Algol je binarna zvezda koja se nalazi u sazvežđu Perseja. Možemo je videti golim okom i ono što se primećuje je da ta zvezda menja svoj sjaj.

Radi se zapravo o dve velike zvezde koja kruže jedna oko druge u smeru kazaljke na satu. Prividni sjaj zvezde Algol kreće se od 2,1 do 3,4 magnitude (svetlosne jedinice) sa periodom od 2 dana, 20 sati i 49 minuta. Promena i variranje sjaja posledica je pomračenja glavne zvezde, većim i hladnijim pratiocem.

Spektralna analiza ove zvezde pokazuje da se ona sastoji od tri zvezde, koje se nalaze na ugaonom rastojanju manjem od 0,1 lučne sekunde. Osnovna zvezda, označena kao Algol A, je plavo-bela zvezda koja se nalazi u stabilnoj fazi svog evolutivnog razvoja i sija oko 150 puta jače nego Sunce. Njen prečnik je tri puta veći od prečnika Sunca. Druga zvezda, Algol B, koja pomračuje osnovnu zvezdu, je belo-žuti superdžin koji je približno šest puta sjajniji od Sunca.

Treća komponenta ovog trojnog sistema, Algol C, je plavo-bela stabilna zvezda 1,8 puta masivnija i deset puta sjajnija od Sunca. Algol A i Algol B nalaze se na rastojanju samo za 40 procenata većem od njihovih prečnika (odnosno oko 10 miliona kilometara). Kao posledica ovako malog rastojanja i snažnog međusobnog gravitacionog uticaja ove dve zvezde ‘potok’ gasa stalno struji iz atmosfere superdžina ka Algolu A.

Jedna od zagonetki Algola je nevidljivost eklipsnog pratioca koji je kompletno izgubljen u sjajnosti primarne zvezde i još nikada nije osmotren vizuelno. Orbita sjajne zvezde je jasno otkrivena spektroskopskim merenjima i nađeno je da je sjajna zvezda udaljena oko 1,7 miliona km od centra gravitacije sistema. Bleđa zvezda sa manjom masom ima veću orbitu oko gravitacionog centra i stvarna razdaljina dve zvezde je najverovatnije oko 10 miliona kilometara.

Daljim proučavanjem došlo se do otkrića da svetlost nije konstantna pri maksimumu, već i dalje nastavlja da polako raste nakon primarne eklipse dostižući vrhunac momenat pre druge eklipse. Ovo je objašnjeno efektom kada bleda zvezda reflektuje svetlost sa primarne zvezde i pokazuje faze slične “mesečevim fazama” dok kruži njenom orbitom.

Faza “punog meseca” je najverovatnije vidljiva kada je bleda zvezda iza sjajne, tako da je ceo osvetljen disk okrenut ka Zemlji. Ovaj trenutak se događa momenat pre i nakon druge eklipse, tako da je prirodno da kombinovana svetlost obe zvezde dovodi do maksimuma. Proučavanje ovog efekta je pokazalo da je tamni pratilac za 1,7 put sjajniji na strani koja je okrenuta ka sjajnoj primarnoj zvezdi.

Ime joj potiče od arapskog Al Ra’s al Gul, što u prevodu znači “Demonska Glava”. U mnogim izvorima Algol se predstavlja kao Đavolja zvezda, oko Meduze ili Zao duh. Astrolozima u prošlosti zvezda je predstavljala Meduzinu glavu u Persejevoj ruci.

Mitologija opisuje Meduzu kao jednu od Gorgona, tri kćeri morskog boga Forkisa i nimfe Keto. Jedino je Meduza bila smrtna. Meduza i njezine sestre bile su lepotice i bile su sveštenice u hramu boginje Atene. Meduzu opisuju kao prekrasnu nimfu lepih obraza i zlatnih uvojaka u kosi. Nju su saletali mnogi udvarači, ali ih je ona odbijala. Među udvaračima se našao i Posejdon, sam bog mora koga je uzbudila Meduzina zlatna kosa. Kako Meduza nije dobrovoljno pristala da bude njegova, Posejdon je silovao u Ateninom hramu. To je razbesnelo boginju Atenu, jer je smatrala da je Meduza oskrnavila njen hram, pa je pretvorila nju i njene sestre u čudovišta. Meduzino lice je učinila ružnim, njene zlatne uvojke je pretvorila u zmije, a njen pogled je učinila tako užasnim da pretvara ljude u kamen.

Grčko ime Gorgona u prevodu znači “užasan i divlji”. Neki mitolozi pravom Gorgonom smatraju samo Meduzu, dok ostali gledaju na njih kao trojstvo. Meduza je prikazivana često kao zversko žensko ljudsko lice koje je pogledom okamenjivalo. Često je prikazivana s krilima i kandžama i s kosom od zmija. Interesantno je znati i kako su se zvale sve tri sestre i šta njihova imena znače u prevodu sa staogrčkog. To su: Stena (“moćna”), Eurijala (“dalekoskakačica”) i Meduza (“kraljica”).

Već sama mitološka pozadina lako i logično može da se poveže sa stvarnim činjenicama. Astronomska posmatranja potvrđuju postojanje tri zvezde na mestu gde vidimo jednu koju zovemo imenom Algol. I upravo tip svake od tri zvezde i njihova veličina odgovaraju mitološkom opisu i nazivu tri sestre Gorgone.

Da je samo Meduza smrtna ukazuje činjenica da iz veće zvezde, koja odgovara opisu Meduze, potok gasa stalno teče ka manjoj zvezdi i deluje kao da menja i iscrpljuje veću zvezdu. Čak bi se i potok gasa mogao okarakterisati kao kosa mitološke Meduze čiji se zlatni uvojci (svetlosni zraci) pretvaraju u zmije, odnosno svetlost veće zvezde se izobličuje pod uticajem manje zvezde.

Da bismo razumeli tajnu Algola, neophodno je da poznajemo mitološku priču o Perseju. Uostalom, sama zvezda o kojoj je reč se nalazi u istoimenom sazvežđu. Persej je mitski junak koji je pobedio Meduzu.

Priča o tom podvigu glasi ovako: Persej je sin vrhovnog boga Zevsa i Danaje, ćerke kralja Akrisija. Kada je čuo proročanstvo da će ga unuk svrgnuti sa prestola i ubiti, Akrisije tek rođenog Perseja i svoju ćerku Danaju zatvara u kovčeg i baca ih u more. Iz mora ih izvlači ribar Diktis i odgaja Perseja kao svog sina. Kada je Persej postao mladić, kralj Polidekt, brat ribara Diktisa, Persejevog poočima, najavio je banket na kojem je svaki gost bio dužan donijeti konja, da bi mogao oženiti Hipodamiju (u prevodu sa starogrčkog njeno ima glasi “Ona koja pripitomljava konje”). Zapravo, on je hteo da uzme Danaju, Persejevu majku za ženu, a da bi se otarasio Perseja, smislio je ovo lukavstvo jer je znao da Persej ne može da mu donese svadbeni dar koji je tražio.

Persej nije imao konja, ali je obećao da će doneti Meduzinu glavu čije je lice pretvaralo ljude u kamen. Persej je dugo lutao tražeći Meduzu, ali nije znao ni gde se ona nalazi ni kako bi je ubio kada bi je našao. U pomoć su mu došli boginja Atena i bog Hermes. Atena mu daje svoj štit, a Hermes mu daje nesalomiv srp od dijamanata. Nisu znali put do samih Gorgona, ali su znali put do Greja, njihovih sestara, starih žena s jednim okom i zubom. Persej je uzeo oko dok su ga Greje jedna drugoj dodavale i nije ga hteo vratiti sve dok mu nisu pokazale kako da stigne do Gorgona. Potom je otišao do Hiperborejaca koji su mu dali krilate sandale, čarobnu putnu torbu i Hadovu kacigu nevidljivosti.

Zajedno s Ateninim štitom, Hermesovim srpom, krilatim sandalama, putnom torbom i Hadovom kacigom, Persej je stigao do pećine gde su Gorgone živele. Znajući da ne sme pogledati Meduzi direktno u oči, Persej se poslužio lukavstvom. Uglačani štit koji mu je dala Atena je okrenuo prema sebi kako bi primetio Meduzin odraz u štitu.

Na taj način je konačno i primetio Meduzu kako mu se približava iza leđa, pa joj je uz pomoć odraza na štitu uspeo odseći glavu jednim udarcem srpa. Na njegovo iznenađenje, u tom trenutku iz Meduzinog obezglavljenog tela iskočili su krilati konj Pegaz i div Hrisaor koje je Meduza začela kada je Posejdon silovao. Persej je hitro stavio Meduzinu glavu u čarobnu torbi i uz pomoć Hadove kacige koja ga je učinila nevidljivim pobegao dvema Meduzinim sestrama.

Persej je iskoristio Meduzinu glavu za još neka dela koja su ga učinila mitskim herojem. Titana Atlanta je pretvorio u planinu tako što ga je okamenio pokazavši mu Meduzinu glavu. Time ga je kaznio za negostoljubivost. Oslobodio je Filistiju u Etiopiji i Andromedu, u koju se zaljubio videvši je okovanu na steni. Andromedina majka Kasiopeja je uvredila Posejdona koji je poslao morsko čudovište Cetus da uništi grad. Proročanstvo je reklo da grad mogu spasti samo ako žrtvuju Andromedu čudovištu.

Kefej i Kasiopeja, Andromedini roditelji obećavaju Perseju Andromedu za ženu ako je oslobodi i spase grad. Uz pomoć krilatog konja Pegaza, Persej se približio čudovištu i pokazao mu Meduzinu glavu, pa se Kraken pretvorio u kamen. Perseja nakon toga napadaju Andromedini prosci predvođeni Agenorom, kome je bila obećana Andromedina ruka. Persej uz pomoć meduzine glave i njih pretvara u kamenje.

Vrativši se kući, Persej oslobađa svoju majku Danaju iz ruku Polidekta, tako što je i Polidekta i njegove ljude pretvorio u kamen pokazavši im Meduzinu glavu. Nakon tog poduhvata je dao Meduzinu glavu Ateni, zajedno sa štitom koji mu je darovala. Atena je na svoj štit pričvrstila Meduzinu glavu. Hermesu je vratio sandale, torbu i šlem.

Sada, kada smo razmotrili i astronomsku i mitološku pozadinu misterije o Algolu, vreme je da sve to uklopimo u astrološko tumačenje.

Mesto fiksne zvezde Algol se trenutno nalazi na 26 stepenu i 20-tom lučnom minutu znaka Bika u postavci tropskog sitema horoskopa. U horoskopu to označava mesto strahova koji nas iznenadno preplavljuju i “okamenjuju”.

Verovatno ste svi bar jednom u životu osetili ono što bismo mogli nazvati parališućim strahom. Meduza je svojim poreklom bila nimfa, što znači da je potekla iz elementa vode, a element vode je nosač naših osećaja i emocija. U početku smo svi nevini i čisti, što znači da su naše izvorne emocije stabilne, protočne, uravnotežene i čiste ili jednom rečju – zdrave. Ono što naše osećaje i emocije izbacuje iz ravnoteže, zaustavlja njihov prirodni tok i čini ih nezdravim jeste traumatski doživljaj koji je praćen osećajem bola. To može biti fizička povreda, ali je najčešće upravo emotivna povreda.

Posebno su opasne emotivne povrede koje nam se dešavaju u ranom detinjstvu, jer upravo takve situacije, koje nazivamo traumama iz detinjstva, jesu izvor naših kasnijih velikih strahova zbog kojih često postajemo emocionalno nestabilni. Nerazrešene emocionalne traume se potiskuju u podsvesno, a posledica toga je da to preseca emotivni tok i crpe našu životnu energiju. Kako emocije teže da uspostave svoj prirodni tok, usled potiskivanja one iskrivljuju našu sliku stvarnosti i počinju da se ispoljavaju u izobličenom vidu tako što, prvobitni bol koji smo nekada doživeli, projektujemo na drugu osobu nastojeći da joj nanesemo bol. Tako postajemo nasilni i zarobljeni u vrzinom kolu duševnog bola. Iz straha od nasilja, mi sami činimo nasilje.

Ovaj psihološki proces je opisan u mitu o Meduzi. Ona sama je bila nevina lepotica koja je služila boginju ljubavi. Bol joj nanosi Posejdon koji je siluje, a zatim je i sama ljubav (Atena) osuđuje, usled čega se Meduza izobličuje i postaje čudovište. Na ovaj način simbolizuje stvaranje toliko jakog straha u nama da nam se bolno iskustvo ne ponovi, da nas sve što nas podseća na to iskustvo čini istog trena paralisanim i nemoćnim da reagujemo. Verovatno vam je poznat slučaj čoveka kojeg je ujeo pas i koji, čim vidi bilo kog drugog psa, bude paralisan od straha. Upravo u tome se oslikava simbolika Algola.

Nevidljivi pratilac praveći eklipsu umanjuje svetlost veće zvezde i usled male udaljenosti usisava njenu materiju. Upravo to čini i naša psiha. Zarobljeni u traumatskom doživljaju, mi ga iznova i iznova proživljavamo kao da se svo vreme nalazimo u njemu. U psihologiji se ovo stanje naziva posttraumatskim stresom. Trauma nikada ne prestaje da traje, što poput Algolovih intervala “pomračenja” pomračuje i našu svest i, u isto vreme, nam oduzima energiju čineći nas emocionalno iscrpljenim i nestabilnim.

Kad god ugledamo nešto što nas podseća na prvobitnu traumu, mi osetimo parališući strah, što je analogno pomračenju Algola, kada se njegov svetlosni indeks smanjuje, a zatim isti taj strah projektujemo spolja i prenosimo ga na nekog drugog čineći neku vrstu fizičkog ili psihološko-emotivnog nasilja, što je analogno porastu svetlosnog indeksa zvezde. To je objašnjenje kako pogled u Meduzine oči okamenjuje.

Kako se osloboditi ovakve vrste strahova, govori nam mit o Perseju. Persej je polubog. Otac mu je Zevs, a majka smrtna žena. Ali Persej predstavlja svakog od nas zapravo. Jer i mi smo nastalo od Boga-Prirode-Univerzuma i nalazimo se u smrtnom telu. Svako od nas u sebi nosi jedan besmrtni deo, božansku iskru ili dušu koja naseljava materijalno i prolazno, smrtno telo.

Persej ne zna gde se nalazi Meduza. Isto tako, niko od nas ne zna mesto gde je potisnuo izvornu traumu. Ne vidimo je jasno, jer je potisnuta u podsvesno što je sve simbol Neptuna, koji je i načinio prvobitno iskrivljenje svesti kroz čin silovanja. Nešto nam je bilo učinjeno protiv naše volje. Ipak, u horoskopu ćemo je potražiti u simbolici Venere.

Prvo zbog toga što se Algol nalazi u znaku Bika kojim vlada Venera. Takođe, i sama je Venera (Atena) odgovorna za stvaranje čudovišta od Meduze. Ona prva i priskače u pomoć Perseju tako što mu daje svoj štit. Štit je u simbolici Meseca, jer sve što odražava svetlost o svoju površinu i što je u neku ruku ogledalo je u simbolici Meseca.

Na kraju Venera (Atena) postavlja Meduzinu glavu na svoj štit. Kako je svo vreme u igri štit koji pripada Ateni-Veneri, a uz pomoć kojeg je Persej i ugledao Meduzu, zaključak je da ćemo tačku u horoskopu koja predstavlja jezgro traume (glavu Meduze) pronaći u Venerinom odrazu u ogledalu, a to je tačka Venerine antiscije.

Antiscija je simetrična projekcija kroz osu koja spaja 0. stepen Raka sa 0. stepenom Lava. Prema tome, Venera koja se danas nalazi na 22. stepenu Blizanaca se preslikava na 8. stepen Raka, jer je to simbolički njen odraz u ogledalu.

Osim Atene, Perseju u pomoć priskače i Hermes (Merkur) koji mu daje dijamantski srp. Srp bi s jedne strane mogao da se tumači kao simbol Saturna, ali u ovom slučaju, s obzirom da je dijamantski, opet će pripadati simbolici Meseca.

To je zbog toga što dijamant ima vrlo visok indeks prelamanja svetlosti, mnogo veći od stakla i vode, što znači da svetlo putuje mnogo sporije kroz dijamant, pa se pojavljuje efekat da se svetlost ne prostire kroz dijamant nego se odbija, zbog čega dijamant “svetluca”.

Zanimljivo je i to što je dijamant dobio naziv od starogrčke reči “adamas” što znači – nepobediv. U ovom slučaju, srp je simbol Meseca, ali Meseca u svojoj zadnjoj četvrti, jer je uz pomoć njega Persej odsekao Meduzi glavu.

Simbolika zadnje Mesečeve četvrti je dovršavanje započetog, zatvaranje ciklusa, a na psihološkom nivou to opisuje simboliku razrešenja traume, jer tek kad smo nešto uspešno okončali u smislu da smo savladali tu lekciju na našem životnom putu, više nećemo morati da je ponavljamo i uspostavićemo opet prirodni tok energije.

Na simboliku zadnje Mesečeve četvrti ukazuju i Greje koje se prikazuju kao stare žene, a to je opet simbolika zadnje četvrti Meseca. Kao pomoćna sredstva u svom poduhvatu Persej dobija još krilate sandale, što je simbol Merkura, magičnu torbu – simbol Venere i Hadovu kacigu, simbol Plutona. Simbol krilatih sandala se odnosi na brzinu i lakoću. Pomoći će nam da brže i lakše pronađemo i razrešimo primarnu traumu.

Torba u koju Persej stavlja Meduzinu glavu je logično opet simbolika Venere, jer se sama trauma svo vreme krije u Veneri, od nje je zapravo nastala i njen je sastavni deo. Hadova kaciga – Plutonov simbol, čini Perseja nevidljivim i omogućuje mu da bezbedno ode sa mesta gde je obezglavio Meduzu.

Zapravo, to konačno simbolizuje da kada razrešimo traumu, ona nam se ne može više ponoviti i više ne može da nas “vidi”, a to predstavlja našu zrelost i povratak u uravnoteženo emocionalno stanje.

Ključ za razrešenje misterije Algola, opisano odsecanjem Meduzine glave, a što simbolički predstavlja razrešenje korena primarne traume (straha koji nas parališe ili “okamenjuje”) nalazi se u simbolici Meseca, koji opisuje naše osećaje.

Ako je natalni Mesec u izazovnom aspektu sa Saturnom, to ukazuje na prirodnu sklonost ka zamrzavanju emocija i ka lakšem ulasku u stanje parališućeg straha, pa će samim tim zahtevati duži proces odmrzavanja i rešavanja traume. Isto tako, lakši ulazak u traumatsko stanje ovog tipa i duži proces razrešenja istog možemo očekivati ako je natalni Mesec u izazovnom aspektu sa Venerom i Neptunom.

S druge strane, natalni Mesec u povoljnom aspektu sa Merkurom, Venerom, Saturnom, Neptunom i Plutonom dovešće do lakšeg izlaska iz traumatičnog stanja. Kako sama trauma (pretvaranje Gorgone Meduze u čudovište) nastaje posredstvom simbolike ženske energije, planeta koje vladaju ženskim znacima, a to su pre svega Venera i Neptun, koji direktno učestvuju u mitološkom prikazu, kao i Saturn koji primarno predstavlja strah, onda je njihova povoljna postavka u odnosu na Mesec od velike pomoći prilikom rešavanja traume.

Merkur i Pluton pružaju pomoć i podršku, kako kroz mitološku priču tako i kroz ono što u astrologiji simbolizuju, a to je u ovom slučaju stručna medicinska pomoć – Merkur i pomoć psihoterapeuta – Pluton, što je svakako od velike važnosti prilikom rešavanja teških duševno traumatskih stanja predstavljenih u simbolici Algola.

Mada je samo rešavanje jezgra traume, posttraumatskog sindroma, proces koji zahteva istrajan i pažljiv rad i vreme, a od velike je važnosti pomoć iskusnog terapeuta, najbolje rezultate je moguće postići u periodu kada tranzitni Mesec u svojoj zadnjoj četvrti prelazi preko natalne Venere, jer je to prirodno najbolji period da se ono što se formiralo kao trauma prirodno i okonča, da se zatvori krug.

Naravno, ovo ne bih uzeo kao pravilo u svim slučajevima, ali vredi obratiti pažnju. Ako je reč samo o osećanju parališućeg straha koji nema posttraumatsko dejstvo, već je samo jedna lakša forma straha, onda ovaj pristup može u velikom broju slučajeva da se pokaže kao efikasan.

Takođe, uz pomoć ovog metoda kada se tranzitni Mesec nalazi u zadnjoj četvrti i pravi skladne aspekte sa Venerom, posebno konjunkciju, a isto tako i kada je u povoljnim aspektima sa Saturnom i Neptunom, možete da se oslobađate strahova koji vas već duže vreme pritiskaju i koji su vezani za nekakve događaje iz prošlosti. To je vreme kada možete imati duboke uvide u stvarne uzroke nečega neprijatnog iz vaše prošlosti što u vama stvara strah, jer u trenutku uvida osećanje straha nestaje, otpuštate ga.

Naravno, radeći ovaj proces, neophodno je da budete opušteni i da ne činite nikakav napor, jer upravo u tom stanju ste najviše otvoreni na uvide. Može vam pomoći ako vizuelizirate sebe kako se ogledate u ogledalu, pod uslovom da ste vizuelni tip.

Naša prošlost i naši strahovi nam se u pravilu uvek nalaze “iza leđa”. Zbog toga je simbolika Algola, dosno Gorgone Meduze upravo u tome da ako je pogledamo direktno u oči – okameniće nas, jer na taj način projektujemo naš strah isped nas i iznova se suočavamo sa njim. Tako se zapravo ponavlja trauma.

Ali ako zamislimo da smo sa strahom povezani nekom niti koja je prikačena za naša leđa i da zapravo taj strah vučemo za sobom, onda ga se možemo osloboditi upravo na Persejev način –  ne gledajući ga direktno, već posredno, uvidom, činimo simbolički pokret rukom u kojoj držimo srp i presecamo tu nit kojom smo leđima privezani za strah, a to je i simboličko odsecanje glave Meduze.

Kada se oslobodite straha tipa Algola-Meduze, otvara vam se jedno novo polje kroz koje možete da ojačate snagu i stabilnost svoje ličnosti. Kao što i mitološka priča kaže, kada je Persej odsekao glavu Meduzi, iz njenog tela su izašli Pegaz – krilati konj i Hrisaor – čudovišni ratnik.

Pegaz ima krila i simboliše naš napredak, sticanje moći da se popnemo stepenicu više u svom ličnom razvoju, a Hrisaor ostaje dole kao upozorenje da više ne činimo ono što može ponovo da nas dovede u situaciju da proživimo takvo jedno neprijatno životno iskustvo, kao što je bila trauma u kojoj smo bili zarobljeni.

Kako razrešenje traume može da nas ojača? U daljem toku mitološke priče, Persej je uz pomoć Meduzine glave okamenio titana Atlanta, kako bi ga kaznio za negostoljubivost. Simbolički ovaj titan govori o velikoj praznini koja se nalazila u osobi koja se nalazila pod dejstvom parališućeg straha. Po pravilu se takve osobe zatvaraju u sebe i otuđuju od društva, što je opisano u ovom slučaju Atlatnovom negostoljubivošću. Izlaskom iz traumatskog stanja, osoba se polako vraća društvu, počinje da se otvara ka spoljnom svetu i prestaje da bude otuđena.

Nakon kažnjavanja Atlanta, Persej spasava Andromedu tako što se suprostavlja Cetusu, morskom čudovištu kojeg je poslao Posejdon. Ovde u simbolici Cetusa i Posejdona opet imamo simboliku straha koji “preplavljuje” svest i preti da obuzme pojedinca tako da ovaj izgubi svesnu kontrolu.

Posejdon se Cetusu suprotstavlja tako što leti, po jednoj verziji uz pomoć krilatih sandala koje je dobio od Hiperborejaca ili Hermesa (imajte u vidu da postoji više verzija ovog mita, ali simbolika je prilično jasna), a po drugoj verziji mu je u ovom poduhvatu pomogao Pegaz koji ga je poneo na svojim leđima. Persej leti, što znači da se on nalazi na višem nivou svesti, u smislu da ima potpunu svesnu kontrolu nad svojim postupcima. Nije dozvolio da ga preplavi strah, nadvladao ga je, uzdigao se iznad straha.

Cetusa Persej pobeđuje tako što okreće Meduzinu glavu prema čudovištu i okamenjuje ga. Ova simbolika ukazuje da čovek koji je prošao kroz parališuće traumatsko iskustvo i uspešno ga razrešio, postaje sposoban da pronađe i ispolji svoju istinsku moć, a to je da sačuva i sebe samog i drugoga od situacija koje mogu da se završe tragično, umesto da prenosi bol i strah dalje.

To nam ukazuje da je Algol s jedne strane najjači strah, jedno vrlo jako traumatsko iskustvo koje zarobljava i “okamenjuje”, parališe, ako nam se nekom nesrećom zadesi, ali s druge strane je i najmoćnije oružje ako ga koristimo u plemenite svrhe, jer i najveće Posejdonovo čudovište nema šanse pred Meduzinim pogledom.

Takođe, osoba koja se oslobodila uticaja traume tipa Algola, postaje sposobna ne samo da štiti sebe i druge od ulaska u traumatska stanja, već kada se otvori ka društvu, postaje sposobna i da uđe u emotivnu vezu, brak, da gradi svoju porodicu, da ima normalan i uravnotežen život.

Persej koji okamenjuje ostale prosce i sveti se za prevaru Kasiopeji, predstavlja moć osobe koja je savladala traumu da se odbrani od prevara i neprijatelja, jer stiče moć da ih prepozna na vreme. I to ne samo da odbrani sebe, već i svoje najbliže, jer je Persej odbranio i Andromedu koja je pristala da mu bude žena.

I na kraju, Persej oslobađa i svoju majku koju je na prevaru oteo Polidekt, što simbolizuje moć pojedinca da raskine sa problematičnom prošlošću, pa čak i da prekine nit sudbinskih dešavanja koja su se na sličan način protezala kroz njegovu porodičnu liniju i koja su se ponavljala njegovim precima.

Tek kada je sve to postavljeno na svoje mesto, Persej predaje Ateni Meduzinu glavu, što označava zrelost čoveka da samostalno izlazi na kraj sa problematičnim situacijama u svom životu i daje mu moć i pobedu nad njegovim najvećim unutrašnjim neprijateljem, a to je upravo strah koji ostaje u čoveku, i kada je opasna situacija prošla, a kojeg on proživljava iznova i iznova, što predstavlja suštinsko dejstvo simbolike Algola.

Ključevi za rešenje misterije Algola se nalaze u vašim rukama. Uvek su tu i bili. Jer i sami znate da tamo gde nema ljubavi, gde imamo drugu stranu Venere, gde je ona slaba, pod pritiskom, kada ne može da ispolji svoju prirodu u potrebnoj meri – tamo uvek postoje bol i strah. Sada znate da ono što bol i strah stvara, to isto bol zaleči, a strah rastvara.

Pronađite ljubav u sebi i savladaćete možda i najvažniju lekciju u svom životu – misteriju Algola. Shvatićete, ne treba vam heroj da vas spase. Dugo ga čekate, a nikako da ga dočekate.

Heroj je u vama samima! U najvećim strahovima i iskušenjima krije se i najveća čovekova snaga. U tome se krije suština, Božanska iskra za kojom svi tragamo.

 

Igor Pavluković