Zarekla se zemlja raju da se sve tajne znaju…

Dok Uran iz Ovna tvrdokorno krči i trasira neke nove ideje, naučna otkrića i puteve, Pluton u Jarcu, kao kakav buldožer, rovari do same zemljane srži, po ruševinama prošlosti, izbacujući na videlo istinu razne istorijske činjenice, skrivane vekovima, sa parolom – “zarekla se zemlja raju, da se sve tajne znaju”.

Ukačene izazovom, ove dve kontradiktorne kardinalne uhode, ne prezaju ni od čega, što bi zadugo moglo da poremeti njihov elementarni poriv, vatre i zemlje. Tu i tamo dogode se erozije, uzročno posledične sile gravitacije, u kojima i ljudski faktor dosta doprinosi, izazivanjem erozije mehaničkim ili hemijskim procesima – sečom šuma i neadekvatnom gradnjom, i drugo.

Produbljivanje rečnih korita i njihovo izlivanje do poplava. Da li je i to posledični odraz napomenutih nesmotrenih poteza? Da li je to zaista opomena nad kojom treba da se zamislimo, onako ljudski, sa prstom na čelu? Koliko je tu bandoglavi Uran umešao prste sa novom tehnologijom, gruvajući napred, a ne razmišljajući o posledicama enormnih razmera.

Zasigurno jeste, jer je to inače planet usijane glave, a posebno sada, dok maršira vatrenim znakom Ovna, glavom celog zodijaka, pa i našom (Ovan vlada glavom ma koji znak bili, i jedan malefik može ga aktivirati i dejstovovati loše po nas u nekim trenucima, kad se otmemo kontroli). Odzvanja galaksijom, marširanje bunta.

Preko glave nam je Saturnovih teških lekcija koje se temelje na tradiciji starih vrednosti. Hoćemo nove modernije tendencije, briga nas za te dotrajale stare konzerve, rado ih šutiramo kad god naletimo na neku od njih. Želimo biti napredni, otkačeni, svoji… U sebi, pa i naglas, kličemo – ne želimo stege, okove, želimo biti slobodni!

Sloboda je blagoslov od Boga. Ali do kada? – opet se oglasi kao savest, taj stoletni bradati mudrac, Saturn, dok nas onako očinski posmatra u ishitrenim namerama, koje diktira vreme Vodolije .

Tempo je munjevito stresan, poguban, za zdravlje, glavu, stanite polako – Saturn i nadalje opominjuće ponavlja, ne gubeći strpljenje, dok putuje Strelcem, znakom božije svrhe spasenja. Pluton jedva čeka da Saturn zamakne za oblake, i da nastavi s rovarenjem po majci Zemlji.

Možda u tom bezdanu koje-čega naiđe i na neku zlatnu polugu, i prokrijumčari je u sumrak, onako lopovski pod mišku, za neka druga vremena, gde neće imati toliko posla za rudare. Ali Urana, Saturn već živcira, svakim nagazom na njegove tempirane ganglije, te ga minira i dalje ne razmišljajući o posledicama, i sam ne znajući kako će da se sa njima sutra nosi.

Sve dublji i bolniji tragovi ožiljaka na dušama sanjara. Džinovski raskorak u vremenu, napredno i nazadno, nikako da se svedu na pristojan korak ljudskog dostojanstva. Ljubav razapeta na krstu, kao Isus, iščekujemo vaskrsenje da se vrati i povrati u pravom obličju svoje moći, daleko sjajnijoj, jačoj, i od čeličnih pesnica besramnog razvata strasti po burdeljima.

Uran ne haje, paradira ponosom avangardnih protagonista, marginarnih stvaratelja, umetnika sa fiksacijom profita, a ne stvarno zasnovanim na idealima prave umetnosti. Negiranje tradicije, težnja za eksperimentalnim opusima, i u ispitivanju medija (droga, sex, nasilje) besramno prednjače, kao i kod novog načina pisanja, u destrukciji romana.

Eliminiše se klasična fabula, spajanjem i prespajanjem svih pravila različitih vrsta u jednu… Poezija iščezla… presahli izvori duša, odakle potiču njeni najlepši stihovi i reči… Čeka se usaglašenje koraka, uvođenje novih tendencija, koje se temelje na zdravim tradicionalnim vrednostima.

Ima i prednosti ovo vreme. Divno je komunicirati sa ljudima širom sveta. Hvala Uranu na humanosti i kompjuterizaciji, i svim drugim mobilnim stvarčicama kojima nam je omogućio i olakšao da poslove obavljamo brže, ekspeditivnije, da putujemo svetom iz fotelje.

I na astrologiji mu hvala, što nam je podario perfektnu konekciju sa svemirom, da primamo dragocene poruke i smernice pomoću zvezda, da bi mogli lakše i efikasnije da spoznamo sebe, svoje talente i sposobnosti delovanja kroz ovo nepredvidivo, turbulentno vreme…

Ali sa onim drugim, bombastičnim rušilačkim, nuklearnim, mogao bi da sa promišljajem stane – alarmira Saturn, kostur galaksije. Složićete se, ukoliko vas zdrav razum još služi, dok razni virusi kolaju mrežama, pikirajući naše moždane foldere. Inače, pad sistema, propast, “refresh and restart” do novog podizanja.

Ali u Plutonu kola revolt na vraćanje kazaljki unazad, dok lice okreće ka Istoku. Ne ide mu baš na ruku strogi zakonik. Pluton bi da i dalje baca kosku, da ratuje, profitira… “Nažalost”, izazovni kvadrat sa Uranom, koji su već duži period gradili, polako čili.

Napokon! – odahnu i Saturn iz Strelca, trljajući svoju naraslu bradu, poput sveštenika, pretresajući granične prelaze i granice, uhodeći i svakog neregularnog putnika i begunca. Saobraćaj u zastoju, nepregledna kolona vozila, sirene nestrpljivih paraju uši, ali njemu se ne žuri kad su propisi u pitanju.

Optimizam je neophodan, kao i sreća, to dvoje idu zajedno u paketu. Neka prođu! – povika gromko, i najavi – Sledeći neka pripremi svoja dokumenta i prtljagu, kofere! Saturn, popravi svoj stav, svoje prstenove, još ih više učvrsti, i nastavi da vredno pretresa nestrpljive putnike, poput carinika, akcentujući. Sve po protokolu.

Cilj mu je zdravija cirkulacija saobraćaja, kao i zdraviji odnos svega, ka novim i lepšim putevima bitisanja, baš kao i nama, koji smo njegove lekcije proučili i utvrdili na vlastitoj koži. Spor i strog, ogrnut plaštom dostojanstva, Saturn je uvek pobednik.

 

Nelly Poerich