MirjanaStid

“Ljubičica skroman cvet, al je voli ceo svet!

Zato i ti skromna budi, da te vole ljudi!”

Ovakav stih ste često mogli da pročitate po leksikonima i spomenarima devojčica osamdesetih godina. Danas, malo ređe…

Neisticanje, jednakost u društvu, pripadanje grupi vršnjaka, pripadnost porodici, deljenje dobara sa drugima odnosno, sve ono što je tada bilo predstavljano kao vrlina, kao prihvatljivo ponašanje, sada se uglavnom tumači kao mana, kao nedostatak karaktera, kao potuljenost i neprobojnost.

U ovo tržišno orjentisano i egzibicionističko vreme najvažnije je biti najtraženiji ili najprobojniji, pribaviti sebi najvredniju robu, bilo da se radi o jakni, momku, automobilu, cici ili radnom mestu. Stidljivost skoro da je iskorenjena, pa kao takva, i nju ponekad možemo smatrati kao vredniju osobinu.

Verujem da nikada niste razmišljali ovako: Ako je tako malo ima, koliko biste bili spremni da platite da biste je dobili za sebe? Gledano sa tačke gledišta retkosti i izuzetnosti, vredi li?!

Potrudiću se da vam prezentujem sve prednosti i vrline ovo osobine, a vi mi javite da li ste spremni da je kupite, i koliko biste za nju ponudili?! Moja je na aukciji, jer ja sam devojčica kojoj je najbolja drugarica upisala gore navedene stihove u spomenar, i koja je,  nažalost, poverovala u njih…

Naučiću vas u narednim redovima kako da osećate stid! Kako da obogatite svoju ličnost ovom osobinom! Naučite nov i kreativan način izbegavanja pretećih situacija! Ja sam uz nju proživela mnoge bitne trenutke, i šteta bi bilo da je bacim, a da ne prenesem i drugima tu svoju “kontraveštinu”. U nekoliko različitih nivoa: mišljenjem, ponašanjem, osetima, delovanjem opremićete se kao pravi super heroj!

 

Kako bi trebalo misliti?

Kada stanete pred veliki broj ljudi , naročito ako među njima ima i nepoznatih osoba, odmah pomislite: “Svi me gledaju, svi čekaju moju grešku, svima smeta što ja imam nešto da kažem!“.

Zatim nastavite da razmišljate o tome šta drugi misle o vama: “Oni misle da ja uvek hoću da budem prva, da želim da uvek sve radim najbolje! Misle: Ova se previše ističe, trebalo bi je skratiti! Mnogo nešto istura ovaj dugačak vrat!”

Tako dižite tenziju u sebi optuživanjem sebe mislima: “Nisi sve lepo isplanirala! Šta ako nešto krene po zlu? Ako neko počne da se smeje? Ako neko usmeri prst ka tebi i kaže da si loša, da si plagijator, da smaraš? “Mora da si luda kada se usuđuješ da govoriš pred njima bez ikakvog zaleđa, zaštite i podrške! Ko ti dade dozvolu???”

 

Šta bi trebalo da raditi?

Najpre zadrži dah! Ne diši neko vreme, onda diši plitko… Time nabijaj tenziju u sebi i ubrzaj rad srca.  Pusti srce da lupa kao da će ti iskočiti iz grudi. Gubi dah. Trudi se jako da niko ne primeti da ti je loše. Od te tenzije pocrveni jako u licu.

Time upravo dobijaš željeni efekat! Dlanovi neka ti se ohlade i znoje. Periferna cirkulacija neka se stopira. Sapleti se, ako za to ima mogućnosti. Skupi se fizički. Stegni ramena. Povuci se. Sakrij se! Izbegavaj kontakte očima! Umanji sebe.

 

Kako bi se trebalo ponašati?

Stišaj glas i koristi što manje reči u govoru. Počni da zamuckuješ. Rečenice neka to budu što kraće. Ne smeš da govoriš normalno, ljudi će se pomisliti da se mnogo praviš pametna! Nemoj da smaraš ljude onim što njima nije bitno! Osećaj krivicu što si se pokazao. Osećaj strah, jer si izložen.

Diži paniku! Osećaj frku! Osećaj da ti je muka. Osećaj kako propadaš kroz pod. Osećaj kako gubiš svest. Vidi sumrak pred očima.  Znate da “Ko visoko leti, nisko pada!”, zato držite se pri tlu, ne izlećite se, ostanite u ljušturi, ne štrčite, ne iznosite nove ideje, ne pokazujte svoju kreativnost, ne započinjite nove projekte . Ako drugi vide vašu potrebu, osudiće vas!

 

Zašto je dobro osećati stid?

Ako ste stidljivi, drugi vas neće doživljavati kao pretnju. Neće vam zavideti. Svi će se družiti sa vama. Bićete tu da podržite druge. Nećete smetati drugim ljudima, pa ćete imati i njihovu zaštitu od eventualnih napadača. Doživljavaće vas kao slabijeg i nudiće vam pomoć. Budićete u drugima roditeljski instinkt.

U muško – ženskim ljubavnim odnosima možete biti poželjni muškarcima kao nezaštićena, povučena, nevina ženska osoba, a ženama kao osećajan, pažljiv muškarac. Psihološke studije su i utvrdile povećanje uzbuđenosti kod muškaraca kada se žena stidi, iako se danas potencira da je bolja žena koja zna šta hoće i to ume i da kaže.

Još jedna prednost ovog osećanja je to što tenzija i uzbuđenje neko vreme traju, pri tom se osećate živim, a kada osećanje prođe, kada izađete iz kritične situacije, dolazi olakšanje i rasterećenje. Nekako zvuči uzbudljivo?!

Dobar osećaj je i to što posedovanjem ovog osećanja odbijate da se uključite u globalističku struju plasiranu putem medija: razgolićenost, pokazivanje bez cenzure, davanje svega na tacni, gubljenje mistične zavodljivosti i “tajne”. Opšte razotkrivanje je u modi.

Ovako, ostajete “pošteni”, ostajete dobar član vaše patrijarhalne porodice, uklapate se u grupu koja vas podržava i koja je vaša tačka oslonca. Ako jednom uspete u pokazivanju ove “veštine”, to je uspeh zauvek. Ljudi će vas etiketirati i vama ostaje kredit za sledeće situacije u kojima će vam ovakvo ponašanje koristiti. U stidljivost uvek možete da pobegnete!

 

Kako još može da se upotrebi ova kontraveština?

Za sve one kojima je osećanje stida dobro poznato i želeli bi da ga se oslobode, evo saveta i odlične strategije: sve gore navedeno u opisima mišljenja i delanja okrenite samo u suprotno.

Umesto da dišete plitko, vi dišite opušteno, duboko i smirujte se. Umesto da mislite kako svi samo u vas gledaju, mislite kako ti drugi ljudi imaju svoje misli i svoje probleme i kako im niste vi najbitniji u životu, da bi baš sada obraćali pažnju na svaki detalj u vezi sa vama.

Širite se fizički. Osećajte ponos. Govorite: “Vidi me, ja sam OK!” Govorite glasno! Razgovetno. Pokažite se! Prihvatite da imate osećaj stida, da biste mogli nešto da promenite! Nemojte se stideti svog osećaja stida.

“Svest o činjenici donosi moć na njom, umesto da činjenica vlada nama”. Prihvatite da ste do sada imali u svom mišljenju primarni grešku “ja ne valjam” i polako je tranformišite u “ja valjam”. Stavljajte sebe što češće u “rizične ” situacije u kojima biste inače osećali stid, ali uz ponavljanje afirmativnih poruka sebi – Ja vredim, da valjam, ja sam OK! I vežbajte, vežbajte, vežbajte!

Proučite i naredne izreke o  stidu i razmislite sa kojom od njih se slažete i zašto su se uopšte one zadržale u narodu tako dugo:

“Gde je stida, tu je i poštenja.” –  Narodna poslovica

“Izgubio stid, našao sramotu.” – bosanska izreka

“Čudna stvar, prvi znak istinske ljubavi u mladića je stid, a u djevojke smelost.” – Victor Hugo

“Snažne pobijeđuje stid, a slabe strah.”   – Madagaskarska poslovica

“Bestidni nema savjesti, nesavjesni nema stida.” – Azerbejdžanska poslovica

“Čega se mudar stidi, time se budala ponosi.” –  bosanska poslovica

 

Mane osećanja stida

Zaustavljanje rasta i razvoja ličnosti!

Bežanjem u sigurnu zonu onemogućujete sebi  suočavanje sa vašim, autentičnim, istinskim potrebama koje su vam u detinjstvu bile zabranjivane. Ne širite svoja krila, sputavate svoju kreativnost, ne ostvarujete svoje potencijale, ne dosežete maksimume svojih razvojnih mogućnosti, ne ulazite u iskrene i stvarne odnose sa drugima.

Uskraćujete sebi osećanje ponosa. Ostajete uplašeno dete. Ne dozvoljavate sebi odvajanje od stanja deteta, odvajanje od svojih roditelja, a bez separacije i individuacije nemate mogućnost odrastanja.

Držite se zabrana koje u sebi prezirete. Nemate mogućnost da osetite samopoštovanje, jer ne poštujete svoju ličnost i svoje potrebe. Lepo je biti “ljubičica” iz našeg stiha, ali problem nastaje kad ona počne da vene, jer je njena suštinska želja bila da izraste u visokog zumbula!

 

Razotkrivanje  (Kada se javlja osećaj stida?)

Osećanje stida javlja se kada druge percepiramo kao moćnije od nas samih i sposobne da nas povrede, čime povećavamo sopstveni osećaj inferiornosti. Kada imamo strah da će nas drugi prezreti, poniziti ili da će nas se gnušati. Vezano je za poruku “Ja ne vredim!” Uključuje doživljaj da osoba nije vredna poštovanja i ljubavi, da nema prava…

Ovaj osećaj javlja se u interakciji sa drugim, značajnim osobama iz njegove okoline. Najznačajniji je odnos sa roditeljima, opet, iako mnogi kritikuju psihologiju kada svu krivicu svaljuje na roditelje. Ima ti u dečije odgovornosti!

Mi kao deca imamo mogućnost da izaberemo način reagovanja na roditeljske poruke i najčešće biramo jedinu reakciju koja nas u tom trenutku spašava, bilo od arogantnih i agresivnih roditelja , bilo od našeg mišljenja o njima. Potrebno nam je da verujemo da su veliki mama i tata dobri i svemoćni, kada smo mali, jer ko će nas drugi zaštititi?!

Vrlo kompetentno biće je to malo dete kada donosi odluku o svom ponašanju, jer će uraditi samo ono što ga održava u životu. Problem nastaje kada nastavlja sa takvim ponašanjem i onda kada više nije izloženo riziku i kada mu nije neophodna takva vrsta zaštite odraslih.

U ovom slučaju, zamislite dete koje roditelj gleda hladno, gleda u stranu, deluje zgroženo, reaguje preterano ljutito ili napušta dete. Pritom dete automatski shvata da sa njim nešto nije uredu i govori sebi: “Mora da nešto nije u redu sa mnom, mora da ja ne valjam …”

Dete ima prirodnu potrebu da se na roditelje osloni, a ako je majčinska ljubav uslovljena, ako ga roditelji odbacuju, ono će postati najpre smeteno, a onda će dalje razvijati osećaj stida. Govoriće sebi: “Ti drugi, veliki, meni značajni ljudi šalju mi poruke da ja nisam uredu”…

Svi oblici uslovljene ljubavi vode ka stidu. Prva vrsta porodica koje stvaraju stidljivu decu jesu stroge porodice u kojima se malo pažnje posvećuje emocionalnim kompetencijama, pa deca odlaze u stid kao odbranu od zloupotrebe moći roditelja u odnosu na dete.

Druga vrsta porodica pokazuje ljubav prema detetu, ali i šalje “duple poruke”: samo da si to malo bolje uradio. Dete dobija poruku da “nešto tu nije uredu” i lakše mu je da prihvati da sa njim nešto nije u redu, nego sa porodicom od koje očekuje zaštitu i podršku.

Ako su deca izložena kritikovanju, imaće potrebu da se zaštite od ranjivosti i poniženja koje proističu iz gubitka kontakta sa drugom osobom, i tako će bežati u stid. Stidi se! Ovo “se” već upućuje da dete sebi nešto radi, jer ništa ne može drugima.

Generacijski se prenosi osećaj stida parolom: “Ko se hvali, taj se kvari!”, i tako umesto da se razvija osećaj samopouzdanja i samopoštovanja ide se na umanjenje detetove vrednosti, dok ono samo sebi ne počne to isto da govori.

 

Osećaj stida i seksualnost

U opisu uzbuđenja koje se doživljava dok osećamo stid, nakon koga sledi relaksacija, već ima naznake nečeg seksualnog… Pa ako se stidite ispoljavanja svoje seksualnosti, možda niste svesni da vam ono ustvari omogućuje potpuno iste osete.

Pa vi odlučite, hoćete li da kupite ili da prodate stid, samo pazite da vam ne bude kao u pesmi Duška Radovića:

 

O STIDU I SRAMOTI

Jedan se stideo da pita gde je klozet.

I šta je bilo?

Ništa. Upiškio se u gaće.

Jedan se stideo da kaže gde ga boli.

I šta je bilo?

Ništa. Nisu ga izlečili.

Jedan se stideo da kupi u radnji gaće.

I šta je bilo?

Ništa. Išao je bez gaća.

Jedan se stideo da kaže devojci da je voli.

I šta je bilo?

Ništa. Udala se za drugog.

 

Mirjаnа Kokerić