alt

 

Jeste, lepo ste pročitali, pojela sam Deda Mraza. Pa šta?

 

Šta da radim kad je koštao samo 18 dinara.

Nije puno?

 

Nije. Toliko i vredi. Da nije umotan u onu crvenu foliju i da nema ta ista folija na sebi sliku Deda Mraza, ja ga ne bih ni prepoznala i nikad ga ne bih pojela, iako je ?okoladan. Šteta baš.

 

Elem, da pre?emo na stvar.

 

Ko je pa taj Deda Mraz? Što se uvek u ovo vreme diže tolika fama oko istog?

 

Ljudi razglabaju pri?e da li deci treba re?i da Deda Mraz postoji ili ne? Iako postoji, onaj ?okoladni, a i onaj sa kojim svako od nas ima bar šest slika (do šeste, sedme godine).

 

Onda, kasnije, krene druga pri?a o tome da li deci treba re?i da on i ne postoji.

 

Nego, onda dolazimo do jedne nedoumice.

 

Kada da im se kaže da Deda Mraz ne postoji? Kada ve? znaju za njegovo postojanje preko strine, tetke, bake i roditelja?

 

Kada su ga videli na reklami za ono crno gazirano pi?e koje se ne pije u Kini?

 

Kada ne znaju za njegovo postojanje, da im se zabrani da veruju u takvog ?oveka, stvora koji ne postoji?

 

Ili da im se lepo objasni da je Deda Mraz Sveti Nikola?

 

Ne, ipak bolje im ne govorite ništa. Gledajte šta drugi rade, jer ako je jedno dete te generacije u iluziji, nemojte pustiti neku drugu decu da im kvare detinjstvo, jer, kako ?e, jelte, (pre)živeti bez Deda Mraza.

 

Ja se nešto ne se?am da mi je deka pri?ao da mu je Deda mraz donosio poklone. Verovatno nije ni znao ko mu donosi poklone. Bilo je drugo vreme. Bolje.

 

Nego, se?am se kako je bilo u moje vreme odnosno u vreme kad sam ja bila mala, pre 20 godina.

 

Godinama mi je taj Deda Mraz donosio poklone, kad smo slavili Novu godinu kod ku?e. Uvek sam dobijala sve što sam tražila  i to mi se dopadalo, kao i svakom detetu.

 

Nego, jedne godine odemo mi u goste kod tetke i ja razmišljam kako ?e sad on da mi donese nešto, kad ja nisam kod ku?e.

 

Kad, ja vidim baku kako otvara spoljna vrata i ostavlja neki paket ispred vrata.

 

Eto.

 

alt

To je taj trenutak kad sam ja znala da je to za mene i brata i da nema nekog tamo ko mi to daje. Nema veze, nije mi bilo mnogo žao.

 

Nije mi samo bilo jasno što smo toliko slušali o tom Dedi, a njega nema. Nije umro, nego je nestao. Više bih se radovala da su mi baka i deka ili roditelji direktno davali poklon.

 

Ozbiljna sam.

 

Ovako su se verovatno ose?ala i sva deca na svetu kad su saznala na neki na?in da Deda Mraz nije stvaran. Da ne možemo da ga pipnemo. U redu, legenda je u redu, verovanje je u redu, ali to nije stvarno. Bar ne u toj meri.

Svakako, ono što bi trebalo da znate je da je originalni Deda Mraz imao zeleno odelo, pa je ona firma, što proizvodi crni sok i ima reklamu da nam stižu praznici, kao da mi to ne znamo, odlu?ila da ipak ima crveno odelo, jer je verovatno privla?nije, ali nema logike.

 

Ništa tu nema logike.

 

Ali kakav bi svet bio da ima samo logike?

 

Nikakav.

 

Ovaj svet živi i preživljava od snova, od nadanja. Pandora sindrom.

 

Recite Vašoj deci šta ho?ete.

 

A vi, deco, ako ovo pro?itate, možete verovati da je Deda Mraz stvaran, možete ga iznajmiti, recite roditeljima, kad su ve? zapeli, pa neka Vam stvarno donese poklon taj neko, Deda koji je legenda.

 

Vi koji ne?ete, imate svog dedu, koji je svakako legenda za sebe. Sigurna sam.

 

Ne treba Vam poklon kada imate porodicu kod koje možete makar da odete za praznike, ma koliko godina da imate.

 

I da, da ponovimo, ?okoladni Deda Mraz košta samo 18 dinara, onaj mali, ako na?ete negde ve?eg  javite nam, da ga pojedemo.

 

?okolada je stvarna, postoji, verujte mi.

 

 

 

Jovana Vilimonovi?

 

http://www.facebook.com/Pozdravsuncu