Pojedinci ispunjeni samomotivacijom teže da ostvare rezultate koji su iznad njihovih očekivanja, kao i očekivanja drugih ljudi.

Samomotivacija znači da možete da pronađete zadovoljstvo u onome što radite i da vam nisu potrebni spoljni stimulansi (velika plata status, nagrade, kazne ili pretnje) da bi se pokrenuli na akciju.

Samomotivacija ili samodokazivanje predstavlja najviši nivo zadovoljenja ljudskih potreba, kada ljudi obavljaju poslove prvenstveno zbog sebe, zato što ih ti poslovi ispunjavaju ili za njih predstavljaju kreativni izazov, a ne zato što ih neko primorava ili nadgleda.

Ljubav prema poslu, nepresušna energija, želja da se uči, lojalnost prema firmi koja im omogućava da rade zanimljiv i kreativan posao predstavljaju odlike ljudi sa visokom samomotivacijom.

Ovi pojedinci, čak i kada se suoče sa teškoćama ostaju optimisti, jer njihova samokontrola kombinovana sa željom za postizanjem prevladava depresiju i frustraciju. Odlika ovih pojedinaca je da oko sebe okupljaju ljude sličnih profila, što može da predstavlja snažan podsticaj čitavoj organizaciji.

Istraživanja pokazuju da je samo 20 % radne populacije u stanju da sami sebe motivišu, dok motivacija preostalih 80 % ljudi zavisi od toga kako se drugi prema njima ponašaju.

Samosvest i razumevanje tuđih emocija

Razumevanje tuđih emocija podrazumeva pre svega sposobnost da stvari posmatramo iz pozicije svojih sagovornika (empatija), da razumemo njihove emocionalne potrebe, brige i želje i da u skaldu sa tim saznanjima “vučemo” inteligentne poteze.

Empatija je jedna od najvrednijih veština, jer nije jednostavno proniknuti u razmišljanje i emotivno stanje svojih sagovornika, posebno ako se zna da se 90 % komunikacije između ljudi odvija neverbalno kroz “govor tela”. Dobra vest je da iako je empatija urođena osobina, ona se može trudom i iskustvom izgraditi i unaprediti.

Kada govorimo o emocijama ljudi, nestaju hijerarhijske razlike i barijere. Svi delimo iste emocije, i one treba da nas spajaju sa drugim ljudima, a ne da nas razdvajaju. To je razlog, a to potvrđuju i istraživanja, da su oni ljudi koji su u stanju da prepoznaju osećanja drugih, uspešniji i omiljeniji na poslu. Sve ovo, naravno, ne znači da treba da damo prioritet potrebama drugih ljudi u odnosu na sopstvene, ali da bi doneli inteligentne odluke treba da budemo svesni stavova i emocija drugih i da ih uzmemo u obzir.

Neki naučnici smatraju da tradicionalni IQ, odnosno kognitivna konvencionalna inteligencija koja se meri koeficijentom inteligencije ne doprinosi više od 4 % sveopštem uspehu, dok emocionalna inteligencija doprinosi skoro 25–30 %. Ostaje značajnih 60–70 % koji zavise od drugih vrsta inteligencije, kao što su praktična inteligencija, kreativna inteligencija, profesionalne veštine (stručnost) u konkretnoj aktivnosti na poslu, kao i od drugih faktora kao što su društveni status, sreća i drugo.

Samosvest i samokontrola

Samokontrola ili upravljanje svojim emocijama oslobađa nas opasnosti da budemo zarobljenici sopstvenih emocija. Normalno je da ljudi prolaze kroz loše raspoloženje i da imaju potrebu za emotivnim istupima, ali samokontrola omogućava da se jake emocije kontrolišu i kanališu, i da se iskoriste za svoje dobro a ne protiv sopstvenog interesa. Jedan od važnih elemenata samokontrole je sposobnost da se nosite sa stresnim situacijama.

Lideri sa izraženom samokontrolom su u stanju da u firmi stvore atmosferu umerenosti,poverenja i korektnosti, u kojoj će “unutrašnje borbe” za pozicije biti znatno smanjene što otvara put produktivnosti. Samokontrola ima takođe jedan zanimljiv “domino-efekat”na čitavu organizaciju ukoliko se lider ističe svojim umerenim i smirenim pristupom, svi su izgledi da u takvom ambijentu niko neće želeti da bude “usijana glava”. Ukoliko na vrhu nema nekontrolisanog i impulsivnog ponašanja, neće ga biti ni u čitavoj organizaciji.

Može li se emocionalna inteligencija razvijati?

Mnoga istraživanja ukazuju da – može. Za razliku od intelektualnog funkcioniranja koje se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna inteligencija se može razvijati u svim segmentima bez obzira na životnu dob. Svako od nas može naučiti koje veštine sačinjavaju, na primer uspešan timski rad, i razvijati te veštine u svakodnevnom radu.

Svako može vrlo uspešno naučiti komunicirati i kontrolisati svoje emocije. Svako može spoznati sebe, ukoliko to želi i ukoliko tome posveti određenu pažnju i napor. Emocionalna inteligencija se samo donekle može razviti automatizmom (suočavanjem s različitim situacijama kroz odrastanje). Da bi se razvila na pravi način potrebno je usvojiti znanja i stalno praktikovati nove veštine dok ne pređu u naviku.

Ono što najviše vežbate, to i postajete. Ako vežbate aktivno slušanje, posta ćete izvrstan slušač i poznavaoc  ljudi oko sebe, što je nenadmašna poslovna i lična prednost. Ako vežbate aktivno zauzimanje za sebe, uspećete zadovoljiti veliku većinu vaših potreba.

Kao što se može videti, emocionalna inteligencija je koncept koji grupiše mnoge psihološke pojmove koji su povezani sa emocionalnim kompetencijama. Time je doprineo da se u velikoj meri razbiju stereotipi o emocijama kao iracionalnim i ometajućim tvorevinama koje stoje na putu razumnom i racionalnom odlučivanju.

 

Ivana Paunović, psiholog-master  i O.L.I. psihotarapeut & Ana Gvozdić, psiholog i O.L.I psihotarapeut