alt

 

Zašto nekim ljudima ide bolje u životu?

 

Poslednjih godina fenomen emocionalne inteligencije ponudio je odgovore na mnoga pitanja koja su nas oduvek zanimala:

Zašto nam se ?ini da neki ljudi naprosto nadareni da uživaju u životu, zašto se najzapaženiji ?ak u razredu obogati kada poraste, zašto nas neki ljudi osvoje na prvi pogled, dok smo prema drugima nepoverljivi, zašto neki iz nevolja isplivaju sa lako?om, a drugi potonu? U ?emu je tajna najboljih prodavaca, najtraženijih menadžera i najuspešnijih lidera?

 

Pitanje je dakle: “Koji umni kvaliteti odre?uju uspeh?

 

Tema emocionalne inteligencije zaintrigirala je razli?ite i široke slojeve poslovnog, i ne samo poslovnog sveta. Odgovori se mogu na?i u poznavanju veštine samosvesti. Sposobnost da se ose?anja kontrolišu u svakom trenutku od velike je važnosti za psihološku samopoznaju i samorazumevanje.

 

Kada nismo u stanju da prepoznamo sopstvena ose?anja, mi od njih u velikoj meri zavisimo. Ako smo sigurni u svoja ose?anja, veštije vodimo sopstveni život i lakše donosimo odluke. Tada govorimo o samosvesti koja predstavlja prepoznavanje ose?anja u trenutku kada se ispoljavaju.

 

 

Šta je samosvest?

 

Samosvest se odnosi na trenutnu pažnju posve?enu unutrašnjim stanjima. Tokom samoposmatranja, um posmatra i ispituje iskustvo, uklju?uju?i i emocije. To nije pažnja zaokupljena emocijama, niti prenaglašeno reagovanje na doga?aj, ve? neutralno stanje koje potpomaže samoposmatranje, ?ak i tokom najburnijih ose?anja. Samoposmatranje omogu?ava složenost svesti tokom strasnih i burnih ose?anja. Biti samosvestan zna?i  biti svestan svog raspoloženja, kao i misli koje to raspoloženje prate.

 

Samosvest je sposobnost da upoznamo sebe i sopstveni identitet, da budemo svesni svojih prednosti i mana, potreba i motiva. Za emocionalnu inteligenciju je neobi?no važna naša svest o sopstvenim ose?anjima. Kada nam od jutra krene loše, ?esto smo mrzovoljni ceo dan, a da nismo ni svesni pravog razloga. U trenutku kada neokorteks, deo mozga zadužen za emocije, “preradi” naše stanje i mi ga postanemo svesni,  “šanse” da se naše raspoloženje popravi po?inju da rastu.

 

Ljudi sa jasnom samosveš?u nisu previše kriti?ni prema drugima niti su neracionalno optimisti?ni. Otvoreni su i iskreni kako prema sebi i prema drugima, samopouzdani su, svesni svojih granica i mogu?nosti, zbog ?ega znaju kada je vreme da zatraže pomo?. Oni su spremni da prihvate kritiku na svoj ra?un, što olakšava promene i obezbe?uje uspeh. Ljudi koji su otvoreni za kritiku sposobni su da se menjaju, razvijaju i u?e, što im omogu?ava da lakše upravljaju svojim životom.

 

Samosvest je klju?na veština jer od nje zavisi stepen naše samokontrole. Samokontrola ne zna?i da potiskujemo svoja ose?anja u nesvesno ve? da razvijamo snagu svoje volje koja ?e ta ose?anja nadvladati, kontrolisati i pravilno usmeriti.

 

Samosvest je sposobnost da upoznamo sebe i sopstveni identitet, da budemo svesni svojih prednosti i mana, potreba i motiva. Samosvest je klju?na veština jer od nje zavisi stepen naše samokontrole.

 

 

Na?ini suo?avanja sa emocijama

 

Ljudi se na razli?ite na?ine suo?avaju sa emocijama. Postoji nekoliko tipova po Majeru:

 

Skrušeni – Ljudi koji ?esto padaju pod uticaj emocija i teško im se odupru, kao da ose?anja njima upravljaju. Nestalni su i nedovoljno svesni sopstvenih ose?anja, pa ih pre prihvataju nego što traže neki izlaz.  Oni retko pokušavaju da izbegnu loše raspoloženje ose?aju?i da nemaju kontrolu nad emocijama. ?esto su skrušeni, skrhani i bez emocionalne kontrole.

 

Pomirljivi – Ovakvim ljudima je jasno šta ose?aju, ali se tako?e mire sa svojim ose?anjima, ne pokušavaju?i da ih promene. Postoje dav tipa pomirljivih: oni koji su obi?no dobrog raspoloženja, pa nemaju razloga da ga menjaju, dok su drugi podložni lošem raspoloženju, ali ga nonšalantno prihvataju (depresivci koji su pomireni sa o?ajem).

 

Samosvesni – Ovi ljudi su svesni šta ose?aju i imaju bogatiji emocionalni život. U stanju su da, u ve?oj meri, upravljaju svojim emocijama. Oni su samostalni, svesni sopstvenih ograni?enja, dobrog su psihi?kog zdravlja i pozitivno gledaju na život. Kada su loše raspoloženi, to ih ne opseda i u stanju su da brže savladaju neraspoloženje. Njihova svesnost im pomaže da se sa ose?anjima izbore.

 

altSAMOSVEST I SAMOKONTROLA

 

Samokontrola ili upravljanje svojim emocijama osloba?a nas opasnosti da budemo zarobljenici sopstvenih emocija. Normalno je da ljudi prolaze kroz loše raspoloženje i da imaju potrebu za emotivnim istupima, ali samokontrola omogu?ava da se jake emocije kontrolišu i kanališu, i da se iskoriste za svoje dobro, a ne protiv sopstvenog interesa. Jedan od važnih elemenata samokontrole je sposobnost da se nosite sa stresnim situacijama.

 

 

SAMOSVEST I SAMOPOUZDANJE

 

Samosvest podrazumeva svest o sebi, o svojim istinskim ose?anjima, željama i mislima, o svojim postupcima i osobinama, mogu?nostima i ograni?enjima. Samosvest podrazumeva još nešto – svest o svojoj vrednosti. Nazivamo samosvesnima one ljude koji sebe uvažavaju i cene. To dvoje je usko povezano. Ako ne poznajemo sebe, ne znamo koliko vredimo. Sebe ili potcenjujemo ili precenjujemo, ?esto naizmeni?no. Pritom nas nagriza ose?aj duboke nesigurnosti. Uzalud pokušavamo da ga ugušimo. Nesigurnost je posledica udaljenosti od sebe i ne može se ukloniti dok se sebi ne približimo.

 

Ako ne poznajemo sebe, ne znamo koliko vredimo. Sebe ili potcenjujemo ili precenjujemo, ?esto naizmeni?no.

 

Mnogi se žale da im nedostaje samopouzdanja. Tragaju za ne?im što bi im ulilo samopouzdanje, Ili traže na?ine da ga steknu. Kao da je samopouzdanje nešto spoljašnje, neka ?udotvorna te?nost koja se u nekog može usuti. Ili nekakav deo koje se u ?oveka može ugraditi.

 

Samopouzdanje se lako brka sa nadmenoš?u i ohološ?u. Sasvim pogrešno. Nije pun samopouzdanja onaj ko se busa u prsa, vi?u?i – ja sam najbolji. Naprotiv, upravo oni kojima nedostaje prave vere u sebe imaju potrebu za ovom vrstom isticanja. Ono je odnos prema sebi, ne osobina ili stvar.

 

Samopouzdan ?ovek drži do sebe. To zna?i da je svestan sebe. Sebe uzima ozbiljno, ne zanemaruje, ne nipodaštava svoja ose?anja, želje, iskustva, doživljaje, mišljenja, osobenosti, mogu?nosti. Samopouzdanje uklju?uje pozitivno vrednovanje sebe i verovanje u sopstvene sposobnosti. Na samoupouzdanje zna?ajno uti?e podsticanje okoline i uticaj drugih.

 

 

SAMOSVEST I SAMOOSTVARENJE

 

Samoostvarenje je aktivna težnja za zdravljem, impuls usmeren ka rastu, odnosno ostvarivanju ljudskih potencijala. Cilj kojem se teži je idealno stanje li?nosti, u kojem nema agresivnosti, sebi?nosti ili neuroti?nosti. To je stanje, pozitivno odre?eno, podrazumeva prihvatanje i ispoljavanje unutrašnjeg Ja, odnosno postizanje potpunog razvoja li?nih potencijala.

 

Samoostvarenje je vrlo zahtevan cilj, koji uklju?uje samosvest, analiti?ke sposobnosti i mogu?nost da se stvari vide objektivno. Jasno je da to nije lako posti?i. Moramo biti svesni šta želimo da postignemo i da shvatimo da smo sami odgovorni za sopstvenu sudbinu i da je budu?nost u našim rukama.

 

Samosvest na radnom mestu

 

 

SAMOMOTIVACIJA

 

Pojedinci ispunjeni samomotivacijom teže da ostvare rezultate koji su iznad njihovih o?ekivanja kao i o?ekivanja drugih ljudi. Samomotivacija zna?i da možete da prona?ete zadovoljstvo u onome što radite i da vam nisu potrebni spoljni stimulansi (velika plata status, nagrade, kazne ili pretnje) da bi se pokrenuli na akciju.

 

Samomotivacija ili samodokazivanje predstavlja najviši nivo zadovoljenja ljudskih potreba, kada ljudi obavljaju poslove prvenstveno zbog sebe, zato što ih ti poslovi ispunjavaju ili za njih predstavljaju kreativni izazov, a ne zato što ih neko primorava ili nadgleda.

 

Ljubav prema poslu, nepresušna energija, želja da se u?i, lojalnost prema firmi koja im omogu?ava da rade zanimljiv i kreativan posao, predstavljaju odlike ljudi sa visokom samomotivacijom. Ovi pojedinci, ?ak i kada se suo?e sa teško?ama ostaju optimisti, jer njihova samokontrola, kombinovana sa željom za postizanjem, prevladava depresiju i frustraciju.

 

Odlika ovih pojedinaca je da oko sebe okupljaju ljude sli?nih profila, što može da predstavlja snažan podsticaj ?itavoj organizaciji. Istraživanja pokazuju da je samo 20 % radne populacije u stanju da sami sebe motivišu, dok motivacija preostalih 80 % ljudi zavisi od toga kako se drugi prema njima ponašaju

 

 

ODNOSI SA DRUGIMA

 

Odnosi sa drugima omogu?avaju menadžerima i liderima da njihova emicionalna inteligencija “zaživi” i predstavlja sposobnost da se sa drugim ljudima uspostavi i održava dobar, konstruktivan i produktivan odnos, kao i da se preveniraju sukobi. Osnovu za ovaj element emocionalne inteligencije predstavlja dobra i iskrena komunikacija.

 

Uspostavljanje dobrih odnosa sa drugim ljudima nije samo sebi cilj, ve? on mora da bude u funkciji postizanja planiranih rezultata, kako bi se ljudi pokrenuli u odre?enom pravcu. Uspostavljanje dobrih odnosa sa drugim ljudima je klju?na osobina menadžera i lidera jer oni svoje ciljeve ostvaruju kroz rad drugih ljudi, a to ne?e biti mogu?e ukoliko se sa njima ne uspostavi dobar odnos i dobra komunikacija.

 

 

RAZUMEVANJE EMOCIJA DRUGIH

 

Razumevanje emocija drugih podrazumeva, pre svega, sposobnost da stvari posmatramo iz pozicije svojih sagovornika (empatija), da razumemo njihove emocionalne potrebe, brige i želje i da u skladu sa tim saznanjima “vu?emo” inteligentne poteze. Empatija je jedna od najvrednijih veština, jer nije jednostavno proniknuti u razmišljanje i emotivno stanje svojih sagovornika, posebno ako se zna da se 90 % komunikacije izme?u ljudi odvija neverbalno kroz “govor tela”. Dobra vest je da se, iako je uro?ena osobina, empatija može trudom i iskustvom izgraditi i unaprediti.

 

Kada govorimo o emocijama ljudi, nestaju hijerarhijske razlike i barijere. Svi delimo iste emocije, i one treba da nas spajaju sa drugim ljudima, a ne da nas razdvajaju. To je razlog, a to potvr?uju i istraživanja, da su oni ljudi koji su u stanju da prepoznaju ose?anja drugih, uspešniji i omiljeniji na poslu. Sve ovo, naravno, ne zna?i da treba da damo prioritet potrebama drugih ljudi u odnosu na sopstvene, ali, da bi doneli inteligentne odluke, treba da budemo svesni stavova i emocija drugih i da ih uzmemo u obzir.

 

Neki nau?nici smatraju da tradicionalni IQ, odnosno kognitivna, konvencionalna inteligencija, koja se meri koeficijentom inteligencije, ne doprinosi više od 4 % sveopštem uspehu, dok emocionalna inteligencija doprinosi skoro 25–30 %. Ostaje zna?ajnih 60–70 % koji zavise od drugih vrsta inteligencije, kao što su prakti?na inteligencija, kreativna inteligencija, profesionalne veštine (stru?nost) u konkretnoj aktivnosti na poslu, kao i od drugih faktora kao što su društveni status, sre?a i drugo.

 

Logi?ka inteligencija, koja se meri koeficijentom inteligencije, ne doprinosi više od 4 % sveopštem uspehu, dok emocionalna inteligencija doprinosi skoro 25–30 %.

 

 

Emocionalna inteligencija kao faktor uspeha u poslu

 

Istraživanja pokazuju da opšta inteligencija pomaže ljudima da se zaposle, a emocionalna inteligencija da napreduju na poslu. Organizacija ima manje koristi od onih zaposlenih koji se odlikuju visokim koeficijentom inteligencije, ali koji nemaju dovoljno razvijenu emocionalnu inteligenciju. Prema re?ima stru?njaka, najuspešniji lideri imaju izraženo razvijenu emocionalnu inteligenciju, iz ?ega se može izvu?i jasan zaklju?ak o vezi izme?u uspeha kompanije i nivoa emocionalne ineligencije njenih lidera.

 

Osoba može da ima izuzetnu edukaciju i obuku, britak analiti?ki um i izuzetan kreativni potencijal, ali bez emocionalne inteligencije, ne?e postati vrhunski lider.  Osnova? i predsednik Time Manager International (TMI), najve?e kompanije u Evropi koja se bavi konsaltingom u oblasti ljudskih veština i koja obu?ava oko 250.000 ljudi godišnje u 36 zemalja, kaže da njegova kompanija pomaže menadžerima mnogih kompanija da nevidljive stvari, a pre svega emocije zaposlenih, postanu za njih vidljive i jasne.

 

U ve?ini kompanija menadžeri su još uvek više zainteresovani za kratkoro?ne rezultate i finansijske efekte nego za uspostvaljanje i negovanje dobrih odnosa i stvaranje pozitivne atmosfere u firmi, bez obzira što to donosi zadovoljstvo zaposlenih, njihovu motivisanost, posve?enost poslu i lojalnost, a dugoro?no i neizostavno pove?anu produktivnost i profit.

 

altEmocionalna inteligencija je veoma važna na poslu (s obzirom da ljude sa kojima radimo ne poznajemo toliko dobro ni dugo kao ?lanove svoje porodice ili prijatelje, niti nas za njih vežu jake emotivne veze kao što je to slu?aj sa porodicom ili prijateljima) jer zna?ajno uti?e i na uspeh pojedinca i na uspešnost kompanije.

 

U koliko u firmi postoji nepoverenje izme?u menadžmenta i zaposlenih, ako nema otvorene i iskrene komunikacije ili ako se zaposleni plaše svojih direktora, oni ne?e biti motivisani da rade, ustru?ava?e se da prijave probleme u procesu rada i ne?e biti spremni da priznaju svoju grešku, ve? ?e svi problemi biti “gurani pod tepih” sve dok ne nastanu višestruko ve?e štete. Za nesposobnost da sa svojim podre?enim uspostave kvalitetnu komunikaciju, za neprepoznavanje zna?aja emocionalne inteligencije za firmu kao i za štetne posledice koje iz toga nastanu, odgovornost uvek leži na menadžmentu organizacije.

 

Oduvek je bilo poznato da se izuzetno uspešni poslovni ljudi razlikuju od onih prose?nih po izuzetnom nivou empatije, samodiscipline i inicijative, što sve predstavlja deo emocionalne inteligencije. Ovi kvaliteti su sve do nedavno smatrani apstraktnim i nemerljivim, ali se u poslednje vreme mnoge organizacije specijalizovane u oblasti ljudskih resursa bave upravo pronalaženjem instrumenata (samovrednovanja, analize, dijagnoze, testovi i tako dalje) koji ?e pomo?i da se kod pojedinaca i organizacija izmeri nivo njihove emocionalne inteligencije (kompetentnosti).

 

Rezultati svih ovih istraživanja treba da nam saopšte važnu pouku: svet bi bio mnogo prijatniji, a ljudi mnogo uspešniji i zadovoljniji, kada bismo pridavali više važnosti onome što nauka danas naziva emocionalnom inteligencijom, i kada bismo bili spremniji da uo?imo kako da je sti?emo i proširujemo, jer i kratko vreme odvojeno za razmenu “finih ose?anja” sa kolegama, šefovima ili podre?enima, kao i sa kupcima i poslovnim partnerima, može firmi u kojoj radimo doneti zadovoljstvo i zna?ajan profit.

 

 

SAMOSVESTAN RUKOVODILAC

 

Lideri sa izraženom samokontrolom u stanju su da u firmi stvore atmosferu umerenosti, poverenja i korektnosti, u kojoj ?e “unutrašnje borbe” za pozicije biti znatno smanjene, što otvara put produktivnosti. Samokontrola ima tako?e jedan zanimljiv “domino-efekat” na ?itavu organizaciju. U koliko se lider isti?e svojim umerenim i smirenim pristupom, svi su izgledi da u takvom ambijentu niko ne?e želeti da bude “usijana glava”.

 

Ukoliko na vrhu nema nekontrolisanog i impulsivnog ponašanja, ne?e ga biti ni u ?itavoj organizaciji. Ljudi se razlikuju po svojim sposobnostima u svakoj od ovih oblasti. Greške u emocionalnim veštinama mogu se popravljati, na njima se uspešno može raditi. Svako od ovih podru?ja u velikoj meri predstavlja navike i reakcije koje, uz napor, mogu biti usavršene.

 

Najuspešniji lideri imaju izraženo razvijenu emocionalnu inteligenciju. Lideri sa izraženom samokontrolom u stanju su da u firmi stvore atmosferu umerenosti, poverenja i korektnosti, u kojoj ?e “unutrašnje borbe” za pozicije biti znatno smanjene, što otvara put produktivnosti.

 

 

 

Autorke teksta:

 

Ivana Paunovi?, dipl. psiholog-master  i O.L.I. psihotarapeut

 

&

 

Nevena Perovi?, psiholog i O.L.I psihološki savetnik

 

 

http://www.facebook.com/psiholoski.svet.3?ref=ts&fref=ts

 

http://psiholosko-savetovaliste.blogspot.com/