Sve se nešto mislim, da čovek jako, jako malo može da utiče na svoj život, životni put, da ga menja, da bira kojim stazama će ići… Da li će ići levo ili desno na nekoj raskrsnici?

Da li će da studira građevinu ili političke nauke? Da li će da se uda u 25-oj godini ili u 44-oj godini? Da li će da sluša metal ili sentiše neke? Da li će da nosi ovakvu odeću ili onakvu, da živi tu ili tu?…

Mi smo toliko ubeđeni da „živimo život“ i da makar svojim sopstvenim životom upravljamo čvrsto i držimo njegovu putanju u svojim rukama – da smo potpuno zaboravili da smo, može biti, samo glumci u filmu ili pozorišnoj predstavi – koja je „odavno“ već izrežirana od nekoga ko je mnogo „viši“ od nas i ko za nas zapravo i ne zna…

Pre smo već pomenuli u tekstu „Astrologija i sudbina“ poređenje čovekovog života sa filmom i to je dobro poređenje i pomaže nam da shvatimo gde smo i šta mi to i kako radimo… E sada, hajde da malo podrobnije proučimo šta je tu zapravo problematika: Kada pogledamo glumca na filmu i film shvatimo kao uslovno rečeno „paralelnu“ ili drugu stvarnost – mi ne vidimo da taj glumac zna da je na filmu i da je ceo njegov „život“ iluzija. Dakle, da u filmu tog nekog glumca neko priupita da li mu je taj život realan, stvaran – on bi vrlo kategorički ustvrdio, po cenu glave svoje – da je to jedina stvarnost koja jeste. Iako nije, i iako ne vidi nas koji film gledamo i zabavljamo se uz čips i ostale grickalice, recimo…

Druga stvar, taj glumac ima utisak – da on bira, donosi odluke, da njegov život zavisi od njegovog razmišljanja, emocija – a mi kao gledaoci se smejemo njegovoj lakovernosti – jer u svakom trenutku možemo premotati film pred kraj i videti šta će se na kraju sa tim čovekom, glumcem, dogoditi! Dakle, glumac i njegov život su iluzorni.

E, sada, dragi čitaoče – uzmi da se ti i tvoj život malo razlikuje od filma… Da li ti se dopada ta ideja i šta o njoj misliš? Jedno je sigurno – ovaj film koji mi zovemo našim životom – „neko“ gleda i taj „neko“ može da premota naš život unapred… a nama je ta budućnost tako neizvesna.

Zašto je ova priča bitna? Mi svi donosimo odluke, sitne ili krupne svakoga dana i imamo utisak da od nas zavisi kakav će sled događaja da se odigra u našim životima. To nam daje utisak da smo „živi“ i da gospodarimo makar sopstvenim životom. Teza koja svakako nije moja već stoji utemeljena u svim duhovnim učenjima hiljadama godina je sledeća: Procenat u kojem mi utičemo i možemo menjati sopstveni život, životni put je jako, jako mali! Recimo 5% – 10%. Veći procenat upravljanja sopstvenim životom i budućnošću je prisutan kod retkih „naprednih“ pojedinaca.

Šta ćemo sada, onda, sa tim saznanjem? Mi se „ubismo“ od razmišljanja, od emocija različitih… Idemo kroz život uz borbu… Borimo se u bitki čiji je tok i ishod poznat već.

E, da vidimo – zašto je ovo za astrologiju važno. U onoj meri u kojoj je astrolog dobar on će da vidi razvoj sudbine i budućnosti pojedinca i to je u redu. Znači, on će da vidi kako će biti. Kada ne vidi kako će biti – on će reći klijentu da od njega to zavisi… Kada vidi kako će biti – on može to reći, a može i zadržati za sebe ili na ovaj ili onaj način saopštiti. Astrolog ako kaže da 5% budućnosti zavisi od klijenta, kako će ga onda motivisati da on „pozitivno razmišlja“, da uradi ovo ili ono i tako dalje?

Znači, sada je manje važan astrolog i u kojoj meri on može da vidi i pronikne šta će da bude u budućnosti – osnovno pitanje je: Koliko i na koji način uopšte ima svrhe – pokušavati da se utiče i menja nešto!? Da li se razumemo? Normalno je da se očekuje od astrologa da predvidi neke povoljne i nepovoljne periode, pa da savetuje klijenta u tom smislu i svakako mu pomogne, odnosno bude od koristi. Normalno je da astrolog radi elekciju da odabere dobar momenat u vremenu za venčanje, daleki put, otvaranje biznisa i ko zna šta još… Sve je to vrlo korisno i praksa pokazuje da radi i funkcioniše, te i klijent i astrolog sudeluju zajedno u jednoj priči i trude se da se urade neke dobre stvari, da se poboljša život.. To je sve klasična priča i u redu je…

Pa, šta onda – nije u redu, konačno!? Pa nije u redu što smo maločas govorili da je ovaj život „film“, a evo, posle dva minuta već to zaboravili! Dakle, ovo nije ni najbolji ni najgori od mogućih svetova – ovo je jedini mogući svet. Svaki događaj jeste i biće kako jedino može biti i nikako drugačije. Tako je i na filmu… Dakle, astrolog će reći klijentu: „Idi levo!“ ili „Idi desno“, i ovaj će, recimo, poslušati i uraditi dobru stvar. Međutim, ono što je korisno znati je da je sve to već „izrežirano“.

Eto, to bi bila neka razmišljanja, bez definitivnih zaključaka, mada je ovo izneseno poprilično definisana percepcija stvari. Ako se pitaš, dragi čitaoče, ili imaš ambiciju kontrolisati ili gospodariti sa više od 5% – 10% svoga života, budućnosti – kako to da uradiš, a može da se uradi jer onda život ne bi imao gotovo nikakvog smisla, odgovor je vrlo jednostavan: Nemoj biti glumac – već se prebaci u ulogu gledaoca ili režisera!

 

Željko Gudurić