“Da ne živite dužnosti,  

nego da živite nadahnuća!”

(Mika Antić)

Novogodišnja čestitka nosi u sebi mnogo vere, ljubavi, povezanosti, privrženosti, prijateljstva, brige, i svaka je kreirana sa ciljem da se ostvare želje u njoj napisane.

Kada bi progovorile, sigurna sam da bi nas molile da damo sve od sebe da one zasijaju pravim sjajem, ispune svoj smisao i obraduju one koji su ih  smišljali, pisali,  slali… Nada čuči u njima i čeka na naše korake – da odlučimo i u tome istrajemo!

U ovom članku preneću vam nešto životnog iskustva vezanog za donošenje novogodišnjih odluka i pokušajima ostvarenja novogodišnjih želja.

Pogled u centar sebe

Užurbanost svakodnevnice često nas razdvaja od naše lične suštine, centra nešeg bića, jer u trci za novcem, slavom, uspehom ili u borbi za obezbeđivanjem osnovnih potrepština za život, čovek lako zaboravlja na najnežnije i najiskrenije delove sebe.

Pred sezonu praznika čeka nas i odabir čestitki, odluka, odabir novog načina života u kome će nam biti bolje!  Proverite zato pre nego što postavite svoje odluke, koje su vaše istinske želje i potrebe. Da li postoje neka interesovanja, talenti, sposobnosti, koje ste usput od detinjstva do odrastanja ostavili pored neke klupe u parku, u trenutku kada ste potrčali da uskočite u visoke potpetice, kravate ili radna odela?

Obrišite prašinu sa Vaših starih, neostvarenih želja iz detinjstva i dajte im krila. Ne mora svako od nas ko uživa u muzici da postane Stefan Milenković, može se svirati i za svoju dušu. Neće svi teniseri postati Nadal i Novak, ali im niko ne može zabraniti da u svakom servisu i voleju uživaju… Pustite sebe da osetite ponovo žar sa kojim ste kao dete maštali o tome.

Ako ste imali  hobije koji su u detinjstvu bili zabranjivani biće i sada teško upustiti se u njih. Da li ima razloga da vam oni i dalje  ostanu zabranjeni?

Savetujem da krenete polako i da  uživate u svakom  momentu. Ako kupujete četkice za slikanje, šmirglate komodu za renoviranje, spremate se za čas aerobika, krećete na trening tehnika disanja, osvestite svaki momenat i povežite ga sa sobom. Zahvalite se sebi što vodite računa o svom biću! Prijaće vam ta pohvala i zahvalnost “iznutra”.

Ukoliko ste ranijih godina odlučno rešavali, a  niste uspevali da otpočnete sa vežbanjem, pešačenjem, trčanjem ili pecanjem, sada se samo upustite u te akcije, radite i uživajte u tome, ne opterećujte sebe rezultatima, uspesima, trajanjem aktivnosti.

Često nas nepostizanje očekivanog uspeha ili po nama nedovoljno vredni rezultati obeshrabre. Pokušajte da osećate ove aktivnosti kao igru, a igri nije cilj pobeda, već igranje! Osećaj slobode u ovakvim doživljajima uvećavaće se ako se ne budete trudili da budete najbolji i najuspešniji.

“Na kraju ove i na početku Nove godine, mogli bismo se kao deca zakleti i reći makar sebi – Neću više nikad, ili ću manje nego do sada, ili ću samo onoliko koliko moram, jer sam takav kakav sam !” (Duško Radović)

Dozvolite sebi da budete takvi kakvi jeste i da svoje vreme posvetite aktivnostima koje vas ispunjavaju samo zbog toga što vam je lepo u tome. Podržite sami sebe, jer ako ne volite sebe, kako očekujete da drugi vole vas?

“Ako radiš za život, zašto se onda ubijaš od posla?” 

Pošto osvestite sve one delove sebe koje ste potisnuli ili zanemarili, i donesete odluku da ih u Novoj godini negujete, posvetite im vreme, ostaje da ispitate na koje aktivnosti sada trošite vaše vreme, da li tako mora da ostane i da li su vam u toj dinamici sve potrebe zadovoljene.

Potrebe se mogu koncentrisati oko četiri glavna motiva na koje se nadovezuje i inicijativa ljudi.  Kada vas pokreće određeni motiv, i nemate kočnice prema njegovom zadovoljavanju, vi ćete lako imati snage, volje i energije da svoje aktivnosti usmerite u tom pravcu. Problem nastaje kada nismo svesni svojih pravih potreba, ili kada ih jesmo svesni, ali ne dozvoljavamo sebi da im “popustimo”.

Možda su  vam značajne odrasle osobe u detinjstvu zabranile da radite to što volite. Možda ste sami potisnuli svoje potrebe zbog spoljašnjih uticaja, a možda ste sami sebi zabranili neke akcije, jer vam se možda rezultati nisu činili dovoljno vredni…  Bilo koji da je slučaj u pitanju, potreba ostaje nezadovoljena, a osoba često nesrećna.

Različiti tipovi motivacija koji utiču na naše odluke

Motivi koji nas pokreću mogli bi se svrstati u četiri grupe:

1. Hedonizam, potreba za čulnim uživanjima.

2. Uživanje u odnosima sa drugim ljudima

3. Uživanje u efikasnom funkcionisanju

4. Uživanje u pozitivnoj slici o sebi (doživljaju sopstvene vrednosti)

Svaka osoba ima motive iz sve četiri kategorije, ali nisu motive iz svake kategorije podjednako snažni kod svakoga.

Ako se hedonista, odnosno čovek koji izuzetno ceni čulna uživanja, ponaša tako da podređuje sitna zadovoljstva poslu, on ne može biti zadovoljan čovek, jer je zanemario svoju osnovnu potrebu. Da li će za hedonistu to biti posebna kafica na pauzi, specijalan kolač za užinu, udobna radna stolica, svejedno, šta god mu pričinjava zadovoljstvo mora da obogati i njegovu radnu sredinu da bi on imao više elana i u poslu. Osim toga dobro bi bilo da je i sam posao takvog tipa da je usmeren na poboljšanje nivoa uživanja i za druge osobe.

Ako čovek koja ima izražene potrebe za odnosima sa drugim osobama, druženjem, razmenom, on se mora truditi da sebi obezbedi kontakte koji će ga ispunjavati.

Neke ljude pokreće uživanje u aktivnostima koje obavljaju, uživanje u tome kako nešto rade dobro, u efikasnom funkcionisanju. Za one kojima je to dominantna motivacija, okrepljujući su hobiji ili poslovi u kojima ima dovoljno tih aktivnosti u kojima uživaju.

Neke osobe najviše vole da se pokažu, da se istaknu, da budu bitne i važne. One bi trebalo to sebi da dozvole i da priušte. Zašto da ne?! Naročito kada urade nešto lepo, kvalitetno, kada njihov rad doprinosi i dobrobiti drugih osoba.

Zašto onda dolazi do  “ubijanja od posla”, odnosno, zašto ljudi rade tako što zanemare sebe,  umaraju se, “ubijaju se”, i pri tom ne vode računa o potrebama koje su im najbitinije? Zato što često zanemarimo osnovne motive koji pokreću našu životnu energiju i pretvaramo se u robote koji zadovoljavaju forme ili “forma ideale” brakove, veze, poslove, odnose. Pravdamo se ili perfekcionizmom ili lenošću, dok zapostavljamo sebe.

U svakoj situaciji kada je to ostvarivo, a najčešće jeste, radite tako da ne zaboravljate pri tom na svoje osnovne potrebe, organizujte svoj rad oko vaše najvažnije motivacije.

Preuzmite odgovornost za svoje emocije

U mnogim čestitkama poželeće vam da budete srećni i veseli! Setite se sada ko vas je sve prošle nedelje iznervirao, zbog koga ste bili tužni, ko vas je povredio… Kako onda stvarno i možete da budete srećni, u ovoj, onoj ili bilo kojoj godini?!

Dok projektujemo odgovornost za naša osećanja na druge ljude, i krivimo ih za emocije koje osećamo, ne može nam biti bolje. Svaka emocija je procena. Mi smo ti koji procenjujemo da li je nešto bitno ili ne. Ako je bitno, onda vrlo često umemo da procenjujemo da li je fantastično ili katastrofalno. Cepamo događaje i bacamo ih u dva ekstrema.

Tako sami sebi omogućavamo da osećamo loše emocije. Treba približiti ove polove i staviti ih u realan kontekst, tako da “fascinacija i filmska zanesenost” postaju nešto prijatno i lepo, a “propast i katastrofa” postaju neprijatna osećanja.

Ukoliko želite sebi sreću i želite da druge osobe, koje vama žele da budete srećni, obradujete, preuzmite odgovornost za sopstvene emocije!

Obratite pažnju na situacije koje opažate kao bitne, da li su one stvarno za vas prioritetne ili vam je neko to nametnuo spolja? Zatim obratite pažnju na način na koji reagujete? Da li je vaš smak sveta, stvarno i realno to, ili se jednostavno radi o neprijatnom događaju, koji se može preživeti. Ako se nešto neprijatno desi, da li zbog toga morate osećati bes, ili možete biti samo ljuti.

Obećajte sebi da se nećete obazirati na događaje koji su vama lično nebitni, a da ćete posvetiti svoju pažnju prioritetima i lepim događajima. Ispitajte koje su to oblasti vama najvažnije u životu. A onda, reakciju usmerite u skladu sa kriterijumima realnosti, a ne po politici “Svi se nerviraju, kako ja da se ne nerviram”.

Nemojte obraćati pažnju samo na loše događaje, negujte i svoje “trenutke lepote”, obraćajte više pažnje na lepe i prijatne događaje, i prihvatite svoje emocije u svakom slučaju!

Više samopoštovanja u Novoj godini

Često nam se čini da kod drugih treba poštovati sve ono što je vredno, uspešno, ono što je talenat, “dar od Boga”, ili opet, ono što je stečeno velikim trudom i zalaganjem. Tako i sebe poštujemo u sličnim situacijama, a kada malo podbacimo, kada sve ne ide glatko, gubimo samopoštovanje, ljutimo se na sebe, odbacujemo sebe. To se dešava zato što mešamo poštovanje sa procenom svoje ličnosti i svojih postignuća!

Od detinjstva o sebi učimo na osnovu pozitivnih povratnih informacija koje o sebi dobijamo od drugih, ili na osnovu naše procene njihovih poruka da li smo, kada i koliko vredni. Odrasli ili vršnjaci nas prihvataju ili ne prihvataju na osnovu nečega što se njima sviđa ili ne. Ta procena nije konstantna, jer zavisi od raznih unutrašnjih i spoljašnjih procena i okolnosti.

Poštovanje je za razliku od procene konstantno i odnosi se na prihvatanje sebe, prihvatanje svih talenata, veština, vrlina, ali isto tako i mana, nesposobnosti i neadekvatnosti u poređenju sa drugima. Ako prihvatimo sebe, lakše ćemo prihvatiti i druge. Kako sudimo sebi, tako ćemo suditi  i drugima, odnosno,  što ih više prihvatimo,  manje ćemo im suditi!

Ako želite da u Novoj godini imate skladnije odnose sa bliskim ljudima, porodicom, drugarima, kolegama, prijateljima, komšijama, moraćete po nešto i da prihvatite!

Prigrlite zato najpre sebe i svoje osobine – i dok falširate dok pevate u kupatilu, i kada vam zagore kiflice, i kada ispadnete neodgovorni pred šefom, i kada padnete na ispitu, i kada zaboravite na nečiji rođendan, prihvatite i svoju potrebu za uspehom, ambicije, želje i snove.

Što sebe više prihvatite, osetićete kako iznutra rastete i širite se, kako vam odluke lakše padaju, kako se odlaganje obaveza smanjuje. Kada prihvatite i mržnju i ljubav u sebi,  postajete celi. Privlačićete se tada brže sa drugim “celim” ljudima u vašoj sredini.

Na putu samoostvarenja

Ovako veći i zaceljeni razmislite onda kako vidite sebe za narednih pet  godina? Kako izgledate tada, čime se bavite, sa kim se družite, sa kim živite, kako provodite dane, kakvi su vam tada ciljevi, koje Novogodišnje želje bi vam tada padale na pamet?

Da li vam vaš životni stil omogućava da idete ka vašoj idealnoj slici o budućnosti?!

Sada uporedite sebe u ovom trenutku sa slikom iz budućnosti. U čemu je razlika? Koje još delove vaše ličnosti niste dovoljno istražili? Čemu još treba dati krila i podstreka? Na čemu treba raditi, šta još treba naučiti, koje knjige pročitati? Sa kojim ljudima treba razmenjivati emocije, vreme i ljubav? Ima li još nečega što vas koči na tom putu?

Obećajte sebi da ćete u Novoj godini pružiti priliku svom oslobođenju, svojoj spontanosti, kreativnosti, zaboravljenim talentima i zanemarenim interesovanjima. Oslobodite snagu svoga duha!

Poruke medija koje nam nameću odluke

Mediji vas direktno ili skriveno pozivaju – “Smršajte, vežbajte, zategnite se, nacrtajte obrve, napumpajte usne, postanite uspešni u poslu, završite prestižan fakultet, pripadajte elitnim firmama, budite članovi određenih grupacija, oblačite se u trendu, pijte poznata pića, obucite se u određenu firmiranu garderobu… i samo tako ćete biti “in”, u trendu ili prihvaćeni!”

Drugim rečima, stalno dobijate poruke da nikada niste dovoljno dobri!

Kada bi pogled sa malih ekrana okrenuli ka sebi, ponegovali to unutrašnje dete koje čuči u vama, zadovoljili lične potrebe, ostvarili svoje pune potencijale i svoju autentičnu ličnost, ne bi vam bilo više potrebno da vas drugi prihvataju da biste vi mogli da cenite sebe.

Osoba koja  je ispunjena zrači! Ispunjeni i srećni bićete dobri i voljenim bićima koja će moći i da se ugledaju na vas, kao na dobar primer kako treba živeti! Zavirivanjem u sebe, saznaju se čuda!

“Želim vam, na kraju, da ova godina ima više sreće sa vama nego prethodna!” (Duško Radović)

Srećan vam put u otkrivanje sebe i donošenje velikih kvalitetnih odluka!

 

Mirjаnа Kokerić