Koračajući kroz život svi smo se susreli sa ne tako prijatnim osećanjem ljubomore. Razlog neprijatnosti leži u osećanju straha da će osoba koju mi volimo zavoleti nekog drugog, a da ćemo mi nakon toga ostati bez voljenog bića.
Većina nas ne prepoznaje jasno razlog koji stoji iza osećanja ljubomore, jer se u stvarnom životu situacije u kojima procenjujemo da možemo izgubiti voljenu osobu, odvijaju najčešće brzo i mi instiktivno reagujemo u želji da sačuvamo nama dragoceni odnos ljubavi.
Kako je ljubav slobodna, mi imamo mogućnost da je slobodno poklanjamo drugim ljudima. Isto tako, drugi imaju mogućnost da biraju kome će pokloniti svoju ljubav, a iz čega proizilazi činjenica da je odnos ljubavi između dve osobe slobodan i da on može prestati onog trenutka kad jedna od dve osobe proceni da ne želi više ostati u takvom odnosu.
Niko nam ne može garantovati da će neko ostati uz nas ceo život, pogotovo ne na samom početku ljubavnog odnosa, niti mi sami možemo pružiti takvo obećanje nekome.
Kada nismo sigurni u sebe, u ostvareni odnos ljubavi, tada će naš prag tolerancije biti veoma nizak, pa ćemo ljubomoru osećati u brojnim situacijama.
Razlozi koji mogu doprineti pojavi osećanja ljubomore zavise od osobe do osobe, ali oni koji se najčešće ponavljaju su:
– osoba potcenjuje svoje potencijale
– osoba označava druge ljude vrednijim od sebe
– osoba nije zadovoljna svojim fizičkim izgledom
– osoba nema poverenja u svog partnera
– osoba u nov odnos uključuje neprijatna iskustva koja je imala u prethodnim vezama, i drugo.
Sva ova uverenja utiču na naše ponašanje, a samim tim i na naš odnos sa voljenom osobom. Ukoliko naše ponašanje uključuje stalno ispitkivanje partnera, pretraživanje njenog/njegovog naloga na društvenim mrežama, učestalo slanje poruka, praćenje i slično, velika je verovatnoća da ćemo negativno uticati na našeg partnera, doprineti njegovom/njenom udaljavanju od nas i povećati lični osećaj nezadovoljstva.
Takođe, ni agresivno ponašanje neće doprineti da partner ostane uz nas, kao ni povlađivanje partneru i povlačenje u sebe, jer ono prikriva naš stvarni osećaj i najverovatnije neće doprineti da osoba koja nam je važna promeni svoje ponašanje.
Pre nego se prepustimo poslovima tajnog agenta možemo preispitati sebe – šta je to što nas pokreće na takvo ponašanje i da li nam koristi? Takođe, možemo sebi postaviti pitanje da li bi mi voleli da nas neko stalno ispitkuje, proverava nam telefon, mail, profil na društvenoj mreži, i da li se mi ponašamo na način koji doprinosi udaljavanju voljene osobe od nas.
Iako je neprijatno osećanje koje može pratiti ljubavni odnos, ljubomora ne mora uvek nužno biti okarakterisana kao negativna. Naprotiv kada postoji realna opasnost koja ugrožava naš odnos ljubavi, osećanje ljubomore nas može podstaknuti da preduzmemo određene mere koje će sačuvati dragoceni odnos ljubavi.
Da bi se izgradio jedan zreo i stabilan odnos između dvoje ljudi potrebno je vreme, obostrana želja, razumevanje, otvorena komunikacija, izražavanje onoga šta nam se dopada i ne dopada, poštovanje drugačijeg mišljenja uz izražavanje sopstvenog, ljubav prema sebi uz poštovanje sebe, svojih potreba i želja.
Tijana Turudić