Ljubav je melodija, čarobnog takta.

Prepustimo srcu neka nas nosi,

i nije važno da li je svečana sala,

i da li na obali plešemo bosi.

Važna je osoba što je uz nas,

zagrljaj koji sigurnost daje;

dok se u očima ogledamo srećni,

kao da milion zvezdica sjaje.

Na sceni života glumica je glavna,

u glumi se njenoj pronađe svako;

ali kad je treba ispratiti verno,

to grešnicima često ne pada lako.

Podržimo ljubav, sve uloge njene

jer ona je tu da ulepša svet.

I kada nas iskuša u nekoj težoj roli

raširimo krila, produžimo let.

(Nelly Poerich)

Ljubav je glavna glumica na sceni života, zato je pustimo da ulogu odigra do kraja. Pri svakoj njenoj veličanstveno odigranoj predstavi, nametnu se mnoga ljubavna pitanja, ali oni dragoceniji odgovori znaju i da zataje, iz samo njoj opravdanih razloga i nekog njenog tamnijeg lika u odrazu punog Meseca.

Nestrpljivo iščekujete da vas pogodi Kupidovom strelicom, i da uđete u tu slavnu ulogu isto tako teatralno kako to ona čini, mameći vas svim svojim moćima. Kako ljubavlju ovladati i pridobiti je zauvek, oponašajući njen zavodljiv korak, dok vam kolena klecaju od silnog uzbuđenja i znatiželje? Gde vas to vodi i ovog zimskog februarskog sutona, šta vas čeka tamo negde iza duge, i kakve varijante skraja makazama svakolike sudbine?

Strepnja se uvek tu negde nađe, sa čežnjom okoliša dangubi, a žudnja cepa i razara sa pohotom, dok bunare strasti utapa željom. No, samo polako, jer ljubav nije satkana od žurbe, ona je melodija koja traži takt. Prepustite se zanosima tela, i zaplešite…  Utišajte racio na minimum, primirite radoznalost, ne preispitujte se suviše da li se ljubav i sudbina tale kao dve pijanice, tezgajući se negde gore, iza nekog varljivog oblačka.

Ne pitajte se čija je računica isplativija, jer na saldu vašeg srca uvek mora prevagnuti ljubav. Ta uvek rado viđena veličanstvena gospa i ove će se godine na Dan Svetog Valentina oglasiti  ljubavnim čarima, i svime što ide uz to.

Probudite ono dete u sebi koje ste u surovoj borbi sa životom ušuškali u najskrovitijem delu duše, onako zaštitnički, kao što je to vaša mati znala, dok vas je sa pesmicom cupkala na krilima, a vi radosno tapšali svakom provirivanju Meseca kroz vaš prozorčić snova, i svetlucavim iskricama zvezda, dok su se dražesno ogledale u vašim detinjim očima prepunih nade.

Odbacite strahove, sve njihove avetinjske sene prošlosti, i onda kad vas vrebaju iz prikrajka nekog bolnog trenutka razočarenja, potpirenog tuginim osvetničkim bojama revolta, kako bi im se ucviljeni još koji put bacili na ta koščata ružna kolena nespokoja i zaridali svom gorčinom suza, da ne bi mogli iznova onako bezočno likovati nad svojim smicalicama i lagarijama, rušeći vam sve mostove do prave iskrene ljubavi.

Zna ta zlosrdna nemilosrdnica i sa patnjom da se ortači u divlju reku, gurajući u sunovrat  stenovite odrone na vaše puteve srca, mahnito plaveći vaša čista osećanja. Samo napred, ne osvrćite se, plešite, jer arija je tako božanstvena. Osluškujte glas anđela koji ispunjava odaje vaše duše, gde ljubav najrađe obitava.

Ljubav je u nama! Kličite svom lepotom blagostanja kojom vas obuzima. Ljubav je tu u svoj svojoj veličini, dosegnite je i pomognite si i kojom lestvicom mašte, slobodnije šireći krila, kao što ste to činili dok ste čvrsto verovali u njenu svemoć sreće. Neoglušite se na njen milostiv glas dok vas raznežuje i topi kao na vrelom dlanu pahulje.

Ne oglušujte se ni pokojom nanesenom ranom, još ne zaceljenom, već širom otvorenih očiju pustite suzu radosnicu, i nek se zapliću o vaše trepavice. Podražite sva čula radosti, i ugostite je aplauzom, obaspite je ružama, jer je ovo njen blagosloveni dan, Dan zaljubljenih.

Pustite ljubav da ulogu odigra do kraja, jer ona drži ceo naš svet!

 

Nelly Poerich