Zašto mrzimo, pitanje je koje se veoma često provlači kroz naše misli. Nekada mi se čini da se prečesto pitamo zašto mrzimo, i da teško dolazimo do odgovora. Razlog tome je što mržnju vidimo samo kod onog drugog.

Kada mržnju vidimo u drugima, mi u stvari procenjujemo da su drugi zli, da oni neopravdano teže da nas unište, i da to rade vrlo smisleno, ali i neopravdano. Tako se kroz mržnju provlači jedan princip, a to je da mi mrzimo onda kada procenimo da nas drugi mrze, jer nam je jedino tako prihvatljivo da mrzimo.

Svako od nas teži dobru, ili bi bar tako trebalo da bude. No, opet uviđamo da je mržnja prisutna u našem svetu. Kada bi postavili pitanje drugima da li one mrze, odgovor mnogih bi bio – ne. Odgovor ne se javlja iz razloga što se samo osećanje mržnje doživljava kao nešto nepoželjno.

Šta je zapravo mržnja?

Mržnja je prirodno, neprijatno osećanje, koje može osećati svako od nas. Kao takvo osećanje, mržnja je sila koja vodi ka destrukciji, uništavanju života i smrti. Kao prirodno osećanje, ona se javlja veoma rano, još u periodu kada smo bebe. Uporedo sa javljanjem mržnje javlja se i zadovoljstvo, iz kojeg proizilazi ljubav.

Ukoliko bi posmatrali koje je osećanje prvo otpočelo svoj emotivni život u nama, složili bi se da je to osećanje ljubavi. Ljubav je sila koja ujedinjuje, stvara. Ljubav je energija koja čuva naš život i dopušta mu da se razvija, uzdiže.

Sa obzirom na to da se mržnja posmatra i doživljava kao nešto zlo i loše, a ljubav kao nešto što jeste dobro, onda je dobro imati na umu da su oba stanja duha u nama moguća. Kada hranimo ljubav, tada se ljubav umnožava i stvara se još više dobra, blagostanja. Nasuprot tome, kada mrzimo, mi urušavamo svoj život i život svojih bližnjih.

Često se osobe vode mišlju da je mržnja suprotnost ljubavi. Suprotnost ljubavi je ravnodušnost, kada nas nije briga za drugu osobu, neki objekat, stvar ili situaciju. Mržnja govori da mi ipak drugoj osobi dajemo određenu važnost iliti vrednost. Što pokazuje da kada nekog mrzimo, mi nismo ravnodušni.

Mržnja se ispoljava kroz različite oblike, počev od bezazlenih spletki, pa do velikih katastrofa, kao što su ratovi. Mrze oni koji misle da su uskraćeni za pojedino dobro ili neko zadovoljstvo. Ono što oni koji mrze ne vide jeste da mržnja, koju usmeravaju ka drugom, uništava njih same. Mržnja koju gajimo u nama je naš put ka tami, tami našeg unutrašnjeg bića. Kroz mržnju smo više zarobljeni mi, nego oni na koje je naša mržnja usmerena.

Razlog leži u tome što kada mrzimo, mi kontinuirano podržavamo ovo osećanje mržnje određenim mislima i uverenjima, čineći time svoj unutrašnji svet zamagljen i taman, otuđen od drugih, a ponajviše otuđen od nas samih. Mržnja nikada ne vodi do ljubavi, ali ljubav može da nas izbavi od mržnje.

Kada biramo mržnju kao oružje protiv ljubavi, mi smo izabrali da sebe uništimo, da sebi naštetimo. Svest o sopstvenim emocijama, mislima i uverenjima jeste o presudnog značaja. Ukoliko se i desi da osetimo mržnju, da ne znamo kako da se ponašamo, te osetimo taj poriv da želimo da drugome nanesemo zlo, dovoljno je i poželjno da se setimo da mržnja rađa mržnju. U takvim okolnostima je najbolje da popričamo sa nekim ko može da nam pomogne, da nas sasluša, bilo da je to komšija, rođak, poznanik, prijatelj, svešteno lice ili psihoterapeut.

Kako da pomognemo sebi?

Za početak, dovoljno je da se zapitamo, da li smo mi ti koji mrzimo? Ako jesmo, poželjno je da istražimo sa kojim pomislima, mislima i uverenjima održavamo takvo emotivno stanje. Okretanje ka sebi, svom unutrašnjem biću, traganju za dobrom u nama, jeste put ka blagostanju, smirenju, zadovoljstvu, neutralisanju mržnje.

Kako smisao života nisu zlo, mržnja ni osveta, nego je smisao života život ispunjen ljubavlju i mirom, naš zadatak je da tražimo i negujemo iznova dobro u sebi i drugima. Jedino tako mi možemo istinski biti zadovoljni, srećni, ispunjeni i voljeni.

S ljubavlju,

 

Tijana Turudić