Struktura ličnosti koja stoji iza različitih vidova bezobzirnog i nasilničkog ponašanja jeste antisocijalna ličnost.

Karakteriše je neodgovornost bez unutrašnjeg regulatora moralnog i društvenog ponašanja.

 

Dominantna je potreba za momentalnim zadovoljenjem želja. Prisutan je nedostatak osećaja empatije kao i nepoštovanje i kršenje moralnih normi, agresivnost i destruktivnost.

 

 

Antisocijalnu ličnost prepoznajemo po sledećim karakteristikama:

 

– Nepoštovanje zakona, ponavljani prekršaji i kriminalno ponašanje.

– Prevare u odnosima sa ljudima, manipulacije, laži i drugo.

– Impulsivnost i neodgovornost.

– Ponavljano vređanje i bezobzirnost prema drugima.

– Nemogućnost uspostavljanja radnih navika i finansijska neodgovornost.

– Nedostatak osećanja krivice u odnosu na sopstveno ponašanje.

– Neobraćanje pažnje na ugrožavanje lične i tuđe bezbednosti.

– Učestalo izražavanje besa, ispoljavanje agresivnost i fizičkih obračuna.

 

Kada govorimo o antisocijalnom poremećaju ličnosti govorimo o kriterijumima koji su toliko eksplicitni i precizni da je teško napraviti grešku u njihovom prepoznavanju. Takođe, mnogi kriterijumi kojima prepoznajemo ovakve ličnosti zavise i od državnih zakona kojima se definiše kriminal.

 

Važno je naglasiti, kada ovakav problem povezujemo sa karakteristikama ličnosti, da je “krimogeno” ponašanje refleksija, na individualnom nivou i “krimogenih” socio-ekonomskih faktora.

 

Dalje, vezano za karakteristike ličnosti najprecizniji kriterijum za prepoznavanje ovakve ličnosti je nesposobnost da se oseti bliskost i duboka lojalnost, kao i izrazito odbacivanje odgovornosti uz prisustvo samodovoljnosti.

 

Ovakve ličnosti, stoga, retko se obraćaju za psihološku pomoć, a stručna lica sa njima najčešće rade u okviru institucija, zatvora, sa mlađim delikventima u popravnim domovima i slično.

 

 

Antisocijalna ličnost i sredina

 

Antisocijalna ličnost poseduje bitne nedostatke balansirane razvijenim veštinama manipulisanja drugima. Druga strana može se, lako, naći u poziciji nemoći.

 

Ovakve ličnosti vide sebe kao slobodne od “okova” pravila i zakona. Ne osećaju potrebu za prihvatanjem od strane sredine. Ukoliko se pojavi želja za nečim, ne postoji filter koji bi tražio način da se želja prikladno ispuni ili promeni. Osoba to želi i tu je kraj, bez obzira na posledice po sebe i druge.

 

Ovakva ličnost aktivna je, energizovana, uvek u potrazi za bilo čim što može doneti neku ličnu korist. Deluje neobuzdano i nezadrživo. Onog trenutka kada nešto poželi mora delovati i to i dobiti. Reaguje bez obzira na posledice.

 

 

Antisocijalni poremećaj ličnosti

 

Antisocijalni poremećaj ličnosti ne postavlja se kao dijagnoza osobama koje su mlađe od osamnaest godina, a sa druge strane, da bi se kasnije dijagnostikovao ovaj poremećaj, osoba mora pokazivati navedene karakteristike ponašanja i mišljenja od svoje petnaeste godine.

 

Statistike pokazuju da se kod pripadnika muškog pola češće dijagnostikuje ovaj poremećaj (jedan procenat ženski i tri procenta muški pol). Prema daljim statistikama, ovaj poremećaj srećemo kod 50 do 80 procenta zatvorenika.

 

 

Neutralizacija i mentalizacija – emocionalne kompetencije koje nedostaju

 

Jedan od značajnijih, bazičnih, problema antisocijalne ličnosti leži u teškoćama za istinsko promatranje i razumevanje sebe i drugih. Reaguju pre nego što promisle. Posmatranje sebe, pre nego neposredno reagovanje, zadatak je koji teško savladavaju.

 

Način razmišljanja povezan je sa potrebom da se “kreira alibi” za svako ponašanje koje drugi i društvo ne prihvataju. Viđenje sveta i samoposmatranje obojeno je potrebom da se svako svoje ponašanje opravda.

 

 

Telesno kao odraz karaktera

 

U skladu sa karakteristikama ličnosti često srećemo i telesne karakteristike koje je prate. “Jezik tela” koji odaje ličnost.

 

Uglavnom govorimo o osobama koje se drže uspravno i rigidno. Slabo izdišu i preuveličavaju sve telesne signale za opasnost. Na telesnom nivou možemo videti doživljaj da drže sve pod kontrolom.

 

Slušajući govor možemo primetiti stalno preuveličavanje, od tona i ritma glasa, do izbora reči. Kao i izgled, tako je i glas preuveličan. Izražavanje je puno sadržaja koji odaju nepoštovanje prema drugima, naročito autoriteta bilo koje vrste.

 

Sa druge strane, ne slušaju aktivno. U razgovorima teže da slušaju onoliko koliko je potrebno za dobijanje kontra argumenata. Kada se, pak nađu konfrontirani, “seku” sagovornika i/ili se povlače u uvređenu i ljutu tišinu.

 

 

Odnosi sa drugima

 

Kako se ovakve ličnosti osećaju samodovoljno retko se zbližavaju. Bliže kontakte mogu graditi samo sa onima koje smatraju sličnim sebi. Svi oni koji dele iste poglede na sebe, svet i društvo mogu biti u bližem okruženju ovakve ličnosti.

 

Slika koju imaju o sebi i svetu sprečava ovakve osobe da razumeju druge i empatišu. Drugi su samo “gomila idiota”, “nesposobnih robota” sa kojima nemaju baš ništa zajedničko. Mogli bismo reći da deo razloga za ovakvo viđenje drugih leži, ne toliko na stvarnim različitostima, koliko na sličnostima sa kojima se deo ličnosti istinski povezuje, uprkos svesnom opiranju.

 

Antisocijalna ličnost ima preterani fokus na sebe i nepoštovanje u odnosu na druge. Društvo kao celinu opisuju kao okvir u čija pravila drugi moraju da se uklapaju, a koja ni na jedan način nemaju veze sa njom.

 

Ne govorimo o osobama koje nisu svesne društvenih i moralnih normi, niti o osobama koje ih ne uče, ali to rade udruženo sa potrebom da tim pravilima manipulišu u cilju lične korist. Oni neprekidno testiraju limite drugih i njihovu toleranciju, koristeći stečene informacije, sve u cilju razvoja egocentrizma i kreiranja alibija za sopstveno neprilagođeno i štetno ponašanje.

 

Antisocijalna ličnost je aktivna i neprekidno u potrazi za samogratifikacijama na račun drugih. Sve što opaža kod sebe, drugih, društvu i svetu u svojim mislima organizuje tako da se poklapa sa ličnim pogledom na svet.

 

U domenu osećanja, govorimo o osobama kojima nedostaje empatija i izgledaju hladnokrvno. Međutim, “saosećanje” i “razumevanje” mogu pokazati ukoliko imaju od toga korist.

 

Posmatrajući ovakvu ličnost možemo naći sličnosti i karateristike narcistične ličnosti. Ukoliko su te osobine izraženije osoba poseduje veću samokontrolu, udruženu sa izraženijom agresivnošću i manipulativnošću.

 

Zloupotreba alkohola i drugih supstanci kod ovakvih osoba predstavlja veliku pretnju za pojavu dodatnih simptoma u vidu gubitka kognitivnih i intelektualnih kapaciteta, i težim psihičkim poremećajima.

 

 

Antisocijalna ličnost u radu

 

Kao i u drugim oblastima života tako i u radu parola im je – “Ili ti vodiš ili drugi tebe!”. Svet vide kao arenu u kojoj se “krvavo bori svako za sebe”. Norme i pravila se obezvređuju i ignorišu. Od drugih očekuju poštovanje, ali teško ga daju.

 

Što su izraženije navedene karakteristike, jači je i stav u kome se minimum poštovanja ukazuje drugima. Osećanja drugih su samo sredstvo manipulisanja koja nisu vredna pažnje. Osećanje krivice za sopstvene povrede drugih ne postoji ili je minimalno izražen. Njihove naočare koje gledaju na svet bacaju senku na sopstveno ponašanje.

 

Kada je rad u pitanju ne možemo očekivati poštovanje radnih obaveza i radnu disciplinu. U nekim slučajevima antisocijalna ličnost sklona je da upotrebi intelekt kako bi prepoznala potrebe drugih i njima manipulisala.

 

Na poslu su skloni izlivima besa, manipulaciji i ekscesivnom ponašanju. Ukoliko se uprkos svim karakteristikama nađu na poziciji lidera, očekivano je korišćenje radnika i same organizacije isključivo za ličnu korist. Mogu napraviti mašinu u kojoj od svakog radnika očekuju robotsko obavljanje zadataka.

 

 

Antisocijalno i asocijalno

 

Kako se ponekad meša termin antisocijalnog i asocijalnog važno je naglasiti razliku. Antisocijalnu ličnost karakteriše agresivnost, nedoslednost, nedostatak empatije, nasilje, nepoštovanje i kršenje zakona, moralnih vrednosti i normi.

 

Sa druge strane, asocijalna ličnost nije, kao antisocijalna ličnost, protiv društvenih normi, propisa i vrednosti, već nastoji da njihov pritisak izbegne. Govorimo o nedruštvenim, izrazito introvertiranim osobama, nekonformistima koji su ravnodušni u odnosu na društvene i kulturne običaje i propise.

 

 

Uzroci nastanka

 

Kao i kod drugih poremećaja ličnosti, uzroci nastanka vezuju se za više faktora, od genetike i nasleđa do uticaja sredinskih faktora.

 

Antisocijalne ličnosti često potiču iz porodica u kojima su doživela teška zanemarivanja, zloupotrebe i druge vrste trauma.

 

Brojne emocionalne i fizičke traume u periodu odrastanja navode decu da utehu traže u grupi vršnjaka sebi sličnih, te da se posledično prepuste antisocijalnim ponašanjima i kroz grupu vršnjaka odigravaju prethodno doživljene traume iz primarne porodice. Pored toga, na razvijanje ove problematike utiče i uticaj brojnih psihoaktivnih supstanci.

 

Određena istraživanja pokazuju i značaj bioloških uzročnika. Tačnije, uticaj oštećenja amigdale, dela mozga koji je zadužen za učenje na sopstvenim greškama i reagovanje na opaženu tugu i strah kod drugih ljudi.

 

Opaženo je da je amigdala, u odnosu na druge ljude, nešto manja kod osoba sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.

 

 

Psihoterapijski rad

 

Jedna od prepreka terapijskog rada leži u činjenici da se osobe sa ovim problemom retko javljaju same za pomoć. Najčešće su prinuđene ili duboko utonule u alkoholizam, narkomaniju ili im preti zatvorska kazna.

 

Sam proces rada trebalo bi da počne od prepoznavanja disfunkcionalnog ponašanja i potrebi da se isti promeni. Od tog trenutka šanse za promene postaju moguće.

 

U većini slučajeva terapeut se shvata kao deo sistema koji teži da kazni antisocijalnog. On ne poštuje taj sistem, pa samim tim i terapeuta. Međutim, ukoliko klijent uspe da doživi terapeuta kao zainteresovanog, može mu dozvoliti da zajedno rade na problemu.

 

Kada je ova problematika u pitanju preporučuje se “dubinska terapija”. Psihoterapeut je tu da pomogne klijentu da “unese red” u svoj život, razmišljanje i emocije. Svet klijenta sa ovim problemom pun je “sirove” agresije, odnosa iz prošlosti koji prave probleme u sadašnjosti.

 

Psihoterapijom klijenti se uče da bazično prihvataju delove sebe, izgrađuju i razvijaju sposobnosti koje grade jedinstvenu ličnost u celinu. Radi se na otkrivanju porekla problema i njihovom otklanjanju.

 

Ukoliko klijent autentično pristane na saradnju do pozitivnih promena može da dođe. Zavisno od opsega problema i same ličnosti zavisi i dužina tretmana. U težim slučajevima tretman je duži, ali moguć. Tada se pored terapijskog rada preporučuju i različiti struktuirani programi podrške.

 

 

 

Ivana Paunović,  psiholog master, OLI psihoterapeut

 

www.psihoterapijaoli.com