Naučno je dokazano da naše mentalno zdravlje u velikoj meri zavisi od toga kakve odnose ostvarujemo sa drugim ljudima. Ukoliko su odnosi dobri, ne samo da ćemo biti mentalno zdraviji nego ćemo i duže živeti.
Još je davne 1943. godine, poznati američki psiholog Abraham Maslov istakao čuvenu hijerarhiju ljudskih potreba. U Maslovljevoj hijerarhiji možemo jasno uočiti pet grupa potreba, čijim ostvarivanjem se postiže zdrav psihički rast i lično ostvarenje.
Upravo jedna od potreba kojoj čovek teži i koja može da ga učini još boljim jeste potreba za pripadnošću. U današnjem svetu interneta se ova potreba vrlo lako zadovoljava. No, pitanja jesu – koliko i kako takav brz način zadovoljenja potreba utiče na psihičko zdravlje čoveka, njegovo samopoštovanje i samopouzdanje?
Živimo u svetu gde nije nužno da izađemo i družimo se kako bismo imali osećaj pripadnosti. Ukoliko smo po prirodi povučeni, internet je mesto gde vrlo brzo i na jedan lak način možemo ostvariti kontakte sa drugim ljudima.
Ukoliko smo otvoreni po prirodi, onda nam internet može poslužiti da vrlo brzo i lako širimo svoju grupu prijatelja. Vrlo lako i sa distance mi možemo komunicirati sa onim osobama za koje smatramo da su nam interesantne.
Nekada je trebalo hrabrosti da se neko pozove na sastanak, a sada je hrabrost zamaskirana, jer tu su razni smajlići i drugi stikeri koji prikrivaju osećanje stida, straha, usamljenosti, tuge, ljutnje.
Osećaj pripadnosti koji stvaramo na internetu je često prividan i zamagljen iako naizgled može delovati otvoreno, istinito. Razlog zbog takvog privida jeste u činjenici da ljudi na internetu dele samo ono što ih predstavlja u najboljem svetlu, a to je često smišljeno i plasira lažnu sliku.
Ukoliko nismo psihički dovoljno stabilni onda nam internet i socijalne mreže mogu više odmoći, nego pomoći u našem putu ostvarivanja. Tako, ukoliko nemamo dovoljno samopouzdanja i sumnjamo u svoje kapacitete i sposobnosti, vrlo lako možemo još više poljuljati lični osećaj nedostatka. U poređenju sa drugima na internetu, nama može izgledati da je naš slučaj najgori.
Kako smo ljudska bića, svako od nas želi da voli i da bude voljen, a jedan od načina da osetimo ljubav jeste preko pažnje koju dobijamo od drugih ljudi. Moraćemo se složiti da je Facebook nepresušan izvor pažnje, gde konstantno i iznova možemo dobijati lajkove, objavljivati postove, komentarisati, bockati, tagovati, uključivati se u razne grupe, pratiti, igrati igrice i graditi lažni osećaj ispunjenosti, ljubavi.
Kada smo deca, ne možemo da preživimo ukoliko ne dobijamo ljubav i pažnju od majke, oca. Kada porastemo, možemo preživeti bez pažnje i ljubavi, jer one dolaze kao naš izbor. Zbog toga je dobro da sve ono što mislimo da nam je potrebno ispunimo u realnosti kako bi se manje “pecali” u virtuelne zamke i ostali zadovoljni sobom.
Tijana Turudić
Tijana Turudić je po profesiji master pedagog. Edukaciju iz psihoterapije tokom studija bira kao vlastiti put samospoznaje, pomoći, pronalaska i prihvatanja sebe u potpunosti, a koji se nastavlja dalje kroz pomoć, podršku, edukaciju osoba koje prepoznaju da ne mogu sami da prevaziđu određene probleme, poteškoće. Kao psihoterapeut savetnik poslednjih nekoliko godina u individualnom radu aktivno pomaže različitim profilima ljudi na njihovom putu do mira, zadovoljstva. Takođe u svom iskustvu poseduje i vođenje različitih treninga i radionica kroz koje pojedinci dolaze do željenih odgovora, postavljenjih ciljeva. Od septembra prošle godine vodi stranicu "Pogled u ogledalu", gde akcenat stavlja na ljubav prema sebi, negu sebe, samospoznaju i preuzimanje odgovornosti. Tijana radi individualno savetovanje, partnersko savetovanje kao i on-line savetovanje putem skajpa za sve one osobe koje zbog različitih okolnosti nisu u prilici uživo da dolaze na savetovanje. 
