* Klub umjetničkih duša Mrkonjić Grad dodijelio je 14. februara 2018. godine za ovu pjesmu književnu nagradu za najemotivniju ljubavnu pjesmu pjesnikinji Nevenki Jovanović na XVII. javnom konkursu ljubavne “Pjesme nad pjesmama”, na temu “Gdje si sada ljubavi moja?!”, u kategoriji afirmisani pjesnici. Pjesmu ilustrovala Nevenka Jovanović.

U našim noćima napisah roman

Koji bi svi rado čitati hteli

al Sudba, izdavač tvrdo se drži

tek neki nagoveštaj okolo deli.

I ti bi da štrpneš delić tog dela

Kad god ti okrenem prkosno glavu

I taman ti ruka počne da lista

na glavu ti bacim haljinu plavu.

Da, onu istu koja sve pamti

lude koktele, poljupce, suze,

I Petrov klavir u dnu salona

I glupu svađu zbog njene bluze.

Sad ti je smešno, i meni ponekad,

kad mi se sreća učini većom,

kad ti se prišunjam k’o mačka s leđa

Potpirim želju mirisnom svećom

Ostavi roman nije još vreme

od muških likova glavni si ti

Motaju se neki, sporedni, bledi

Čast im je samnom i kafu piti.

Ne nisam važna kako ti misliš

zdravo se nosim sa svojim duhom.

A tvoja sujete probija plafon,

pa imaš problem nekad sa sluhom.

Opet se praviš da nisi čuo

Otimaš roman iz mojih ruku

Nema tu ništa što bi nam sutra

Šlagvorta dalo na staru bruku.

Grofica tu je i njena pudla

Pudrijera zlatna, muštikla preko,

zaklanja lice,  krišom ti maše

na njen si mig satima čeko.

Gde sam ja bila, da li se šališ?

Svirala klavir noćnu sonatu,

mazila dirke notama nežnim,

a ti se ravnjao po njeno satu.

Nije vas bilo dugo s balkona

Zanos vas pesme odveo dalje,..

da stari batler ne sruši vazu

ne bi sve čula od vaše pralje.

Sjajan je roman i tuge ga hvale,

I njih sam opisala u lepšem svetlu,

noću se tako razneži srce

navale sećanja uz pesmu setnu.

Da to je ta pesma koja nas miri

kad god bi popili čašicu više

Čitaj je ljubim te, tako je volim

Uvek nam s prozora otera kiše.

 

Nevenka Jovanović