Naš prvi dodir sa ljubavlju, pored majčinog prisustva i dodira, bila je hrana, mleko koje smo pili. Vremenom tokom odrastanja, hrana je i ostala jedna od mera ljubavi prema sebi, prema drugima.

Složićete se svi, i verovatno nasmejati, kada pomislite na svoju baku ili majku koja govori – “Jedi, moraš da jedeš, to je zdravo. Ukoliko ne jedeš nećeš porasti. Zdravlje na usta ulazi.”

Prihvatajući takve poruke, slušajući ih, napravili smo jedno posebno mesto u našem umu, koje se odnosi na hranu. Takođe, verujem da ćete se složiti, da kada volimo nekoga, mi nastojimo da ta osoba bude sita u našem prisustvu.

Stav neke osobe o hrani nam mnogo može reći o samoj osobi. Preko hrane možemo steći uvid u nečije navike, koliko i kako neka osoba uživa, da li ima razvijenu sposobnost kuvanja, da li ima razvijen smisao za kombinaciju ukusa, koliko je kreativna, koliko je osoba otvorena ka novim iskustvima, koliko je neko odgovoran, i drugo.

Često u svom radu sa klijentima koristim hranu kao jedan vid podrške.

Svako od nas je tokom odrastanja imao neku omiljenu hranu, poslasticu, nešto što je baš jako voleo da jede. Često, kada odrastemo, mi zaboravimo šta je to bilo ili jednostavno ne pripremamo više istu hranu. Zato nastojim da u radu sa svojim klijentima otkrijem koja je to hrana bila, šta su najviše voleli da jedu.

To nam pomaže onda kada se klijenti  nalaze u nekim njima teškim životnim situacijama, kada treba da ih prevaziđu, mogu da posegnu za pripremanjem jednog takvog obroka. Naravno, uvek vodim računa da hrana ne bude zamena za izražavanje emocija i njihovo potiskivanje.

I sama koristim hranu – omiljeni obrok, onda kada imam osećaj da mi nešto nedostaje, kada ne mogu da definišem određeno raspoloženje, prevaziđem neku poteškoću. Odgovorno mogu da tvrdim da ovakav vid podrške uspeva baš svakog puta, kada sam ja u pitanju.

Sudeći po iskustvima mojih klijenata mogu vam preneti da im omiljen obrok, u datom trenutku, dosta pomogne da prevaziđu određenu situaciju i usmere svoju energiju tamo gde je potrebno.

Kada nas neko voli i brine o nama, on brine i o tome da li smo mi gladni, siti, žedni. Kada brinemo zdravo o sebi, nećemo dozvoliti da gladujemo, iscrpljujemo svoje telo. To je jedan od načina da izrazimo sebi ljubav. Možemo reći da je hrana jedan od pokazatelja kako volimo sebe i druge.

Moja topla preporuka, za sve vas, koji ponekad ne znate kako da se izborite sa nekim neprijatnim emocijama, kada tražite neko rešenje, jeste da dozvolite sebi da uživate u omiljenom obroku. Nagradite sebe pripremom ili kupovinom istog. Prisetite se nekog lepog, mirnog trenutka iz prošlosti kada ste uživali sa vama dragom osobom.

Ukoliko ne znate koji je vaš omiljen obrok, zaronite u svoju prošlost, preispitajte svoja iskustva. Ukoliko ni tamo ne pronađete nešto, što vam pri samoj pomisli mami osmeh na lice, vreme je da istražite, koji to obrok sada može biti za vas podrška.

S ljubavlju,

 

Tijana Turudić