Nenadani dolasci, neočekivane ljubavi, iznenadni odlasci. Koliko god želeli da učestvujemo u izborima, koliko god se grčevito borili da ubedimo i druge i sebe da razum u ljubavi postoji, ipak se suočavamo sa nekim situacijama koje nam ostaju nejasne, i poput velike misterije se nadviju nad nama.

To su svi oni trenuci kada se setimo. Svi oni trenuci kada se smejemo sa prijateljima, i usred smeha zastanemo, osetimo kako se sećanje zariva u srž našeg bića, pa prikrijemo setu u pogledu i nastavimo da dišemo. To su i svi oni trenuci kada udisaj boli, a neophodan je. Kada je srcu potrebna tišina, a svet je glasan. Kada je telu potreban zagrljaj, a moramo da koračamo dalje, bez pauze.

Svaki takav trenutak, i još bezbroj onih teških, neopisivih, neobjašnjivih. Svih onih trenutaka koje preživimo nekako, i izbegavamo da ih pominjemo. Jer jutro je svanulo, besana noć je iza nas, a novi dan čeka na nas.

Ljubav je najveća magija. Ljubav je najveći zakon, jedini zakon. Ljubav je prava samo kada nas čini boljima. I nije uvek lako, i nije uvek jednostavno. I nije uvek uzvraćeno. Ljubav je energija koja struji između nas i čeka da se duše sretnu. I svako od nas ima svoju dušu. I svako od nas je onaj koga neko traži.

U tom beskrajnom traženju, dogodi se ponekad da se zaista i nađemo. A kada se dve duše sretnu ponovo, energija se aktivira i svet zastane za otkucaj srca. I nije važna prošlost, nije važno šta će biti sutra, sve što jesmo i sve što želimo je ispred nas, i čeka da ga prihvatimo. Ljubav je dar. A darovi se ne odbijaju. Retki su, dragoceni, krhki, i uvek su tu zarad našeg dobra.

Koliko puta smo poželeli da prekinemo sve niti koje nas vežu za neke osobe, jer nismo spremni, jer nismo mi ti koji su birali, jer smatramo da je bolje bez njih. Ali, mogu li se prekinuti te niti? Može li odlazak zaista da znači kraj? Ako odlazite, a u sebi nosite tragove duše osobe od koje odlazite, da li je to beg? Beg od koga? Zarad čega? Uspešan kraj? Ili početak agonije?

U ljubavi ne postoje pravila, ne postoji uputstvo koje će nam reći i upozoriti nas, ili nam objasniti. A toliko je pitanja bez odgovora. Toliko je onih jakih, koji čekaju. Čekanje nas učini nedodirljivim. Potrebno je vreme.

Vreme koje ćemo posvetiti samo nama. Vreme koje će nam pokazati da čekanje nikome ne donosi dobro. Vreme koje će nas podsetiti da život prolazi pored nas, dok gledamo iza sebe i nadamo se. Teško je priznati sebi da smo previše verovali. Teško je prihvatiti da ne možemo da utičemo na tuđe odluke i da je svako odgovoran samo za ono što on radi.

Iako želimo, ne možemo druge da zadržavamo, ako su krenuli, ako odlaze. A ljubav je luda. Toliko dolazaka, odlazaka, nejasnih noći, maglovitih dana. Toliko nade, sreće i emocija. Toliko reči koje su samo slovo na papiru. Toliko obećanja koja su pogažena brže nego što su izrečena. I toliko hrabrosti da se ide dalje. Da se voli ponovo. Da se traži i nađe ono što traje, ono što je pravo.

Prava ljubav postoji. Nije nedostižna, nije nemoguća i nije za odabrane. Ali staze koje vode do nje su bez oznaka. Ljubav zahteva potpunu slobodu, savršenu svest o sebi i iskrenost. Kada upoznamo sebe, otvaramo puteve kojima dolazi ljubav. A upoznati sebe nije lako.

Do potpune spoznaje nas kao individue, dolazi upravo posle onih nesrećnih ljubavi, posle nejasnih odlazaka i posle bola koji se skupi u duši i čeka. Spoznaja se dešava. Prihvatali je mi ili ne, ona je prisutna. Iziskuje vreme i iskrenost. Ali je ona nešto najbolje što nam se može dogoditi.

Jer kada upoznamo sebe, i shvatimo ko smo, kakvi smo, ko smo kada volimo, kakvi smo kada smo voljeni, samo tada smo spremni za dar ljubavi. Upoznaj sebe i sve ostalo će upoznati tebe. Zavoli sebe i sve ostalo će zavoleti tebe. Sve počinje od nas, od energije kojom zračimo, od vere u našem pogledu, od načina na koji grlimo svet.

Prava ljubav dolazi onda kada smo spremni. Samo i jedino tada. Voleli bismo da je ubrzamo, ubeđujemo sebe da je upravo sada pravi trenutak i naše vreme, ali ništa od toga ne utiče na brzinu njenog dolaska.

A dolazi poput vetra, bez kofera, jer ona je sama sebi dovoljna. Dolazi da nam oboji dane, da nam pokaže kakav život može biti, i da nam prizna da nam je uvek želela samo dobro. Da su svi oni, koji su nas nekad izdali i povredili, ipak iza sebe ostavili nešto dobro za nas. Svaki težak trenutak nas je ojačao. A ljubav voli jake.

Svako od nas ima jedinstvenu sliku ljubavi, shodno našim natalnim postavkama planeta i aspektima koje one međusobno obrazuju. Svako je individua za sebe i svako od nas, bez izuzetka, prolazi kroz proces prihvatanja i spoznaje.

Dopustite sebi da vas teški trenuci nauče nečemu. Ne bežite, ne odbacujte od sebe dane koje biste najradije prespavali, i ne očajavajte. Sve ima svoje zašto. Sve je povezano. Svi smo povezani. Svako od nas ima svoju ljubav i svog nekog. I svi smo mi nečiji.

Prihvatite promene kao nešto produktivno, pozitivno i neophodno, i posmatrajte koliko život postaje bolji. Spoznaja je svetlo koje obasjava puteve do nas. Samo prihvatanjem sebe možemo prihvatiti dar ljubavi. A ljubav je vredna toga.

I jednog dana ćete se sresti. Svet će zastati na momenat. I vaši životi više nikada neće biti isti.

 

Rajna Cvetković