“Poklonite sebi trenutke iskrenosti,

i ostanite zadovoljni sobom, svojim izborom.”

Možda zvuči čudno nekima od vas ovo što napisah, ali kroz rad sa ljudima, kroz neka neobavezna ćaskanja uvideh da jedna od ključnih karika na putu do sopstvenog mira i zadovoljstva, jeste upravo iskrenost prema sebi. Jasan pogled u ogledalu, a ne zamagljen lažnim očekivanjima.

Dosta puta sam svedočila velikom razočaranju, neprihvatljivom gubitku ili nekom drugom neprijatnom raspoloženju, emociji, upravo iz razloga uklapanja realnosti u ono što bismo voleli da jeste, a duboko u sebi smo svesni da nije.

Skloni smo da izmaštamo neke osobe i događaje, zarad lažnog osećaja zadovoljstva, prividne ispunjenosti, čineći tako sebi, drugima ugodne momente koji se kasnije pretvore u mučenje, nezadovoljstvo, laž, odlaganje i težnju da se rešimo istih, a tonemo sve dublje i dublje u njih. U međuvremenu, ulagajući dodatnu energiju da sve to uklopimo u svakodnevnicu.

Nezadovoljstvo je tu, ali ga ne prihvatamo. Odbacujemo od sebe pravu sliku, verujući da ipak radimo dobro sebi. Nekada je potrebno i po nekoliko meseci, ili godina, da uvidimo šta je zapravo uzrok našeg nezadovoljstva. Nekada se odlaganje pretvori u ceo život, nažalost, pod različitim opravdanjima, izgovorima.

“Niko nas ne može toliko razočarati, ukoliko mu prethodno nismo dali baš takvu moć.

Niti možemo biti razočarani, ukoliko prethodno nismo sami sebe

očarali lažnim verovanjima, uverenjima.”

Ako detaljno razmislimo o razlogu zbog kojeg se nalazimo u neprihvatljivoj situaciji, možemo uvideti da smo mi ti koji su pristali na takvu priču, odnos, da smo mi ti koji to podržavamo svojim ponašanjem. Još jedna bitna stvar, najbitnija, da smo mi ti koji imaju moć da promene sva ona neželjena okruženja. Možemo promeniti svoja uverenja, prihvatiti istinu onakvu kakva je zaista. I prestati sa obmanom sebe.

Potrebno je samo da zastanemo na trenutak i postavimo sebi pitanje, da li je to ono što mi želimo iskreno iz dubine duše ili to radimo, eto, čisto onako, jer se očekuje, jer drugi očekuju, bez veze ili… Na nama je da otkrijemo koji je naš specifičan razlog. Preuzimajući odgovornost za sve ono što radimo, mislimo i kako se ponašamo.

Imamo moć da prihvatimo ono što ne možemo da promenimo, jer već živimo sa tim i uspeva nam, ma koliko ponekad teško i bolno bilo, a upravo jeste važno da prihvatimo kao takvo i krenemo ka novom iskustvu, oslobođeni od sopstvenih kočnica.

Često promena zahteva izlazak iz komfora, iako on sam po sebi ne mora biti takav, ali ga mi označavamo takvim. Zahteva od nas da budemo što iskreniji prema sebi, kako ne bismo i dalje  upadali po svojoj volji u neostvarive odnose.

Sam proces može biti dug, iscrpan, bolan. Može nam se i učiniti da smo dalje od onoga što želimo nego na samom početku. To je normalno. No, neophodno je da iznova budimo motivaciju, izvodeći na svestan nivo da upravo sve radimo zbog našeg zadovoljstva danas, ali i ubuduće.

“Nakon nekog vremena provedenog sređujući svoj unutrašnji svet,

može nam se učiniti da smo napravili još veću zbrku, i sa nama samima, i sa drugima.

Ali upravo ta zbrka je ponekad jako potrebna kako bi iskristalisali

šta je ono što mi želimo, čemu težimo, šta zaista zaslužujemo.”

Sve je to naš put, naš život. Često nije dovoljno da pročitamo neki savet, tekst, knjigu. Potrebno je i da jednim posvećenim pristupom, svojim aktivnim učešćem, menjamo svoj odnos prema sebi, drugima, svetu.

Danas imamo izbor da izaberemo terapeuta, savetnika, koja će nam pomoći na putu do samoostvarenja, ponovnog buđenja ljubavi u nama. Odnosno, osobu koja će nam pomoći da ponovo uspostavimo odnos ljubavi prema sebi, osoba koja će nam biti podrška u samom procesu menjanja.

“Ne moramo da budemo toliko jaki,

da bismo sve što proživljavamo delili samo sa sobom.”

Na tom putu, kada počnemo da otklanjamo sa sebe naslage svega onoga što nam ne treba, što nam ne koristi, verovatno ćemo se osetiti konfuzno, kao da gubimo tlo pod nogama. Možemo postaviti pitanje, da li je trebalo počinjati ili jednostavno ostati sa svim onim nepotrebnim. To nepotrebno nas često ume prevariti kako nam je potrebno, kako bi nam bilo bolje zadržati. Ali zapamtite, kada ste već počeli, istrajte do kraja i uvidećete lepotu koju vam donosi lakoća vašeg novog koračanja.

“Kada odlučite da napravite novi korak u životu,

uradite to zbog sebe, ne zbog drugih.”

 

Tijana Turudić