Nije važno šta radiš – već kako radiš! Ovo, recimo, da mi je neko rekao pre 20 godina, ja bih verovatno, samouvereno, potvrdno klimnuo glavom – i naravno ništa ne bih razumeo…

Međutim, sada već (donekle samo…) razumem šta se ovom mišlju pokušava reći. Kada sam čitao Bibliju, recimo, sa 12 godina, primao sam te informacije u um i razumevao kako sam tada i mogao. Međutim, sada kada istu knjigu čitam mnogo mi je jasnije sve, šta je “pisac hteo da kaže”. Razume se, donekle samo…

Dakle, nije važno toliko koju knjigu čitaš – već kako je čitaš. Kada se kaže „kako čitaš“, to nema veza sa razmišljanjem mnogo. Da li ćeš ti da razmišljaš ovako ili onako, da li si mnogo pametan ili informisan ili ne znam šta… Radi se, jednostavno – o stepenu svesti! A svest nema veze sa razmišljanjem, gotovo nimalo. Naprotiv – svest ukida razmišljanje! Nemalo puta smo svedoci da se kaže: „Ne razmišljaj, i biće sve u redu…“, u situacijama u kojima je to, recimo, poželjno. A sve se više mislim da je to poželjno u 95 % situacija. Znači, tvoja svest je jedini parametar važan. Neko sa visokim stepenom svesti će više naučiti o astrologiji iz: Biblije, slikovnice za decu, „Malog princa“, „vegetarijanskog kuvara“ i tako dalje, nego što će neko „polusvestan“ naučiti taman da pročita celu biblioteku, sve od helena, ne znam koje renesanse i tako dalje.

Prvo, astrologija – se ne može naučiti. To svi znamo. Ona se može učiti, ali se neće daleko dogurati sa učenjem. Kada kažem učenje – mislim na čitanje knjiga, „bubanje“ i tako dalje. Dakle, učenje kao primanje i usvajanje nekih novih informacija. Šta treba tebi od informacija u astrologiji? To sve može da se nauči za „jedan dan“! Malo preterujem, recimo, ali čisto da bih privukao pažnju i istakao poentu. Treba ti da znaš da napraviš kartu sa tačnim podacima, da znaš uglove horoskopa, sedam planeta, i, eto, možda još ponešto. Ostalo, molim lepo, zaključuj sam.

Aspekti? Cela knjiga treba da se piše o aspektima? Ja bih, recimo, „zabranio“ da se bilo šta uče učenici o aspektima. Recimo, „napravio bih se lud“ i taj pojam bih, sasvim slučajno, zaboravio da im objasnim i predajem. To bi, recimo, možda najpametnije bilo. I šta bude dalje… Pa taj neki koga uistinu zanima astrologija, i koji živi sa njom i nije mu to „joga dva puta po dva sata nedeljno….“, on će sam da „izmisli“ aspekte, pre ili kasnije! Jer, jednostavno će videti neku planetu u nekom znaku i neku drugu u drugom znaku – i zapitati se u kakvom su to odnosu one i šta se tu događa i zašto.

Nego, mnogo je veći problem ljude odučiti nešto – nego što je to naučiti. Kada neko nauči nešto i to „utuvi u glavu“, velika sila ti treba da mu mozak resetuješ. I to je u velikoj većini slučajeva bespredmetno i besplodno. Jednostavno, nađi nekog kome nije puna glava svačega i kreni od nule. Dalje, onaj ko može da „ostavi astrologiju“ ili ti da batali tu rabotu – odmah da to uradi! Znači, nema od njega astrologa, pa bolje da se ne deranžira, gubi vreme i zamlaćuje se – toliko drugih lepih stvari ima na ovom svetu. Neka ostavi astrologiju – onome ko ne može da je ostavi i da hoće! Da li mislite da je Van Gog eto, tek tako, odabrao da se bavi slikarstvom? Ništa on nije odabrao niti se on šta tu pitao. On je bio odabran. Ili Tesla, da je baš, eto, merkao različite profesije, pa našao za shodno da se posveti „osvetljavanju Zemlje“. Ništa se on tu nije pitao. I kažu da je u noći njegovog rođenja grmelo i sevalo u tom kraju, i tako dalje, legenda neka. Znači – tebe astrologija bira, a ne ti nju.

Ako te je odabrala, znači da si već neki koji može da bude dostojan učenik. Jer svi su u astrologiji učenici. Moja teza je, da onog trenutka kada ti budeš spoznao astrologiju do kraja, ili blizu kraja – ti se nećeš astrologijom više baviti – ti ideš dalje, više. Meni je, recimo, lepo uvek da vidim ljude koje zanima ova ista, veličanstvena stvar, astrologija – tajna i misterija kao što je i život sami. A šta je astrologija nego život u simbolima? Pa vi vidite – koliko razumemo astrologiju, toliko i život naš razumemo. Ako ti možeš, bez problema, da spavaš normalno svaku noć, bez da si rešio neke svoje nedoumice astrološke – pa kažeš: „Ma, sutra ću to ili sledeće nedelje…“ – bolje odmah batali astrologiju! Jer, astrologija nije „kurs šivenja“ – za astrologiju se život daje! Ti ako nisi spreman da, malte ne, sve položiš na taj oltar, ti nisi dostojan. Ovo je ezoterična disciplina. Je li ezoterija nešto za usputno bavljenje u dokolici?

Ako si ti strastven, ozbiljan u toj velikoj nameri da spoznaš do velikih granica i nivoa astrologiju – ne brini ti šta ćeš čitati, ni ko šta kaže, ni ko šta misli – tvoja strast će te voditi i tvoj unutarnji glas. Posustaćeš 100 puta, skrenuti i levo i desno sa prave staze – no, do cilja ćeš doći, jer srce, pre ili kasnije će te tamo dovesti.

Zato kažem, važno je „kako čitaš“. Ti ćeš videti ako neko nešto bezveze piše – pa lepo knjigu odbaciti. Pročitaš jedan pasus i vidiš vredi li čitati. Čitaj sve redom, ako si baš naumio! Vremenom ćeš čitati sve manje, a gledati sve više. Na kraju nećeš čitati ništa sigurno. Ali, možeš napisati nešto pametno. Kada budeš pisao knjigu, nemoj ljude zamarati sa nekim tvojim informacijama niti im prenositi znanje. Jer, znanje se ne može preneti, te nemoj ljude zamlaćivati.

Tvoja misija je, kada ti je Bog dao da razumeš stvari, pomogneš i drugima da stvari razumeju. Lako je nešto naučiti, ali je velika stvar razumeti. Ja, recimo, nemam pojma o astrologiji. Možda neko ima utisak da nešto znam, no ja pojma nemam. I sve što više znam, sve više mislim da ništa ne znam. Iz jednostavnog razloga, što ti kada širiš svest, znanje, vidike… ti vidiš da si obično zrno u pustinji, kap u okeanu i da je ono što smatraš svojim velikim znanjem i mudrošću – gotovo ništa! U celokupnoj kreaciji. I da, tek kada si zakoračio na sledeću lestvicu, pa nešto spoznao – shvatiš da se tek otvara nespoznato i da se nisi više od milimetra mrdnuo.

 

Željko Gudurić