DUH

Postoje ljudi kojima je lakše da vode, nego da budu vođeni. I postoje ljudi kojima je lakše upravo obrnuto, da budu vođeni. Prvi imaju problem sa poverenjem u ljude i verovatno generalno u život i zato teže ka tome da sve i u svakom trenutku drže pod kontrolom. Drugi se pak plaše odgovornosti, pa im je lakše da taj deo prepuste drugima: ako nešto i krene po zlu, kriv je onaj ko je vodio.

Ljudi iz prve grupe, zvaćemo ih „nepoverljivi“, kada imaju neki problem, noćima ne spavaju pokušavajući da pronađu rešenje. Dok nasuprot njima, ljudi iz druge grupe, nazovimo ih „neodgovorni“, kada imaju neki problem, preterano mnogo spavaju,čak i po 16 sati dnevno, pokušavajući na taj način da pobegnu od realnosti i sačekaju da im neko drugi reši problem, pa će, kad sve to prođe, oni da se probude iz svog „zimskog sna“.

Postoji jedna plesna vežba koja vam može pomoći da otkrijete kojoj grupi ljudi pripadate, ako to većne znate. Vežba se zove „Ogledalo“. Dve osobe stanu jedna ispred druge. Pusti se muzika i jedna od njih počinje da pleše, dok druga treba da bude njeno ogledalo i da radi sve isto što i ona, kao odraz u ogledalu. Ova vežba, ukoliko se odradi kako treba, gledajući sa strane, iz ugla publike, može da izgleda toliko sinhronizovano, kao da je koreografisan ples u pitanju. Kod „plesača“ u vežbi „Ogledalo“, odnosno kod onoga koji vodi, mora da postoji sledeći mentalni stav: ja sad nemam jedno telo, imam dva i odgovoran sam za oba dok plešem kroz njih. Onaj ko je „odraz u ogledalu“, odnosno onaj koji prati, mora da prestane da postoji u mentalnom smislu i da se apsolutno prepusti osobi prekoputa, a što je jedino moguće postići putem osećaja.

Dakle, onaj ko prati, ne sme da razmišlja, ne sme da smišlja „šta bi to sad u ovom trenutku bilo najbolje izvesti uz ovaj takt“, već se s punim poverenjem prepušta , koristeći se svojim osećajima, osobi koja stoji preko puta nje. Ova vežba se radi naizmenično: najpre jedna osoba vodi, a druga prati, a onda se zamene. I kod ove vežbe ne treba birati živahnu muziku, jer pokreti moraju biti lagani, kako bi osoba koja prati, „odraz u ogledalu“, mogla da prati „plesača“, lidera.

Ukoliko se ispostavi da ste žena i imate problem sa prepuštanjem i poverenjem u ljude i život, vaš najbolji „lek“ može biti treniranje plesova u paru. Možete birati od kizombe (angolski savremeni ples u paru), koja je plesani seks, preko salse, koja je plesano seksualno zavođenje, do argentinskog tanga koji je plesano emocionalno jedinstvo dveju osoba. Sami procenite na kom ste nivou, pa odaberite stil koji vam odgovara.

Ukoliko ste žena, a imate problem sa prepuštanjem muškarcima, toliko da ne možete ni da zamislite da mu se prepustite do te mere da on sa vašim telom, umom i dušom radi šta želi (jer upravo to se dešava kod plesova u paru), onda postoji jedan plesni stil i jedna plesna forma novijeg datuma u kojoj uglavnom učestvuju samo žene i u kojoj nema fizičkog kontakta, a reč je o American Tribal Style (ATS). Ovaj plesni stil karakteriše  simultana grupna improvizacija.

Dakle, postoji jedna liderka, koja stoji ispred cele grupe i koja, baš kao i u vežbi „Ogledalo“ ne pleše samo kroz svoje telo, već kroz sva tela, svih plesačica iz njenog plesnog plemena (po tome je i stil dobio naziv, tribal – plemenski). Dok se cela grupa, prepušta liderki. Ovde, za razliku od vežbe „Ogledalo“, igračica za svoje prepuštanje liderki, dobija podršku celog plemena, jer svi isto rade.

Ukoliko ste žena, a imate problem sa preuzimanjem odgovornosti, onda bi trebalo da se bavite nekim individualnim, ali energičnim plesnim stilom, kao što su: flamenko, brazilska samba, afrički plesovi… Treba da plešete same i da kroz temperamentnu i energičnu muziku, budite u sebi onu svoju najdivlju stranu ličnosti. Ovakvi plesovi će vam pomoći da izgradite stav i steknete samopouzdanje.

TELO

Ako niste zadovoljni kako se osećate u svojim telima, ples svakako može da pomogne i u tom smislu. Ako pogledate svoje i tela drugih ljudi, videćete da postoje snažnija i manje snažna tela, baš kao i elastična i savitljiva i manje fleksibilna tela. Najidealnije bi bilo da nam tela u ovom smislu budu uravnotežena, odnosno da poseduju istu kolićinu snage i fleksibilnosti.

Međutim, retko kad je tako, obično su ove dve fizičke karakteristike obrnuto proporcionalne: što je telo snažnije, to je manje elastično i što je telo razgibanije, to je manje jako. Snaga vašeg tela je odraz snage vašeg uma, odnosno sposobnosti da materijalizujete vaše ideje i zamisli. Što ste mentalno više u materiji, to će vam telo biti snažnije.

Da li ste nekada videli nekog bodibildera koji se interesuje za slikarstvo? On je previše u materiji da bi mogao da se prepusti osećanjima koje izaziva jedno likovno umetničko delo na primer. Sa druge strane, elastičnost tela je odraz sposobnosti da se prepustimo osećanjima, životu, drugim ljudima… Ljudi se često čude kada vide da je neka gojazna osoba izuzetno elastična i savitljiva, a ustvari, to je vrlo logično. Nepreduzimljive, „neodgovorne“ osobe su uglavnom gojazne i imaju nejaka tela, ali zato nemaju nikakav problem sa prepuštanjem, pa zato često na časovima joge na primer, možemo da vidimo punačke osobe koje lakše zauzimaju neke komplikovane joga položaje (asane), nego neki mršavi ljudi: štipaljka, špaga, lotos… sve to rade bez problema, ali zato nemaju dovoljno snage da zauzmu ni početni polažaj za sklekove, a kamo li da urade jedan sklek. Sa druge strane, „nepoverljivi“, obično imaju mršava, snažna tela, ali izuzetno nesavitljiva i neelastična. Oni pak, sa svojim telima imaju suprotan problem od „neodgovornih“: stalno su u grču, spremni za akciju i ne znaju da se opuste, pa zato ne mogu ni da dodirnu svoje prste na nogama bez savijanja kolena.

U ovom smislu, žene sa nefleksibilnim telima i problemom opuštanja, morale bi da idu postepeno i mogle bi da krenu od orijentalnih plesova, koji su dobrim delom racionalni i većina pokreta se dešava u karlici, što zahteva aktivaciju energije donjih čakri, koje ovakve preduzimljive i odgovorne žene imaju aktivirane i otvorene, što znači da bi im ovakvi pokreti išli lako. Uz ovakve pokrete, orijentalni plesovi donekle aktiviraju i srčanu čakru kroz pokrete grudnog koša i donekle pokretima ruku, što bi kod ovako krutih žena započelo proces opuštanja.

Sledeća stepenica bi mogla da bude jedna plesna disciplina novijeg datuma zvana Tribal Fuson, koja kombinuje orijentalni ples sa jogom. Kroz ovu disciplinu je moguće postići dublje opuštanje. I na poslednjoj stepenici u apsolutnom prepuštanju energijama koje se pokreću kao rezultat reakcije na muziku, nailazimo na alternativne vrste plesa, koje nisu scenskog karaktera, već je njihova svrha isključivo samoistraživačka. Među takvim plesovima, najpopularniji je Ples pet ritmova.

Ukoliko nemate dovoljno jako telo, i za njega, kao i za duh, pomoćiće vam energični plesovi gore nabrojani uz koji bi trebalo da vežbate i pilates i radite vežba s opterećenjima. Vama su verovatno otvorene gornje, duhovne čakre, ali vi ništa onih informacija i ideja koje primite, ne znate da sprovedete u praksu, potrebno vam je uzemljenje i zato birajte što strastvenije, što energičnije, što zemaljskije plesove.

Ako neki muškarac čita ovaj tekst, verovatno se pita: a šta ja da radim ako želim da izlečim neku svoju boljku kroz ovu umetnost? Naravno da je i tako nešto moguće, ali odnos muškaraca prema plesu s jedne strane i odnos muškaraca neplesača prema muškarcima plesačima s druge strane je prilično opširna tema iz koje bi proistekao odgovor na postavljeno pitanje, ali to ću ostaviti za neku drugu priliku…

Neka ovaj tekst bude u čast svim ženskim telima koja svojom raznolikošću i lepotom, u ritmu muzike ili bez nje, jednostavno čine ovaj svet lepšim. I završiću ovaj tekst jednom spoznajom koju sam nedavno imala, a koja glasi: pogledaj malo bolje i videćaš da… SVAKO TELO JE LEPO!!!

 

Hana Warda