Nesporazumi i konflikti mogu biti unutar nas samih ili nastajati u našoj interakciji sa okolinom. Razrešavanje uključuje sklanjanje od onoga što osoba više ne želi za sebe.

Takođe, uključuje i kretanje u novim pravcima, kao i istraživanje različitih obrazaca ponašanja i iskustava. Svesna volja da se eksperimentiše sa različitim ponašanjima, koja sami iniciramo, osnova je procesa rasta.

Osoba kroz samootkrivanje i podizanje svesnosti saznaje šta joj ogovara, a šta ne.

“Cilj mi je da otkriješ povišenu svesnost kako kočiš svoje sposobnosti, da bi zadovoljio svoje potrebe, da rasteš kao osoba i ispuniš više svojih potencijala.” (Perls)

 

Rast kao cilj

Rast je proces koji je sačinjen od malih koraka. Razrešavanjem nesporazuma otklanjamo barijere na svom razvojnom putu. Bitno je prihvatiti da svi ljudi mogu da porastu, iako su “odrasli”.

Sve što kažem i uradim je deo mene!

Svaka misao, osećanje, verbalizacija i akcija je izraz identiteta osobe u datom trenutku. Osoba postaje svesnija svog identiteta kada “poseduje” sve što kaže i uradi. To može da vežba tako što govori u prvom licu jednine i izbegava apstraktne i inpersonalne izjave.

Ljudi su skloni projetkovanju na druge i davanju “Ti” izjava: “Ti si dosadan!“, “Ti si nerazuman!”, “Ti si nesnosan!”.

Pričanjem u prvom licu jednine izbegavaju se priče koje imaju tendenciju da budu beskrajne “priče o” ili čista intelektualizacija i racionalizacija. U takvim pričama nema pravog odnosa između dve osobe.

Davanjem izjava tipa: “Meni si dosadan”, “Meni je dosadno”, “Ljutim se na tebe”, “Besan sam!”, “Meni se to sviđa”, povećava se svesnost emocionalnog aspekta onoga što je rečeno.

 

Nesporazumi sa samim sobom

Ljudi često dolaze u bezizlazno stanje, kada ne mogu da donesu odluku, hteli bi “i tamo i ovamo”, a sve zbog oprečnih osećanja koja se u njima bore.

Nekada svesno znaju šta žele, ali im neki “unutrašnji demoni” ne daju da svoje želje ostvare, pa tako sabotiraju sami sebe i podmeću sebi “klipove pod točkove”.

Često se javlja diskrepanca između verbalne i neverbalne ekspresije. Ova razlika ukazuje na to da se neko osećanje skriva i da često to radimo sebi samom.

 

Svesno i nesvesno

Dešava se da nagonske, libidozne ili agresivne potrebe, koje je osoba sebi zabranila i potisnula, u detinjstvu pod uticajem značajnih odraslih osoba, i sada, kao odrasla sa već izgrađenim oblicima ponašanja ne dozvoljava sebi, izbiju u svesni deo ličnosti.

Tada se u osobi javlja konflikt – ona ima potrebu da uradi nešto što je zabranjeno, što nije pristojno, nije primereno u datom trenutku. Moguće odbrane od naleta nagona su različite, i bilo da je to sublimacija, poricanje, potiskivanje ili premeštanje, osoba mora da pretrpi suočavanje sa ovim energijama.

 

Svesno “JA”  i unutrašnji “Glas savesti”

Sukob može nastati između svesnih namera osobe i unutrašnjeg moralnog kritičara u koga, u toku odrastanja, smeštamo sve moralne norme koje smo usvojili od značajnih odraslih koji su nas okruživali ili nasuprot njima, ako se radilo o traumatičnim odnosima.

Kada osoba hoće da uradi ili oseća nešto što je u sukobu sa njenim sopstvenim moralnim normama, ona se nalazi na “mrtvoj tački” i tada, ili ima potrebu da sebe kazni i oseća krivicu ili pribegava nekom drugom mehanizmu dobrane – projektuje krivicu u druge ljude ili je poriče.

 

Nezadovoljene potrebe

Ukoliko su potrebe osobe frustrirane u datim okolnostima, u određenom društvu ili vremenskom periodu, osoba oseća da je drugi ne razumeju, da mora da izađe iz date situacije, da “ne može više da izdrži”.

Netolerancija na frustraciju narcističkih potreba, hedonističkih potreba, potreba za ogledanjem u drugima, može da se smanjuje vežbanjem i tolerisanjem manjih doza neprijatnih osećanja, kako bi se polako stvarao imunitet psihe i kako bismo “ojačavali” u suočavanju sa “nezgodnim” situacijama i osobama.

 

Bazične emotivne sposobnosti

Postoje psihološke vežbe koje osoba može praktikovati za izgradnju bazičnih sposobnosti za obradu emocija, koje joj mogu pomoći u razrešavanju nesporazuma sa sobom.

U nastavku možete videti neke od njih za razvijanje neutralizacije agresivnih i libidoznih energija, razvijanju mentalizovacije odnosno razumevanja procesa koje se unutar osobe dešavaju, ucelovljavanje ličnosti i tolerisanja različitih vrsta frustracija.

 

“Večernji pregled”

Ova vežba nas uči kako da umirimo um i neutralizujemo agresivnu energiju koju su nam mogli  pobuditi dnevni događaji, kako bismo bili u mogućnosti da ih mentalno obradimo u relativno smirenom stanju.

Uvežbavanjem ove navike možete stvoriti novi obrazac nošenja s dnevnim frustracijama i agresivnom energijom koje one mogu izazvati. Događaje treba rekonstruisati i analizirati bez namere da se ocenjuju.

Možda ćete doći do mnogo taktičnijeg načina na koji biste mogli da formulišete svoje mišljenje ili da pronađete mudriji izraz. Ako mu pristupite kao mogućnosti da nešto naučite, moći ćete se prilagoditi tome da u sličnoj prilici ubuduće postupate na drugačiji način.

Ovu korisnu vežbu možete obavljati svake večeri pre spavanja, kako biste smirili svoje energije i lakše utonuli u san.

 

“Skala razužasavanja”

Ovo je tehnika za povećanje sposobnosti tolerancije na razne vrste frustracija. Sprovodi se tako što na skali od nula do sto osoba postavi procentualni prikaz stepena u kome ju je uznemirila neka konfliktna situacija, bilo da se radi o sukobu u njoj samoj, bilo o nesporazumu sa drugom osobom.

Tada se osoba upućuje da razmisli koja je to najužasnija stvar koja je mogla da se desi kao rezultat uznemiravajućeg događaja. Tada odredi stepen te nove frustracije. Zatim proverava, da li se prvi broj promenio u odnosu na ovaj zamišljeni najstrašniji događaj, odnosno, da li prvobitni nivo frustracije treba nakon realnog sagledavanja smanjiti.

Na ovaj način osoba umiruje sebe, jer uviđa da se nije desila katastrofa i da je “užas” manji nego što se u prvom mahu činio.

 

“Krug ličnosti”

Ukoliko osoba ima problem globalnog vrednovanja sebe ili drugoga, obezvređivanje sebe kao osobe, obezvređivanje drugih, ili analogno, idealizaciju sebe i drugih, može joj se zadati da nacrta krug koji predstavlja nju samu ili drugu osobu.

U njega upisuje sve svoje vrline i mane, sve osobine ličnosti. Prilikom analize završene vežbe trebalo bi obratiti pažnju na celovitost doživljaja sebe i drugih.

Osporavanjem ideje da osoba može biti samo dobra ili samo loša, odnosno globalno vrednovana, ukazujemo na to da dobre i loše strane koegzistiraju u jednoj osobi uvek.

Loša osoba bi bila ona koja nikada u životu nije uradila, niti će u budućnosti uraditi ijedno dobro delo. Dobra osoba bi onda da stalno radila samo dobre stvari. Mi smo svi pogrešiva ljudska bića, s vrlinama i manama, i cilj ove tehnike je da osoba sama to uvidi.

Na takav način smanjuje se broj “otpisivanja” ljudi kao “zlih”, a povećava se nivo prihvatanja sebe sa svim unutrašnjim trvenjima.

 

“Unutrašnji kritičar ili unutrašnji saboter”

Razmislite na koji način kritikujete sebe kada pogrešite, šta govorite sebi, koje etikete na sebe lepite, šta sebi branite. Zapišite te reči i poruke, zapišite u kojim situacijama se budi vaš unutrašnji kritičar. Dajte mu neko ime. Papir trpi sve!

Kada završite sa vežbom, pročitajte naglas te rečenice. Zamislite kako bi se osećala druga osoba da joj vi upućujete takve kritike. Da li biste istom žestinom kritikovali nekoga koga volite? Da li vi morate tako nešto da trpite?

Na ovaj način možete osvestiti deo ličnosti koji vas kontroliše. “Porazgovarajte” zatim sa tim delom sebe, sada kada ste mu nadenuli ime. Kažite mu, ako želite da vas manje kritikuje. Napravite dogovor sa samim sobom koji će vam doneti smirenje.

“Unutrašnji saboter” je deo vaše ličnosti koji podmeće klipove pod točkove vašim ciljevima, željama i planovima. Razmislite na koje sve načine to radite. Šta vam Saboter govori? Zapišite i te rečenice.

Kada ih zatim pročitate sa papira, razmislite da li vam odgovara takav unutrašnji samodgovor. Ako ne želite da uz prirodna ograničenja i zabrane od strane drugih, dodajete sebi kočnice u ljubavi i u radu “porazgovarajte “sa svojim Saboterom. Koji su njegovi razlozi da vam upućuje takve poruke? Razrešite nesporazume sa samim sobom.

 

Nesporazumi sa drugima

“Konflikt je situacija u kojoj dve ili više osoba teže da postignu cilj za koji opažaju da ga može postići samo jedna osoba, a ne obe ili sve zainteresovane osobe.”

On u sebi sadrži interakciju i dijalog, i zato je potreban za razvoj pojedinca i može se pozitivno iskoristiti za upoznavanje drugih osoba i načina funkcionisanja ličnosti, koji se od našeg razlikuju.

Vrste nesporazuma mogu biti različite – sukob zbog sadržaja (koji ćemo film da gledamo na televiziji, koja je ekipa bolja u fudbalu, gde ćemo ići u goste večeras) ili sukob zbog načina rešavanja sukoba.

Ljudi koji dolaze iz različitih vrsta porodica imaju razvijene različite mehanizme reagovanja – neki se povlače, drugi su agresivni, dok ostali imaju potrebu za pregovaranjem. Tako postoje razni stilovi rešavanja nesporazuma – izbegavanje, prilagođavanje, kompeticija, kolaboracija i kompromis.

 

Da li  je sukob loš?

“Neki nesporazumi se ne mogu rešiti, ali ipak u sebi imaju pozitivan potencijal.”

Pozitivne posledice sukobljavanja su bolji kvalitet rešenja, veći interes grupe, razvijanje kreativnosti, bolje prilagođavanje promenama, smanjenje napetosti među ljudima.

Negativne posledice sukoba su loši međuljudski odnosi, loša komunikacija, sukobi postaju važniji od života i rada, uvećavanje nezadovoljstva i slabiji rezultati rada.

Pozitivnim unapređenjem samoizražavanja mogu se smanjiti negativne posledice sukoba. Proces rasta i prilagođavanja uključuje sticanje i asimilovanje novih svesnosti u malim koracima.

Postoje i tehnike “prve pomoći” koje mogu pomoći osobama koje osećanja u konfliktima znaju da “preplave”:

 

“Tajm – aut”  tehnika

Tajm – aut tehnika funkcioniše po principu kompromisa između bliskih ljudi koji se često svađaju. Kada osete bes, uznemirenost, stres narasta, tada bi od sagovornika ili sapatnika u svađi trebalo da zatraže pauzu.

Zatim da se izmeste iz situacije kako bi analizirali iracionalne misli i osporili ih. Ova tehnika se koristi kada su već utvrđene iracionalne misli koje izazivaju bes, odnosno kada je osoba svesna da je po glavi počela da vrti nerealne slike, i da “pakuje” optužbe i strahove.

Na ovaj način vežba se mentalizacija i neutralizacija. Kada osetite da vas nezdrave emocije preplavljuju, zatražite tajm – aut!

 

“Stop” tehnika

Vežba zaustavljanja misli ili stop tehnika može se koristiti kao vežba samopomoći. Prejake i nezdrave emocije se ne javljaju odjednom, već se “bilduju” u organizmu. Ti procesi su, međutim, jako brzi i često ih nismo svesni, već samo, odjednom, osetimo da smo preplavljeni besom, povređenošću, panikom…

Na prvi nalet prejakih osećanja, dobro je reći sebi glasno STOP. Tako otklanjamo snažnu emociju (neutrališemo je), a osvešćujemo misao kojom smo počeli da je stvaramo  (mentalizujemo).

Ova tehnika se uvežbava, tako da na kraju postane automatizovana. Glasno STOP se zamenjuje unutrašnjim samogovorom i analizom iracionalnih misli.

 

Igre dijaloga i menjanje uloga

Menjanje uloga, stavljanje u poziciju drugoga značajno podiže svesnost osobe. U ovoj vežbi osoba zamišlja drugu osobu koja je jako nervira ili sa kojom ima neki nerazrešen odnos, i zatim počinje glasno da govori kao da ta druga osoba sedi na praznoj stolici pored nje.

Ono što na javi nije iskazala, sada ima priliku da to kaže i “skine kao teret sa ramena”. Time i osvešćuje sve ono što se u njoj “nakupilo”. Nakon toga sledi menjanje uloga. Osoba sedne na drugu stolicu i stavi se u ulogu te druge osobe. Kao ta druga osoba odgovara na pritužbe.

Otkrivanje svojih osećanja i uživljavanje u osećanja i razloge suprotstavljene strane može da bude od velike pomoći u razrešavanju nesporazuma, jer osoba u sebi nalazi odgovore na postavljena i ne postavljena pitanja.

 

Tehnika “Sada i ovde”

Osoba može postići veliki uspeh odgovaranjem na samo tri pitanja – Šta sada radiš? Šta osećaš? Šta želiš? Ovim pitanjima vraća se u sadašnji trenutak sa većom mogućnošću za realno procenu situacije.

Iz te skoncentrisanosti na sadašnji trenutak može postaviti sebi sledeće pitanje – “Šta želiš u sledećem trenutku?”. Samo koncentrisanjem na to kako diše u ovom trenutku, osoba

može da se vrati u sadašnji trenutak i osvesti šta trenutno radi sebi ili drugima.

“Promena se dešava kada prestanemo da se trudimo da budemo ono što nismo, i postanemo ono što smo. Ne dešava se pod uticajem autoritativnih ličnosti ili rešenošću da se ponašamo na određen način.”

 

Pomoć deci

Primeri vežbi mogu se koristi kao pomoć nastavnicima za rad sa učenicima na časovima odeljenskog starešine. One služe razvoju ličnosti deteta, povećanju nivoa empatije i poboljšanju veština socijalizacije.

Učenicima sa posebnim vaspitnim potrebama naročito mogu biti interesantne igre dijaloga sa drugim učenicima, što dovodi do brže integracije ovih učenika sa vršnjacima.

 

Zahvalnost

Predlažem vam za kraj da sada i ovde uradimo vežbu “zahvalnosti”. Setite se kome i zbog čega ste zahvalni ovog trenutka ili u svom dosadašnjem životu? Prikupite u sebi sve dobre uspomene, napravite album lepih sećanja.

Na ovaj način negujete u sebi stabilnost psihe, razvijate svoju ličnost i stvarate jaku bazu za nošenje sa budućim nesporazumima.

Život nije lak, ali ga vredi živeti u svoj njegovoj punoći, sa svim izazovima, raskrsnicama i rizicima. Na svakoj prepreci, kraj kamena spoticanja čuči i vaša ljubav, čekajući da je otkrijete.

 

Mirjаnа Kokerić