreće od karlice do grudi i nazad.

Određeni položaji ruku i prstiju mogu da izmene tok energije u celom organizmu skoro istog trenutka. Zato, kada sledeći put budete osetili strah, uz vežbu disanja opisanu gore, skupite palac, kažiprst i srednji prst tako da se jagodice međusobno dodiruju, dok domali i mali prst leže na dlanu. Napravite ovu mudru sa obe ruke. Posle veoma kratkog perioda videćete da se drugačije osećate. Ova mudra je izuzetno moćna kada želimo da materijalizujemo nešto, zato je iskoristite i prilikom ponavljanja pozitivnih afirmacija.

Neposredno pred neki vama važan događaj, smislite afirmaciju koja će biti protiv-otrov toj zastrašujućoj misli koja izaziva strah u vama u tom datom trenutku. Na primer: “Večeras svojim nastupom (ili pojavom…) oduševljavam svakoga ko me vidi”. Dakle, najpre smirite um kroz vežbu disanja držeći ovu mudru, a onda, ne oslobađajući ruke, počnite mentalno da izgovarate svoju pozitivnu afirmaciju. Podvučiću još jednom da je jako bitno da se ovo radi s osećanjima i vizualizacijom ignorišući negativne šaptače.

Ovaj metod pranajama-mudra-afirmacija za cilj ima da energiju straha preokrene u kreativnu. Međutim, kod ovog metoda postoji opasnost da počnete da se borite sa svojim strahom što može proizvesti više štete nego koristi. Ako krenete da sprovodite ovaj metod sa mentalnim stavom: “Strahu, nestani! Odlazi od mene!”, time ćete sebi napraviti još veće zlo.

Zato, pre nego što krenete da transformišete strah u kreativnost, imajte na umu sledeće – da biste uopšte mogli išta da uradite sa svojom energijom, morate najpre da je budete svesni, morate da je osetite. Zato, ne bežite od svog straha, ne borite se s njim, već mu recite: “Strahu, doći da te osetim još bolje i jače!”, i kada to budete osetili u potpunosti, krenite sa ovim vežbama.

Strah je izuzetno jaka energija, zbog čega na nju možemo da gledamo i kao na blagoslov. U datom trenutku daje nam se ogromna količina energije, doduše negativna, ali posedujemo sposobnost da je pretvorimo u pozitivnu, kreativnu, samo treba na naučimo kako. Zato, prigrlite svoj strah, okrenite ga u svoju korist, i zajedno sa srcem ga stavite na scenu života.

 

Hana Warda