alt

Pojedinci ispunjeni samomotivacijom teže da ostvare rezultate koji su iznad njihovih očekivanja, kao i očekivanja drugih ljudi.

Samomotivacija zna?i da možete da prona?ete zadovoljstvo u onome što radite i da vam nisu potrebni spoljni stimulansi (velika plata status, nagrade, kazne ili pretnje) da bi se pokrenuli na akciju.

 

Samomotivacija ili samodokazivanje predstavlja najviši nivo zadovoljenja ljudskih potreba, kada ljudi obavljaju poslove prvenstveno zbog sebe, zato što ih ti poslovi ispunjavaju ili za njih predstavljaju kreativni izazov, a ne zato što ih neko primorava ili nadgleda.

 

Ljubav prema poslu, nepresušna energija, želja da se u?i, lojalnost prema firmi koja im omogu?ava da rade zanimljiv i kreativan posao predstavljaju odlike ljudi sa visokom samomotivacijom.

 

Ovi pojedinci, ?ak i kada se suo?e sa teško?ama ostaju optimisti, jer njihova samokontrola kombinovana sa željom za postizanjem prevladava depresiju i frustraciju. Odlika ovih pojedinaca je da oko sebe okupljaju ljude sli?nih profila, što može da predstavlja snažan podsticaj ?itavoj organizaciji.

 

Istraživanja pokazuju da je samo 20 % radne populacije u stanju da sami sebe motivišu, dok motivacija preostalih 80 % ljudi zavisi od toga kako se drugi prema njima ponašaju.

 

Samosvest i razumevanje tu?ih emocija

 

Razumevanje tu?ih emocija podrazumeva pre svega sposobnost da stvari posmatramo iz pozicije svojih sagovornika (empatija), da razumemo njihove emocionalne potrebe, brige i želje i da u skaldu sa tim saznanjima “vu?emo” inteligentne poteze.

 

Empatija je jedna od najvrednijih veština, jer nije jednostavno proniknuti u razmišljanje i emotivno stanje svojih sagovornika, posebno ako se zna da se 90 % komunikacije izme?u ljudi odvija neverbalno kroz “govor tela”. Dobra vest je da iako je empatija uro?ena osobina, ona se može trudom i iskustvom izgraditi i unaprediti.

 

Kada govorimo o emocijama ljudi, nestaju hijerarhijske razlike i barijere. Svi delimo iste emocije, i one treba da nas spajaju sa drugim ljudima, a ne da nas razdvajaju. To je razlog, a to potvr?uju i istraživanja, da su oni ljudi koji su u stanju da prepoznaju ose?anja drugih, uspešniji i omiljeniji na poslu. Sve ovo, naravno, ne zna?i da treba da damo prioritet potrebama drugih ljudi u odnosu na sopstvene, ali da bi doneli inteligentne odluke treba da budemo svesni stavova i emocija drugih i da ih uzmemo u obzir.

 

Neki nau?nici smatraju da tradicionalni IQ, odnosno kognitivna konvencionalna inteligencija koja se meri koeficijentom inteligencije ne doprinosi više od 4 % sveopštem uspehu, dok emocionalna inteligencija doprinosi skoro 25–30 %. Ostaje zna?ajnih 60–70 % koji zavise od drugih vrsta inteligencije, kao što su prakti?na inteligencija, kreativna inteligencija, profesionalne veštine (stru?nost) u konkretnoj aktivnosti na poslu, kao i od drugih faktora kao što su društveni status, sre?a i drugo.

 

Samosvest i samokontrola

 

Samokontrola ili upravljanje svojim emocijama osloba?a nas opasnosti da budemo zarobljenici sopstvenih emocija. Normalno je da ljudi prolaze kroz loše raspoloženje i da imaju potrebu za emotivnim istupima, ali samokontrola omogu?ava da se jake emocije kontrolišu i kanališu, i da se iskoriste za svoje dobro a ne protiv sopstvenog interesa. Jedan od važnih elemenata samokontrole je sposobnost da se nosite sa stresnim situacijama.

 

Lideri sa izraženom samokontrolom su u stanju da u firmi stvore atmosferu umerenosti,poverenja i korektnosti, u kojoj ?e “unutrašnje borbe” za pozicije biti znatno smanjene što otvara put produktivnosti. Samokontrola ima tako?e jedan zanimljiv “domino-efekat”na ?itavu organizaciju ukoliko se lider isti?e svojim umerenim i smirenim pristupom, svi su izgledi da u takvom ambijentu niko ne?e želeti da bude “usijana glava”. Ukoliko na vrhu nema nekontrolisanog i impulsivnog ponašanja, ne?e ga biti ni u ?itavoj organizaciji.

 

altMože li se emocionalna inteligencija razvijati?

 

Mnoga istraživanja ukazuju da – može. Za razliku od intelektualnog funkcioniranja koje se može razvijati u odre?enoj dobi i do odre?enih granica, emocionalna inteligencija se može razvijati u svim segmentima bez obzira na životnu dob. Svako od nas može nau?iti koje veštine sa?injavaju, na primer uspešan timski rad, i razvijati te veštine u svakodnevnom radu.

 

Svako može vrlo uspešno nau?iti komunicirati i kontrolisati svoje emocije. Svako može spoznati sebe, ukoliko to želi i ukoliko tome posveti odre?enu pažnju i napor. Emocionalna inteligencija se samo donekle može razviti automatizmom (suo?avanjem s razli?itim situacijama kroz odrastanje). Da bi se razvila na pravi na?in potrebno je usvojiti znanja i stalno praktikovati nove veštine dok ne pre?u u naviku.

 

Ono što najviše vežbate, to i postajete. Ako vežbate aktivno slušanje, posta ?ete izvrstan sluša? i poznavaoc  ljudi oko sebe, što je nenadmašna poslovna i li?na prednost. Ako vežbate aktivno zauzimanje za sebe, uspe?ete zadovoljiti veliku ve?inu vaših potreba.

 

Kao što se može videti, emocionalna inteligencija je koncept koji grupiše mnoge psihološke pojmove koji su povezani sa emocionalnim kompetencijama. Time je doprineo da se u velikoj meri razbiju stereotipi o emocijama kao iracionalnim i ometaju?im tvorevinama koje stoje na putu razumnom i racionalnom odlu?ivanju.

 

 

 

Autorke teksta:

 

Ivana Paunovi?, psiholog-master  i O.L.I. psihotarapeut

 

&

 

Ana Gvozdi?, psiholog i O.L.I psihotarapeut

 

 

http://www.facebook.com/psiholoski.svet.3?ref=ts&fref=ts

 

http://psihoterapijaoli.com

 

http://psiholosko-savetovaliste.blogspot.com/