Nemam ideju o čemu da pišem, ali pišem. Kada čovek sagleda ovozemaljski život, on dolazi do toga da su sve smernice koje su mu date i koje mu se daju, uzaludne i pogrešne…
Onih koje sreća upozna, mir i radost sustignu životnim stranputicama, ima malo u ovom svetu. Kako god stvari sagledali, ostaje nam da se nadamo, i borimo,za neki večiti smisao i izbavljenje iz ove sulude košnice.
Onaj koji zna šta se treba i kako raditi, taj je blagosloven. Nismo u situaciji da biramo, jer je velika većina već izabrana u naše ime. Stojimo kao brod nasukan, na ovoj životnoj steni.
Onaj koji dobro zna kako nam je, je Saturn. Taj stari dasa iz koga izvire, možemo reći, sva patnja, nas uči koliko je kraj života blizu, i koliko se nalaženje smisla samo po sebi nameće kao veliki i nemerljiv poduhvat. Sve protiče i izmiče. Ludilo naše nas gura na razne strane, jedino se nikako centra i suštine ne dohvaćamo.
Bilo kojim stazama išli, moramo znati da postoji sila koja je od nas veća, te prema tome, toj sili valja da idemo i ka njoj da koračamo. Sve materijalno je trošno i prolazno. Iako to dobro znamo, kao opijeni poniremo u slast i želju.
Kamo sreće da nam je “Saturn u karti”. Pre će biti da smo mi u Saturnovoj karti…
I gde smo mi uopšte u horoskopu našem. Šta? Ascendent, Sunce…
To sve utiče na nas, a kada nešto utiče na nas – to ne možemo biti mi sami, zar ne?
Kaže se tu i tamo, da Saturn pravi probleme, da je u toj i toj kući i konjunkciji nekoj ili kvadratu… Ama, čijoj kući!?
Željko Gudurić
