Možda je pravo vreme da se iskreno zapitamo kako smo. I, možda je pravo vreme da se osvrnemo i suočimo sa svim promenama koje su ustalasale prethodne nedelje našeg života. I, možda, je potrebno da verujemo da se sve zaista dešava onako kako je najbolje za nas, i onda kada je najbolje.

Jer ako bi nas neko sada pitao da li samo mogli da pretpostavimo da će se linije života i sudbine ovako izmešati, teško da bismo mogli da budemo uvereni da je tako nešto moguće unapred zamisliti.

I, zapravo, nije uopšte loše, i nije neželjeno. Iznenada je. I, priznaćemo, ne volimo baš kada nas promene zateknu. Iako je istina da nikada zapravo i nismo spremni za velike životne rezove. Nešto se mora zatvoriti, kako bismo novim stazama krenuli. I nešto moramo ostaviti iza sebe, kako bismo ono što dolazi mogli istinski da prigrlimo.

Novembar oduvek nosi u sebi onu neuhvatljivu magiju. Mesec koji je nekako uvek na međi. Nevidljivim nitima plete mrežu između onoga što je bilo, onoga što jeste, i onoga što sledi nakon svega. Međutim, ove godine, donosi nam zabune, donosi nam nervozu, haos, vrtloge u koje sami upadamo, sopstvenim izborima, baš onda kada se svim silama trudimo da nigde ne pogrešimo.

Svaka reč ovog meseca dva puta će se meriti. I, takva, odmerena, povrediće tamo gde smo najslabiji, i povrediće one koji to nikako nisu zaslužili. Tranzitni Merkur u Škorpiji je retrogradan do 20. novembra. Iako imamo osećaj kako je još sredinom oktobra krenuo u retrogradan hod, zapravo je tek par dana zaista retrogradan.

I, možda zaista umemo da dramimo, i da se plašimo bez razloga. Ali retki će poreći kako i dalje sve ide pravom linijom. Brzo, neočekivano, i bolno dolazimo do spoznaja gde grešimo i koje obrasce ponašanja treba da promenimo. Ne pre nego što povredimo. I ne pre nego što od malog nesporazuma napravimo duboke ponore koji iz nas izvlače ono najgore.

Novembar nas uvlači u vrtloge koje ne želimo, ali smo ih pokrenuli. I skida sve zaštitne zidove kojima smo se uspešno branili prethodnih meseci. Ogoljeni smo. Pred onima pred kojima smo najslabiji.

Tranzitna Venera je u Strelcu. I, malo će smiriti ove ustalasane vetrove. Jer, vreme je da se suočimo sa tim kako volimo, koga volimo, i da li to zaista celim bićem i pokazujemo. Vreme je da zastanemo, i udahnemo sadašnji trenutak. Negde uput smo zaboravili zaista da živimo.

Period Škorpije ne dozvoljava nam da se olako i bez ogrebotina izvučemo iz vrtloga. Ne dozvoljava nam izgovore i beg. I ne prašta nam neistine. Posebno u periodu Punog meseca u Biku, koji nas očekuje 12. novembra. Tranzitni Mars ulazi u Škorpiju 19. novembra, i ako do tada ne osetimo kako dodirujemo zid nakon koga nemamo više gde da pobegnemo, Mars u Škorpiji ogoliće i one poslednje maske koje smo možda navukli.

Svađaćemo se. Inatiti. Želeti da isteramo, samo nama znane pravde. Povređivaćemo. I bićemo povređeni. Gađaćemo se rečima, kao jedinim oružjem kojim mislimo da raspolažemo. A, neke rane ne treba ponovo otvarati. I, neki ožiljci nisu zarasli. I slabi smo tamo gde svi misle da smo najjači. I, ne, nećemo osetiti satisfakciju kada povredimo one koje najviše volimo.

Retrogradni Merkur u Škorpiji izvlačiće sve trulo na površinu. Sa nečim nećemo želeti da se suočimo. Nešto nećemo želeti da priznamo sebi. Ali istina je da nam je potrebno jedno čišćenje. Jedan reset. Potrebno nam je da sa strane posmatramo svoj život i uočimo greške.

Potrebno nam je da preuzmemo odgovornost za svoje postupke. Da ispravimo niz sitnih grešaka, koje su i dovele do ovog lavirinta. I potrebno nam je da osetimo da smo zaista živi. Da udišemo svaki trenutak. Da volimo celim bićem. Novembar nam pruža bezbroj prilika da iz rušenja stvaramo. Da li je vreme da zakoračimo izvan zone komfora?

Srećno!

 

Rajna Cvetković