Venera je na krajnjim stepenima Vodolije, Mars je u Ribama.
MARS: Šta radiš tu? A šta ako padneš?
VENERA: Neću pasti, lepo mi je ovde.
MARS: Pa jel’ znaš, uopšte, gde si?
VENERA: Pa znam, gledam grad i male ljude. Baš je kako treba.
MARS: A što si se tako obukla?
VENERA: Šta te briga.
MARS: Pa nije ti ta odeća za pentranje.
VENERA: Pa nije, pa?
MARS: Pocepaćeš tu haljinu.
VENERA: To i onako nije bitno. Bitan je pogleda odavde, opusti se, ne gledaj u mene ako ti se nešto ne sviđa.
MARS: Dobro, samo da te upozorim, ako padneš, da ne bude da nisi upozorena.
VENERA: Ok, moja stvar. Ostavi sad na miru, da uživam.
MARS: A ako odem?
VENERA: Pa idi.
MARS: A ako odem i ne vratim se?
VENERA: Šta ti ja mogu, svako ima prava na svoju slobodu, radi šta hoćeš.
MARS: Dobro. Nemoj posle da se kaješ.
VENERA: Dobro, pusti me da uživam ako si rekao šta si imao. Ćao.
P.S. Nemojte zbog sebičnosti ili samodovoljnosti da izgubite nekog ko Vam je drag. Ako ste nervozni i napeti recite to, nemojte oterati nekog vrednog od sebe. Kajaćete se.
Jovana Vilimonović