Svako od nas ima neku svoju predstavu o drugarstvu. Te predstave su uglavnom različite, mada možemo reći da njima svima jeste zajedničko da je drug/arica osoba koju volimo, u čijem društvu se osećamo prijatno.

Da je to osoba  sa kojom možemo da provedemo vreme u priči, ćutanju. Da je to osoba koju ne moramo da vidimo jako dugo, niti da je čujemo, ali da znamo da će ona biti tu za nas kada joj se obratimo za pomoć ili kada se ona nama obrati za pomoć, savet.

Između mene i mog prijatelja postoji čvrsta emotivna veza.

Postoji jedna divna pesma koja opisuje kako treba da izgleda jedno pravo drugarstvo. Kroz nju se ističe da među drugarima ne treba da bude tajni, Takođe, ističe se da drugari treba da vrednuju ono što imaju, da poštuju jedni druge, da budu svesni toga šta drugarstvo znači.

Sve glavne poruke su prenete ovde. Svako drugarstvo bi trebalo da bude protkano prihvatanjem, ljubavlju, delenjem malih tajni, podržavanjem, čuvanjem i negovanjem drugarskog odnosa.

Sigurna sam da svako od vas ima bar jednu osobu pored koje se oseća prijatno, koju naziva drugarom/com. Sa tom osobom  volimo da provodimo trenutke onako spontano, bez obaveza, deleći radost, tugu, lepe i manje lepe trenutke.

Volimo da je ta osoba uključena u naš život, volimo da smo mi uključeni u njen, ali uz jedno obostrano poštovanje, uvažavanje i prihvatanje različitosti.

Drug/arica je osoba sa kojom ćemo rado podeliti svoje vreme,

to je osoba koja će nam pružiti svoju podršku, razumevanje,

dati dobronamernu smernicu, savet, biti tu.

Zauzvrat, mi ćemo isto to pružiti njemu/njoj.

Dešava se da se tokom odrastanja naš broj drugara smanjuje ili proširuje, u zavisnosti od toga koliko se mi sami menjamo i koliko se menjaju naši drugari. Neke nove osobe ulaze u naš život i zauzimaju značajna mesta, dok ga stari drugari napuštaju.

Lepo je i prijatno dok osobe ulaze u život, dolaze i dok god postoji obostrano prihvatanje, razumevanje. Mada drugarstvo ne isključuje različite poglede, sukobe mišljenja i udaljavanje.

Često u radu primećujem da osobe koje su napravile pomak u svom ličnom napretku ostaju bez drugara. Bar one to tako opisuju. Teško im je da prihvate da njihovi drugari ne podržavaju nove promene.

Saglasna sam sa tim da to jeste teško, da možemo i trebamo osećati tugu, jer se rastajemo sa nekom nama dragom osobom, ali na to možemo gledati kao na nov početak. Promenom mišljenja, da je odlazak neke drage osobe iz našeg života gubitak, u mišljenje da je to mogućnost da neko nov, drag, jedinstven, poseban uđe u naš život, dozvoljava nam da pustimo dragu osobu, prijatelja iz našeg prostora i da ne mučimo sebe raznim porukama.

Drugarstvo je odnos, i zato je negovanje drugarstva veoma važno.

Potrebno je da obe starne budu aktivno uključene u odnos, da se otvoreno razgovara o zamerkama, da se hvali napredak, da se postavi pitanje kada nam nešto nije jasno, a ne da prećutimo što je naš drugar promenio izgled, ili pak da se pravimo da ne primećujemo kako je on uspešan u poslu.

Drugarstvo je prihvatanje, podsticanje, dozvoljavanje da se drugi izrazi i da se mi izrazimo.

Zato svi treba da znaju šta drugarstvo znači…

Poslušajte pesmu!

 

 

Tijana Turudić