Jedanaesti znak zodijaka, pod vlašću Saturna i Urana, jedan vladar gospodari vremenom, a drugi se pita, šta je to vreme i kakva je njegova uloga?

Sad zamislite šta može da se dešava u umu osobe koja sluša dva gospodara, od kojih svaki ima svoje adekvatne razloge i objašnjenja? Šta drugo, do totalni haos i usmerenje ka potpuno nepojmljivim stvarima, nejasnim nama običnim smrtnicima.

Upravo takve su naše drage Vodolije, same sebi jasne i to im je dosta. Pokušavaju oni da razumeju sve nas, ponaosob, jer prvenstveno nose ljubav ka razlikama, ali ono što nikada neće shvatiti je naše insistiranje na razlikama koje razdvajaju.

Zašto da se delimo, kada svako sa svojom osobenošću može doprineti dobrobiti zajednice? Ovo je pitanje koje će vam svaka Vodolija postaviti. Lišeni su ega, pa ne znaju kako izgleda kada vrbujete nekoga za svoj stav, a protiv nekog drugog. Oni se na takve stvari samo nasmeše, potapšu vas po ramenu i pogledom odlutaju u neke prijatnije krajeve.

Um ih vodi na mesta koja su ostalima nedostupna. Ideja, inovacija, traganje za istinom, sve je to Vodoliji daleko bitnije od vašeg ubeđivanja u ”vašu istinu”. Pokušaće oni i vas da povedu, tamo negde, gde caruje logika i intuicija, a samo je mali broj onih koji će se usuditi da pođu putem kojim bi ih poveli ovi vizionari.

Ovo je tipična slika Vodolije i pokušaja da se ona ”vrbuje” za nešto:

U pokušaju da proda polisu životnog osiguranja, agent je zakucao na vrata jedne Vodolije. Najpre je krenuo sa klasičnim objašnjenjima o svojoj firmi, tradiciji,istorijatu… Od Kulina Bana!

Na to je Vodolija već počela da daje prve znake nervoze i nezainteresovanosti, jer je opšte poznato da ovi ljudi ne gledaju u prošlost niti ih ikakva geneza opterećuje. Vodolija je počela primetno da se dosađuje i da zeva. Usledilo je prekidanje sagovornika, pomalo nervoznim tonom, ali ipak u prijateljskom duhu.

”Kako rekoste da se zovete?” – upita Vodolija. Zbunjeni agent zastade pa htede da nastavi priču o istorijatu, ali pogleda u Vodoliiju i jedva izusti ime.

Vodolija tada uz osmeh, nastavi komunikaciju, pitavši gosta koliko dugo radi i ima li porodicu, prijatelje ili kakva posebna interesovanja. Razgovor je krenuo u totalno neočekivanom smeru i odjednom postao prijateljsko ćaskanje koje se u mnogome razlikovalo od početne istorijske analize.

Vodolije ne vole suvoparne teme, a još manje one usiljene sa svrhom da vas na nešto navedu. Sagovornik je pokušavao u više navrata da vrati priču na početak, ali ga je Vodolija toliko oduševila da su morali da nastave započet razgovor.

Pred sam kraj, Vodolija upita: ”I kako rekoste, životno osiguranje?” Agent se zbuni, pa procedi kroz zube: ”Pa da, znate, objasnio bih vam u kratkim crtama…?” Vodolija ga prekide,i reče: ”Pobogu, objasnićete život u kratkim crtama?” Agent: ”Pa,da… znate, ovo je jedna veoma isplativa stvar…

”Vodolija se nasmeja, i reče: ”Kako život može biti isplativa stvar? Kako nešto o čemu ništa ne znamo, može da se omeđi? Znate li vi šta je život? Pravi život, ne onaj koji su vama predstavili u tom katalogu? Znate li to?”

Agent se iznenadi, pa zbunjeno kaže: ”Ja vas nisam razumeo!” Vodolija se blago nasmeja i reče: ”Naravno da me niste razumeli, nisu vas naučili da razumete, a vi sem naučenog nemate šta reći. Iskustvo vam fali, iskustvo tog pravog života. Kako onda da ga osiguramo? I zašto to da činimo? Hajde da ga najpre živimo! Ionako, iz života niko još živ nije izašao!”

Agent se zamisli i pogleda Vodoliji u oči, i u njen zagonetni osmeh. Pogleda je još jednom i pruži joj ruku. Ne reče ništa, treba mu vremena da preradi sve što je čuo od Vodolije. Ipak, zadovoljno se i on nasmeja. Osetio je prijateljski stav, čak i kada osoba upućuje prekor. Doživeo je novo iskustvo, kao i svako od nas ko u svom okruženju ima neku Vodoliju.

Ovo su ljudi koji vas neprestano iznenađuju, pa ne pokušavajte da ih shvatite. Oni su u svojim mislima prošli sve puteve kojima vi tek treba da krenete.

 

Jovana Milekić