Venera je na krajnjim stepenima Vodolije, Mars je u Ribama.

MARS: Šta radiš tu? A šta ako padneš?

VENERA: Neću pasti, lepo mi je ovde.

MARS: Pa jel’ znaš, uopšte, gde si?

VENERA: Pa znam, gledam grad i male ljude. Baš je kako treba.

MARS: A što si se tako obukla?

VENERA: Šta te briga.

MARS: Pa nije ti ta odeća za pentranje.

VENERA: Pa nije, pa?

MARS: Pocepaćeš tu haljinu.

VENERA: To i onako nije bitno. Bitan je pogleda odavde, opusti se, ne gledaj u mene ako ti se nešto ne sviđa.

MARS: Dobro, samo da te upozorim, ako padneš, da ne bude da nisi upozorena.

VENERA: Ok, moja stvar. Ostavi sad na miru, da uživam.

MARS: A ako odem?

VENERA: Pa idi.

MARS: A ako odem i ne vratim se?

VENERA: Šta ti ja mogu, svako ima prava na svoju slobodu, radi šta hoćeš.

MARS: Dobro. Nemoj posle da se kaješ.

VENERA:  Dobro, pusti me da uživam ako si rekao šta si imao. Ćao.

P.S. Nemojte zbog sebičnosti ili samodovoljnosti da izgubite nekog ko Vam je drag. Ako ste nervozni i napeti recite to, nemojte oterati nekog vrednog od sebe. Kajaćete se.

 

Jovana Vilimonović