Istraživanjem prošlih života postajemo svesni da sve što mislimo i sve što radimo ostavlja specifičan energetski otisak u koji u jednom trenutku ponovo dolazimo, ali tada možemo da doživimo samo refleksiju onoga što smo do sada dali. Ako nešto nismo dali ili uradili to ne možemo ni da očekujemo zauzvrat, jer Univerzum, pa i svaka naša misao, funkcionišu tako da traže sličnost da bi se potvrdile i na taj način opravdale. Ovde moram da naglasim da su kazna i karma dve potpuno različite stvari i nemaju ama baš nikakvih dodirnih tačaka, te da prošli životi nisu nešto što treba okriviti za sadašnju patnju.

Momenat fizičke smrti ostavlja jak energetski otisak, pošto se u tom trenutku energija transformiše, pa se može desiti da smo strah i bol, u slučaju nasilne smrti u poslednjoj reinkarnaciji, uskladištili negde u svom telu. Tada nam se život može činiti težak i sve ići sporo, ili čak stagnirati. Ipak, naša duša zna da mi to možemo da podnesemo, pa je u ovom životu i odabrala tu lekciju, koja će biti savladana kada se taj strah oslobodi. Naš energetski omotač tada će biti popravljen i otporniji na bolesti, a i izgledaćemo mlađe.

Regresijom se zato oslobađamo starog i dajemo prostor nečem novom i svežem, a ako su postojale neke zdravstvene tegobe, one se tada najčešće ubrzo povuku, jer smo rehabilitovali naše astralno telo. Nikome još nije bilo loše od otkrivanja svojih prošlih života, ali šta ćemo sa karmom? Da li smo spremni da uradimo ono što se traži od nas da bi postali veći i jači, iako to može biti na početku bolno ili neugodno po naš ego? Otkrivši davno zakopanu lekciju svoje duše možemo ustuknuti, priznajem.

Naš mozak je u vidu lavirinta ili uvijene zmije, i kada se ta zmija ispravi mnogi se uplaše, ali iz svakog lavirinta je moguće izaći ako slušamo sebe i intuiciju, te je nekad potrebno da se još jedno vratimo na isto mesto da bismo ga konačno potpuno napustili. Karma je svakako tu, bilo to nešto staro stotinama godina ili je reč o ovoj koju stvaramo sada. Karmički zakoni utiču na sve i objedinjuju sadašnjost, prošlost i budućnost, tražeći odgovornost za naša dela i emocije.

Nekome se u prošlom životu otvori mnogo problema, jer nije rešavao karmu iz prethodnih reinkarnacija, nego ju je prenosio iz života u život. U tom slučaju potrebno je da se uradi više regresija fokusiranih na probleme koji postoje. Neko pak želi svaki put da se vrati u isti život, pa da ide u situacije napred ili nazad, da bi prikupio više detalja, dok je nekome interesantno da gleda kako su se njegova duša, pa i telo, i čitav životni put transformisali tokom hiljada godina.

Time pročišćavamo percepciju da bismo istražili šta se sve u našem umu nalazi, izvlačeći na svetlost dana neke priče iz prošlosti koje nam više nisu potrebne. Regresija je zato način kako da više cenimo sebe, svoje telo i svoje emocije, te da uvidimo da je duša bezvremena. Neživi predmeti i prostor u kome boravimo sadrže, takođe, energetski otisak i vibratorna sećanja o svemu što se dešavalo u njihovoj blizini. Ako se u prostoru desilo nešto loše ili traumatično, iako mi nismo tome prisustvovali i možda ni ne znamo za to, prostor je primio nisku frekvenciju koja nam sada smeta, a što može voditi i do bolesti.

Zato neki ljudi nakon regresije mogu osetiti potrebu da nešto bace, često stari predmet ili fotografiju, naprave razmeštaj u kući ili čak promene mesto boravka. Ima i onih koji odluče da otputuju na mesta koja nisu nikad videli, ali njihova duša jeste, jer je astralno boravila tamo. Može se desiti i da potpuno promene svoj životni stil i oslobode se neke ustaljene navike, prestanu sa porokom ili, konačno, više slušaju osećaj u stomaku.

Karmičke lekcije se mogu prikazivati na vrlo izravan način u toku ili nakon regresije (ili samostalnog istraživanja prošlih života), ali i nedeljama nakon nje, u toku sna, naročito ako smo u meditacijama fokusirani na to. Interesantnih uvida može biti i tokom dana, jer dešava se da za vreme regresije osoba neće odmah znati da prepozna emociju ili razume misao koju ima u tom trenutku, ali zato, umesto toga, može videti boje ili osetiti bol u određenom delu tela, a koje treba tumačiti i otpustiti.

Dešava se i da u prošlim životima nismo imali određeno zanimanje koje bi nas definisalo, kao ni specifičan životni poziv, nego smo, na primer, živeli od danas do sutra ili su drugi brinuli o nama. To je moguće naročito kod ljudi kojima je u ovom životu karijera jako bitna. Duša uvek traži da iskusi obe strane na vagi da bi mogla da napravi sklad, pa je to razlog za tu pojavu.

Naravno, ne znači da je svaki prošli život spektakularan i da samo takav nosi lekciju. Ono što možemo da otkrijemo u toku prošlog života samo je lekcija iz našeg ugla, a iako drugi ljudi mogu biti uključeni u ta sećanja, njihova lekcija iz te situacije može da bude neka sasvim drugačija. Zato uvek naglašavam – ne treba pričati o regresiji osobama koje su bile deo tog vašeg iskustva, jer to nije njihov ugao priče i nije konstruktivno za rešenje problema.

Osvetljavanje prošlih života promeniće istovremeno i naš sistem vrednosti, te duboka uverenja koja smo vremenom sticali. Zbog toga jedna od lekcija može biti i da treba da menjamo način komunikacije, pa ljudi oko nas mogu u početku biti pomalo iznenađeni našim reakcijama i rečima, ali ako govorimo sa ljubavlju, ako time pokazujemo svoju suštinu i štitimo svoj integritet, onda nema razloga za paniku.

U toku regresije se desi i da osetimo potrebu da tražimo oproštaj od nekoga ili da nam se javi osećaj da mi sami možemo oprostiti zbog nečega nama važnim osobama, kao i da kažemo onima koji nisu više sa nama da ih volimo. Dešava se i da se u toku regresije pojavi nama vrlo bitna osoba, koju još uvek ne poznajemo u ovom životu, a zatim za nekoliko meseci taj neko uđe u naš život.

Posebno treba obratiti pažnju na ljude koje srećete neposredno nakon regresije, jer moguće da privučete one koje ste poznavali i u nekom prošlom životu koji ste osvestili. Tako, na primer, možda se vrati neko koga dugo nismo videli, a sa kime smo bili u lošim odnosima, jer je ta osoba sada spremna da radi na ispravljanju “zajedničke karme”.

Nakon regresije se naša prirodna vibracija promeni, jer je postala rasterećenija, pa će se tako i odnosi sa ljudima menjati. Neki stari mogu otpasti, a neki novi će se pojaviti. Oni koji otpadnu deo su stare karme. To je samo još jedna potvrda koju će nam Univerzum dati, jer sve funkcioniše po tipu sinhroniciteta. Možda je najvažnija lekcija da svako koga srećemo nosi nešto što treba da naučimo. Svaki dan je lekcija, pa tako i svaki odnos koji imamo. Oni koji veruju u srodne duše mogu kroz regresiju potvrditi i da li je taj neko koga toliko vole, bez obzira na sve, stvarno njihov kosmički par. Međutim, takve pojave su vrlo, vrlo retke.

Možda vas neće razveseliti saznanje – srodne duše dok se ne susretnu imaju za cilj da se razvijaju dok nisu zajedno, jer svaka mora da raste do momenta kada postanu potpuno jednake i identične u svojim različitostima, a da bi se u konačnici stopile i razmenile naučene informacije. I da, ponovo rastale. Ipak, ne budite tužni, jer onaj sa kojim se jednom na taj način stopite, nikad ne odlazi od vas kao ni vi od njega.

Ono što treba da napomenem je da vam se posle regresije ništa loše neće desiti, jer sve može ostati isto, ako tako želimo. Osim što ćemo se neizostavno osećati bolje, zdravije, snažnije i opuštenije, te istovremeno znati šta konkretno treba da menjamo da bi se vratili na naš pravi životni put, iako to može značiti i više nego što smo spremni da damo u prvom momentu.

Ipak, naša telo prima intuitivno i instinktivno informacije kako da mu bude bolje, pa ako smo putem regresije primili takve informacije u sebi znamo da bi bilo dobro da ih i usvojimo. Ovaj vid rešavanja problema putem istraživanja prošlih života možemo zato posmatrati kao gašenje ili paljenje svetla, ili još bolje prilagođavanje svetla da bismo optimalno videli sve, ali i ostali zaštićeni.

Ipak, prošle događaje iz ovog i prošlih života ne možemo promeniti, ali svoje sećanje na njih možemo. Oslobađanjem od krivice, napustićemo i ulogu žrtve, te povećati kvalitet svog svakodnevnog iskustva. A kada se dobro osećamo, lakše reagujemo čak i na ono što bi nas, u drugoj prilici kada se ne osećamo dobro, izbacilo iz ravnoteže.

Od ljutnje nikome nikad nije bilo bolje, pa zato treba oprostiti i onda kada je to naročito teško. Zauzvrat ćemo dobiti više slobode i ljubavi u svom srcu i prema sebi i prema drugima. Neki moraju kroz sve ovo proći više puta, ali i to je deo karmičkog nasleđa koje nosimo sa sobom, a koje je zabeleženo u našem energetskom telu, no svaki je sledeći put sve lakše.

Regresija nas može suočiti sa velikim strahovima, a koje njihovim osvešćivanjem možemo da otpustimo. Saznavši razlog zašto smo se plašili, nakon toga možemo nastaviti da trčimo svoju životnu trku kao pobednik, nalik glavnom liku u fenomenalnom filmu “Race”! Regresija nas može podsetiti i kako je život kratak, a svaki dan vredan, ako živimo iz duše, a ne iz ega. Konačno, lekcija prošlog života može biti i da izađemo iz zone komfora i prestanemo da se ušuškavamo u neudobnom krevetu već umesto toga da skočimo u okean mudrosti i radosti životne avanture.

Prešavši granice ovog života, mogu jedino da kažem, čovek je nezaustavljiv kada sebi ne postavlja Saturnove okvire i kočnice. Iako lekcije dolaze u različitoj formi, one najvažnije nisu uvek uhvatljive golim okom. Zato držite oči svoje svesti širom otvorene. A kada otkrijete šta ste sve dosad preživeli, a evo, i dalje ste tu, zaista možete srdačno čestitati sebi.

 

Maja Lazić